Мале новине

туре љубави, братства, једнакости и слободе међу људима. Култура ова гредећи према Западу освајала је све, што је за напредан живот било снособно. Дижући друге, растела је она сама лагано, сигурно, трајно. По том дође доба када се за истом културом завитла, опет од Истока, пустивши вихор наЈезде варварске, који тадашњој култури у Срба сломи крила, али не мога сломити крила и српском народ ном духу, који је по оној „трпен — спасен" дочекао таковски васкрс нова културна жинота Србинова. У том мукотрпном времеку од Косова до Такова био је Србин жив грудобран, о који се ломили вали оне најевде, и за којим је Запад мирно и сигурно могао да у култури напредује и дође до савршенства, на којем се налази. И дође и треће доба, најновије, наше, у ком култура од Запада креће пут Истока, али не са смером, којим је некад са овог полетала, већ мање да унапређује, кише да друге експлоатише свуд и у свему и сваког часа, где само може. Данас Запад враћа Истоку шило за мило, огњило за л>убав самопрегорну. Колико је год култура запада данас у многоме изопачена, ми је се ипак не морамо плашити, не морамо од ње зепсти — кад и ако јој спремнн и опрезни пођемо у сретање. Јер култура је западна опасна само онде и само онда, где и кад наиђе на празнине — како то пригодом рече врли Ј. Бошковић — у које она, као кукавица нове врсте, уноси своје опачине, да се ове у животу источних народа зацаре, и да га као црвоточина подгризу, руше, оборе, униште. Сумњи не подлежи, да у нас има такових празнина, те да према томе сви Фактори у животу српског као таковога, треба е толико већом опревношћу да предусретају све што под именом културе долази од запада. Једну такову празнину уочио је и најмеродавнији представник државне мисли, српски и бодри чувар мисли српске народне, узвишени Господар од Србије краљ Александар и Он је на мах првгао, да помогнут званим и одабраним работницима по мисли једној и другој, у народној скупћини сабранима, ову празнину попуни — подизањем Велике Школе на ступањ Српског Свеучилишта, којим ће Српство све и свуда / ; обити своју — А1та Ма1ег. Сумњи не подлежи ни то, да је досадашња Вел. Школа потребама Краљевине Србије на пол>у просвете, судства и правозаступства до селе могла задовољавати. Али је Вел. Школа била крња без медицинског Факултета. а круг позива њена за остварење овога узак, она сама по расположивим снагама слаба а недорасла за то. Ко зна уважити велики, пресудни значај Хигијене и с тим у вези медицинске знаности у савременом културном друштву, признаће да Србија без медицинског Факултета и без Свеучилишта не може ни помишљати на то, да у кругу културних др жава ~заузм(Ги одржи позициЈу, и да у извршењу државне и народне мисли узмогне радити и истрајати до повољна успеха. Без здравог по телу и души народа нема здраве ри успеџше работе ни џа којем огранку живота народна, па онда ни дапретка животу том у цело. Што су Господар од Србије и народни представници учинили, и што ће они и власт државна још чинити јесте и биће много. али није доста, није, неће и не може накад бити ни главно а камо ли све. Они створише зграду, тело, и — хвала им до неба на том и што ће и у будућности у томе чинити — али зграду ту могу оживити, телу том душу могу дати само — Срби лекари. Ми Срби лекари, где нас год има, сви до једног јесмо и звани и одабрани да зарад што бржег и што бољег остварења и онда прихвата утврђења и обезбеђења медицинског Факултета српске А1та Ма1;ег и сад и од сад учинимо све што можемо, па да тако она и он и ми с њима допринесемо своја ^зрна" аа „здравље и весел-е" будућег народа, и ,камење а за палату државне и народне мисли српске. Овако огромна задаћа прелази снагу појединих људи, ма како они спремни и јакн били. Слаба су за ту работу и плећа помесних лекарских и хигијенских удружења, акопрем је и то боље него ништа Задатку ког овде истакох, може по мојем уверењу одговорити како треба само — Савев Срба Лекара, свију где их год има. Ја сам уверен, да је друштво Срп. Лекаранај□озваније да овај Савез оствари. Далеко би ме одвело, а није ни задаћа овом писму, да говорим о смеру и организацији Савеза подробније. У једном и у другом обзиру истакох што је главно, наиме ; да еавез треба да послужи као покретиа сила медицииског Факултета и Хигијене и медицине у нас Срба, и да његова организација треба да обухвати Србе лекаре — све и свуда. Како то да се оствари, ту би задаћу требао да изведе конгрес Срба лекара, који би Друштво Срба лекара још ове године — можда о Духовима — сазвало у Београд, а за који би нсто друштво могло епремити и нацрт за организацију Сивеза с главним обзиром и на то, да се створи органиаам, који би стајао у органичкој вези са медицинским Факултетом. Овај однос узајамног примања и давања и помагање био би како по Савев тако и по Факултет и њихове заједничке цели од највеће користи.

