Мале новине

Први тренутци Јуче, у 8 часова отпочето је суђење у преком суду, и државна тужба већ је прочитана јуче до подне. Видели смо дакле, оптуженике и чули у главноме доказе, који се противу њих износе. Материјал, прикупљен у државној тужби, огроман је и о њему имаће да се говори и пише још врло много и у разним правцима. Што одмах још сада можемо рећи, то је, да је већ само читање државне тужбе потпуно потврдило оно, што смо ми још од самога почетка износили и говорили. Несумњиво је утврђено. да има и истинског злочина и истинских злочинаца, и већ колико је чије учешће и колика је чија кривица у овоме злом делу, то има да утврди сам суд што ће и бити кроз неколико дана. Потврђено је тако исто и друго наше раније тврђење — да ће суђење бити јавно ; даће одбрана окривљених бити подпуно слободна; да ће се цела ствар водити отворено, пред очима целога света, а неће се испунити злурада прорицања непријатеља српских, како е цело суђење биги извршено у тајности и у мраку, сакривено од јавности и критике. Све те, и многе друге сличне лажи, већ сада су потпуно обелодањене, а што год се претрес буде даље развијао, све ће више избијати на површину, како су пакосна била она клеветничка потварања, која су цело ово суђење хтела да претставе као акт пизме и освете!... Како већ рекосмо, материјал, из несен у тужби државној, огроман је, и ми ћемо имати прилике, да о њему нарочито говоримо и да поједине тачке из оптужбе нарочито истакнс :до. Што још одмах можемо рећи, то је, да не само што немч на правди затворених, већ баш на против, — по материјалу у државној тужби са пуно разлога требало би да видимо на оптуженичкој клупи бар још два-три радикална првака и-бнвших министара, који се данас слободно шеткају, и ако су чак у службеном положају, чинили дела, која се могу назвати потпуно издајничка. Но за данас доста о томе, јер ћемо имати прилике да за који дан о свему томе опширније говоримо.

Преки еуд Јавно суђење у Преком суду оишуокенима за пелеиздају, увреду Величанста-ва и растуране забрањепих сииса ПРВИ ДАН 27. авгусша, иешак ире иодне. Против Љубе Живковића, што је први у седници од 18 маја изнео предлог да се народ позове да откаже норез, што је основно писао брошуре „Буна у Србији;" што је сведоцима доказано да је он писац „Демона Србије;" што Илија Марковић из Смедерева, каже да "му је Љуба Живковић послао на растурање „Демона," што је бранио тога Марковића код суда, на место да га брани живо је коментарисао брошуру, што сведок Стеван Јовановић тврди, да је Живковић у радњи његовој најпогрдније говорио о Краљу Милану и рекао да га треба убити; што је међу његовим хартијама нађена прокламацијаемиграцијеиз 1883, којом се народ позива на буну; што је при погребу Катићевом Карађорђа назвао великим Србином и соколом од Косова; што су сведоци утврдили да је Живковић при погребу Катићеву говорио да је за ослобођење Србија дужна само Карађорђу и да

ће у скоро бити све боље, што Је прошле године на забави великошколске омладине питао колико је дао прилог командант активне војске, па онда дао 10 дин. више; што се из преписке с Никодијем Милетићем из Параћина види да се тражи одлучно држање странке према Краљу; што је био власник „Одјека," у коме се писало против Краљева и што је на дан. атентата био и очекивао у близини места где је атентат извршен. Протт Аце Сшанојетћа , што је био у седнипи од 28 маја, што га је теретио Димитрије Крезовић који му је донео поруку од Ранка Тајсића и Карађорђевића, што је био у живој преписци сумњиве садржине с протом Тзурићем па то одриче а прота признаје; што је по Чебинчевој аФери био осуђен за велеиздају; што је за буну 1883 био осуђен; што је потписао проглас емиграције за буну; што се код њега скупљали завереници. Протип ироше Милана Ђурића што га терети Димитрије Крезовић, коме је рекао да ће Краља протерати а довести Карађорђевића, што је био у тајној преписци с Пашилем и Станојевићем, што је у писму његовом ружно говорио о Краљу; што је писао Пашићу у затвор, те га куражио да истраје, и ако је знао заштаје осуђен; што је прота писао Аци Станојевићу, да је решен да учини крај; што је писао Лазару Јовановићу из Рогачице да радикали не клону, но да се одлучно боре против реакције и безакоња, па вели „време је ту;" што је 1883 био осуђен за велеиздају; што је Радоју Ралојловићу саветовао да говори Гарашанину да развије барјак за Карађорђевића, а сав ће народ поћи за њим; што је 1893 писао своме сину да сврати код Аце Станојевића, па ако му овај што да, да врло брижљиво чува." Ирошив Дилштрија Крезовића, што је утврђено да је он као повереник Карађорђевића и Ранка Тајсића донео горњим радикалима поруку а ови рекли да ће убити Краља Милана, па ће с Краљем Александром лако. Прошив Ранка ТајсиИа што га терети Крезовић, што сведок Липовац тврди да је Ранко пред њим погрдно говорио о династији, што други све док Мил. Вукашиновић тврди да је из Ранкових уста чуо да ће Краљ Милан бити убијен, што је Ранко осуђиван за велеиздају, што је за политичко убиство осуђен на 20 година робије. Прошив Радомира МилинковићаАлаваншића, што је био у интимним односима са Живком Анђелићем, што је у Анђелићевим хартијама нађено писмо Алексија Карађорђевића адресовано на Радомира; што др. Симоновић тврди да га је Радомир звао у заверу против династије, што је био у ближим односима с Видаковићем књижаром из Сремске Митровице, преко кога су растуране брошуре. Прошив Ивана Павићевића што је био у сумњивоЈ преписци са Стојаном Протићем и послао му кључ за шиору; што није хтео ићи на састанак са својим другом Марковићем, јер је у циљу завере очекивао да се састане с атентатором Кнежевићем; што је у његовим хартијама нађена његова цедуља тражећи од неког Мате адресу оног познаника из Румуније, па је послелатиницом написана адреса Танасија Петровића бојаџије из Ђурђева, који се састао с атентатором у циљу завере; што Павићевић вели да тога бојаџију не зна; што је 13 јуна о. г. лађом отишао у Турну, ту сам седео до сутра дан, свакојако ради тајног састанка с којим завереником; што је сутра дан чамцем прешао у Кладово, где није

