Мале новине

II Д Е Л 0 Атентатор Кнежевић оптужује се још и за покушај убиства потпуковника Лукића без предумишљаја. Кнежевић потпуно признаје обе кривице. Стојан Протић оптужује се још и за неколике штампарске кривице, којима се наноси увреда Краљу Милану и клевета појединим властима и личностима. Тужба даље наводи поједине изразе из брошура из којих се види и доказује намера оптужених да изазову преврат у Србији. Према свему овоме држ. тужилац тужи све оптужене за побројана дела, а одустаје од тужбе против Живка Анђелића који се синоћ обесио. Тражи да се оптужени осуде по §. 87. крив. зак. и да плате све трошкове. Читање је држ. тужбе довршено У П7* Пошто је већ 11преседник прекида седницу и заказа продужење за 4 сах. после подне.

27 авгусша, иешак ио иодне. Самоубиство Живка АнђедиЂа Као што смо још јуче јавили, бивши начелника округа шабачког Живко Анђелић обееио се у своме затвору прексиноћ око 7 часова. Пок. Живко је био болешљив и нарочито је патио од стомак* и шул.ева, због чега је итао крв напсл.е. Због тог« он преко целога дана није био ни затваран. Кад Је прексиноћ око 7 часова жандармски каплар, помоћник апсанџнје Дојчина дошао да затвори Живка, види да Живко стоји на вратима, а он је тада већ био обешен. Не знаЈући то, он га замоли : „Г. Живко, склоните се да закључам врата". Кад није добио никакав одговор, каплар, мислећи да га Живко није чуо, истим га речама замоли и по други пут. Кад опет није добио никакав одговор, он јурне унутра и види Живка обешена. Мислећи да је још жив и да га може спасти, каплар га скине, али је већ било касно — Живко је отишао на суд праведнога и неумитнога судије, Бога. Живкова писма Пре но што ће над собом извршити са моубиство, пок. Жввко Анђелић наппсао је три писма (цедул>ице). Немзјући писал.ке ни мастила, он је та писма писао дрвцима од жижица, а место мастила употребио је крв, коју је од шуЋева ишао напол.е. Писао је сво)ој жеии, своме брату Светозару и Преком суду. Писмо, које је тако написао гвојој жени гласи: „ Нујка, најљуће ране моје! Све што је за тебе могао учинити, то је да невин умре у тамници твој несреИпи Живко а . Своме брату Светозару написао је, како да га сарани, а трошкопе око саране подмириће из 670 динара и златног сахата и ланца, што је нађено при њему, кад је затворен. У писму, које је упутио Прекоме суду, Живко нели, како су се околности несрећно стекле тако, да изгледа да је крив, а он од стида и срамоте као такав не може изићи пред суд, за то се убија. Одбрана АнђелиЂева После счмоубиства Живка Анђелића у његовом затвору нађени су написани неколики почеци његове одбране пред Преким судом. Али на почецима је само и остало. Изгледа да је покушавао да се одбрани, па кад је и сам видео да не може бити успеха, он се решио на самоубиство, које ја и извршио. Бојаџија Из нашег извештаја са Јутрење седнице Преког суда види се, да Ј *е у заверу умешан и иекакав Танасије Петровић бојаџија у Румуиији. Карактеристично је да овде напоменемо, да је оптужени Урош Пантелић иослао по атентатору Стевжну (Ђури) Кнежевићу писмо Томе бојаџаји. А као што ће се из јутрошњег извештаЈ 'а видети, у хартнјама оптуженога Ивана Павићевића, адвоката из Неготина, на ђена је латитиницом написана адреса тога бојаџије. Према томе види се, да је тај бојаџија јако умешан у заверу и да су многе ствари ишле прекз њега, али, на жалост, он је ван домашаја наших власти, а по међународним у^оворима кривци политички не издају се.