Смер је Савезу дакле свакоме јасан. Потреба Савеза је неодложна и безусловна. Успех Савезаје несумњив. А је ли потребно уз овај главни смер Савеза да истичем ону неизоставну корист, коју ће свеукупни културни живот у нас Срба имати од туда, што ће се од год до год са свију кра јева Српство сабирати и духовно зближавати и јединити један знатан део Српске интелигенције, који по раду сво јем пресудно утиче на каквоћу телеену будућег народа, па и на душевнн живот народни јер „тепв вапа 111 согроге вапо", — весело срце кудељу преде здраво тело није за опело : никад нигде и ни у чему. Јели потребно да помињемо како ће иза оства рења Савеза реч српска и на међународном дивану лекара културна друштва друкчије но до сада од ]'екнути, где се појединци до данас већином губили, јер свет онај келики бере пре свога бригу о себи и својем јаду а ми и наши јади њему су ситнице. Уз своју А1та та1ег са медецинеким Факул тетом а Савезом Срба лекара бићемо боље и у сво јој кући и на светском дивану. Полажем ову ствар сл. управи Друштва српских лекара и друштву самом на срце и на душу уверен будући, да ова неће оста-ги глас у пустињи вапијућега... На Бдаговести 1899. у Панчеву. Др. Љуба Ненадовић дописни члан друштва срп. лекара

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Министар грађевина. Г. Јован Атанацковић, ђенерал н министар грађевина, вратио се прексиноћ специјалним возом из Ћуприје. Са г. министром допутовали су и г. г. Миливоје Јосимовић, директор срп. држ. железница, Лазар Јовановић, држ. саветник, Мата Јовановић управник Управе Фондова и Милутин Савић начелник министарства. Пропутовале хаџије. Јуче нишким возом пропутовале су кроз Београд из Меке око 65 босанских хаџија са једним лекаром др. Кешедом. Турсни војни аташе. Г. Ахмед Беј, пуковник и војни аташе овд. турског посланства, допутовао је јуче из унутрашњости, Пропутовали. Јуче су пропутовали кроз Србију из Цариграда за Беч и Парнз: Никола фон Данко, аустроугарски генерални консул и Туени Беј, секретар турског посланства у Паризу. Судски указ. Постављени су: за начелника II. класе министарства правде, Јован Николић, судија апелационог суда. У аиелациопом суду: за судије : Димитрије Стојковић, председник крагујевачког првостепеног суда, и Димитрије Гавриловић, начелник III. класе министарства правде, са платом од 5.052 динара на годину, колико је и до сада имао, обојица по потреби службе. У аиротском арвостеиеном суду: за председника Антоније Боди, судија апелационог суда, по потреби службе. У крагујева чком ирвостеиеном суду : за прелседника Алекса Стевановић, еудија чачанског првостепеног еуда. У чачанском ирвостеиеном суду. за еудију ВоЈ 'ислав Т. Ц. Јанковић. судија првостепеног суда за варош Београд, по потреби службе. Укрушевачком ирвостеиеном суду: за судију ДимитриЈ'е Боди, судија првоетепеног нишког суда, по потреби службе. У јатодинском ирвостеиеног суда: засудију Велимир Ристић, судија нишког првостепеног суда, по потреби слжбе. У нишком ирвостеиеном суду: за судије: Милан С. Нешковић, судија крушевачког првостепеног суда и Миливоје И. Ђорђевић, судија јагодинског првосте пеног суда, — обојица по потреби службе, Објаснио. Услед цогрешне вести новинарске, да је г. др. Миша Вујић, државни саветник, пре неки дан путовао заједно с г. Ник. Пашићем у Смедерево, г. Вујић је, из својих побуда, саопштио на надлежноме месту: да је он путовао са евојим пријател>има г. Мих. Поповићем, б. начелником министарства народне привреде, и г. Л>уб. Срећковићем, ради излета у смедеревски виноград г. Поповића, на истој лађи, на којој је и г. Пашић отпутовао у Пожаревац свој"ој породици, и да је нрема томе то заЈедничко путовање с г. Иашићем испало сасвим случаЈ - но. Отпутовао на Цетиње. Познати пропалица Јова Ковачевић, самозвавн босански емигрант, бив. уредник „Босанеко Херцеговачког Гласника", отпутовао је на Цетиње. Пенсионовани. Виши контролор прве класе Тодор П. Поповић, пенсионован је по својој молби, а на основу члана 40. и 81. закона о устројству војске ПешадиЈ'ски поручник Антоније Ковачевић пенсионован је на основу члана 40. закона о устројству војске. Разрешен. Резервни иешадијски поручник Милосав Обрадовић,* разрешен је од службе резервног оФипира. Познат леш. Леш, за који смо ј 'уче јавили да га је Сава избацила, позпат је. То је леш Тодосија Тодосијевића, шегрта код Хајнриха Роха, кројача овд. Тодоеије се удавио још 24. маја ов. г. па уел.ед тога није ни секциран.