хтео показати објаву, па после на истој лађи са атентатором продужио пут до Доњег Милановца, где се састао на лађи успут с атентатором Кнежевићем и оним непознатим лицем; што Петар Јоцковић тврди даје видео Павићевића на лађи у разговору с једном особом, која је цо кнежевићеву опису оно непознато лице, што се тада састао и с Пашићем; што је био у ближим односима и с Таушановићем; што је био у интимним односима с Ђоком Стојковићем па му неуљудним изразима пише о Краљевима и ставља у изглед неке промене; што је на првом саслушању рекао да је прекинуо сваке везе с Црном Гором, а на другом је признао да му је долазио брат из Црне Горе у почетку ове године, а нико у Неготину није знао о томе доласку; што је у хартијама његовим нађен тежи и заплетенији кључ шиФара од онога што је послао Протићу. Прошив Уроша Паншелића што је био у интимним односима с атентатором, дао му препоручно писмо са лажним именом што је по све сумњива карактера и по свету мењао име. Против каиешана Младена ЈовановиИа, што је атонтатор с њим био у најинтимнијим односима, а то се даје протумачити завереничким односима; што су се састајали на Чукарици; што је прикривао ове своЈе односе с Младеном; што је био у интивним односима с Пером Ковачевићем; што жандарму није дао да пређе у аду и ту се нађе кад тамо дође Краљ. П рошив његове окене Анђелије, што је била у интимним љубавним односима с атентатором, што се састала с њим у очи поласка његова у Румунију, што је на дан атентата имала састанак с њиме у „Македонији" и писала му нека писма. Прошив Ђоке Сшојковића , штојеу интимним односима с Павићевићем; коме је неуљудно писао о Краљу Ми лану, и вели како се очекује прекрет, што је 7 јуна о. г. писао „да се нешто важно очекује ових дана у Београду", а после неколико дана извршен је атентат; што се ујуну састао с Пашићем, који им је говорио оне речи „да се не брину* итд. П рошив Ђоке Новаковића што сведоци тврде да је пролетос пред каваном „Бејкос" у Палилули говорио, да ће његова компанија Краља пребацити преко Саве и што је ове године био под судом за увреду Краља Александра. П рошиву Гаје МилорадовиИа што је на 2—3 дана пред атентат говорио једном сведоку с претњом о неком скором изненађењу; што 27 Јуна о. г. није ишао на благодарење и рекао да ће побележити у његов теФтер оне који су били на благодарењу. Прошив Јована Стефановића из Ошшреља , што се сведоцима доказује да је пред атентат говорио како ће се у скоро променити Краљ. Исто тако и против Настаса Маринковића. Прошив Јована Тодоровића да ће га за који дан сви љубити у табане, а за тим је настао атентат. Прошив Јована и Милена Сшефановића што су се састајали с Пашићем, што су казивали да је он пријатељима цоручио да дају прилоге за извесне прилике, кад настане тренутак. П рошив Аврама Савића што је по поруци Пашићевој казивао радикалима да се не боје, јер ће у скоро доћи Карађорђевић. Прошиву Томе Рајковића , што је 25 јуна о. г. рекао „да се за Краљеве кува Једно лонче, које тек што није прснуло."