Неистинита је вест „Н. Од)'ека и ' да јв турскн амбасадор у Берлину ТеФик паша отпутовао у Цариград. ТеФИК паша још се бави у Београду. Где је грађввински закон? Да, питамо општину београдску, где јој је грађевински закон, кад је могла да одобри онај план о зидању оне страћаре до железничке станице. Шта ће рећи странци, кад виде ову страћару поред онако дивне и величанствене железничке и станице?! Прилог. Управни одбор Народне Банке одредио је динара 1000'— у сребру на име прилога за установљење јавне ђачке трпезе у Београду. Благодаримо Управи Народне Банке што је и овом приликом као и увек, својим примерним хуманитетом и дарежл,ивом руком предњачила. Радоваћемо се ако и остали наши новчани заводи следују њеном прнмеру. Излет Светосаваца. У недељу, 20 о. м. ученици Светосавске Вечерње Школе учиниће излет у Обреновац и тамо, иетога дана, у 10 и по сахати пре подне приредити концерат. Како недељним и празничним данима има пароброда за шетњу, са знатно спуштеним ценама, то се надамо, да ће тога дана и многи Београђани посетити овај концерат и заједно са Обреновчанима уживати у оним дивним песмама из Ст. Србије и Маћедоније, које ови ученици певају. Верио се. Г. Михајло К. Цукић, главни секретар државног савета, верио се са г-цом Мицом Орешковићевом, дворском госпођицом Бз. В. Краљице Наталије. Честитамо. Несташлук. Неки дечко Милан Јовановић, шегрт хлебарски, играјући се, припалио је прекјуче једну капслу, која је експлодирала и однела му три прста. Лекарска помоћ указана му је одмах, али увалуд, кад ће због свог несташлука остати сакат. Курс. Јуче Ј - е на овд. Берзи продат наполеондор по 21.33 дин., а 100 Фор. по 223.05 дин.

„МАЛИМ НОВИНАМА" (од 17 Јуна 1899. год.) Петроград. Према тврђењу једнога дела стране штампе, Русија и Аустро-Угарска предузеле су поводом сукоба на српско-турској граници на Балкану засебну акцију. „Хералд" констатује, да су представке у Цариграду и у Београду учињене у облику паралелне акције, и додаје да је споразум између Русије и Аустро-Угарске односно балканскога полуострва сјајно осведочен и да је поред мирољубиве политике немачке свет добио уверење о дугом одржању мира. Рен. Супруга ДрајФусова Луција стигла је синоћ у Рен, без икакве сметње. Рим. Пелу је поднео комори краљев декрет о политичким мерама и изјавио је, да влада сматра овај правац, као једини, којим се може доћи до практичних резултата, а да се уједно очувају и прерогативе парламента. Пелу је умолио комору, да што пре приступи решавању овога питања, како би се постигло, да државне власти могу правилно функционовати, наглашује, да су ово доиста изузетне мере, но да се исте оправдавају ранијим догађајима; захтева да се декрет упути одбору, који ће испитати предлог о политичким мерама. Након дуге и живе дискусије, примљен је Пелуов предлог са 508 против 138 гласова.

КРЕМ СИМОН

ненадмашно средство за чување белоЛе и нежности и мекоЛе коже на лицу и рукама Прашак и Сапун Симон допуњују ванредан утицај Крем Симона. Чувајте се подража-

вања.

ПРОДАЈЕ СЕ СВУДА Ж. Симон, 13 гие (Јгаш!е-Ва1е11 еге, Рагјн. 1201

ЗВОР

Извор Губер ((шћег 0ие11е) Садржи гвожђе и арсен, изврсно дејствује против малокрвности, женских болести, нервних и кожних болести и т. д. Вода се добија у свима продавницама минералних вода, апотекама и дрогеријама. Ј8 1