Како изгледају оптужени Оптуженици у опште чине утисак врло емућених и духом клонулих л»уди. ДагииЛ изгледа душевно и телесно малаксао, иде погрбл.ен, поглед му је оборен, плашл.ив, гл»с веома слаб и испрекидан, израз лица врло тужан. ТаушановиЛ, блед, забринут, заморен. Влајко НиколиИ, у почетку блед, а после се јако зажарио у лицу; седи непомично с укоченим погледом у један предмет. Прота ЂуриА, изгледа добро, са здравом бојом у лицу, али немирна погледа и седења. Љуба Живковић обична изгледа у лицу, али као да седи на жеравици, једнако се врти, окреће, завирује, звера по публици, сваки час по нешто шапуће час с лева Аци Станојевићу, час с десна Сгојану Протићу; чешће се насмеши на по кога из публике. Аца СтанојевиЛ и Стојан Протић изгледају најмирнији и држање им је најприродније, пре личе као да присуствују каквом концерту, но да седе пред преким судом. Атентотор је врло немиран, изгледа као и да не слуша читање државне тужбе, непрестано трл»а ногама о земљу и мења положаје при седењу, окрећући се час лево, час десно. Изазван да говориу седници јуче после подне, он говори једнолико, полако, потмулим монотоним гласом, али брзо и непрекидно, као оно манастирски ђак кад полугласно чита какву молитву. Остали оптуженици, нарочато сел,аци, бесвесно су бленули час на десни, час на леви новинарски сто, час у судије, браниоце, стенограФе и државне тужиоце. Димитрије Крезовић, из Плеваља, леп је, крупан и развијен човек Стара се да изгледа миран и равнодушан, али му се мишићи на образу и око усана непрестано грчевито стежу. Жандарми око оптужених Осим по два жандарма, који стоји с леве и десне етране атентатора, стоје по три исандарма е леве и по три жандарма с десне стране оеталих оптуженика. Ови су жандарми с обичним наоружањем Осим тога, око зграде има неколико жандарма с пушкама. За поредак у дворишту и пред судском зградом старају се један члан, два писара и потребан број жандарма. АнђелиЂев гроб Синоћ, пошто је у општој државној болници извршена лекарска секција над обешеним Живком Анђелићем, његови посмртни остаци сарањени су у новом гробљу око 6 сах. Пошто Ј 'е он сам себи одузао живот, то према правилима цркве није могао бити ни оглашен, нити ц^квеним обичајима сарањен. Прекосавска штампа Од органа прекосавске штампе дошао је само уредник „Нашег Доба" из Н. Сада, г. Стева Павловић и уредник панчевачке „Народности" г. Тоша Бекић. Ни „Застава", ни „Браник", ни „Србобран", ни „Дубровник", ни „Српски Глас* нису послалн ни једног свог изве штача. Толико им је стало до истине, против које су војевали у својим листовима. ОваЈ прекор важи и за чешке и руске листове. Присутни Од присутних слушалаца у публици у првим редовима налазе се шеФ земунске полиције г. Добошавић и државни тужилац митровачког судбеног стола г. Хајим. И јутрос и дннас после подне у публици је било доста и женскиња. Пре суђења Још у 2 и по сахата пуштена је публика у судницу. Публике је после подне више но јутрос. Дипломати су такође потпуно заступ л>ени. Жандарми су чували оптужеие као и јутрос. Претрес У 4 сах. тачно настављен је претрес, кад су уведени и оптужени. Прочитан је најпре извештај члана кварта теразиског г. Андре Петровића д& је извршен атентат. За тим је прочитан полициски увиђај, који се у свему поклапа с извештајима г. Марка Стојановића, које смо у два маха донели у нашем листу. Прочитани су и неколики извештаји о ранама Њ. В. Краља Милана, која смо у своје време такође саопштили. Михајло Халупа и још четири стручњака прегледали су револвер, којим је извршен а-

тентат. То је велики белокорасти белгиски никлован револвер. Стручњаци изјављују, да се тим револвером може извршити убиство на одетојању од 10 — 12 метара, а атентатор је пуцао на растоЈ 'ању од 4 метра. Калибра је 12 ми. Пре атентата из њега није пуцано. Тако су стручњаци и раније код иследне власти изјавили. На свој исказ могу се заклети. Дангубе траже по 5 динара. Прочитана је тужба потпуковника г. Николе Лукића, ађутанта Њ. В. Краља Милана. Описујући укратко кико јетекао догађај (који смо ми већ верно изнели у своје доба) г. Лукић тужи атентатора за нанету му повреду. Г. Лукић је спречен службеним послом те није могао доћи на претрес. Испит атентатора Стеван Ђура Кнежевић, родом из Босне, из села Петровца у округу бихаћском, 26—27 година, неосуђиван, прешао у Србију од прилике пре 10 година, нежењен. Вели да ни Влајко Николић, ни Пера Ковачевић, нити је ико знао, да ће он покушати да убије Краља Милан • Кад је био у пожарницима, нмао је 60 динара плате, с тим није могао живети, те је за то изишао из пожарника. Тражио је пасош од преседника општине београдске, али га није добио но је упућен у Шабац. Он се обратио шабачкој општини и тражио уверење, али му они нисудали. Он је онда отишао начелнику Анђелићу и он му је одмах дао пасош. Раније је теретио Влајка и остале, што је имао пизму на њих. Мијаила Димића теретио је за то, што му није дао шест банака. (Димић је на саслушању рекао да не познаје атентатора). На питање преседниково зашто није теретио друге људе, с којима јеу животу имао таке сукобе, атентатор не одговара. На питање преседниково, што је пуцао на Краља а не на њих, атентатор одговара како је тражио службу од посланика у Букурешту а он му није могао дати. Онда се погодио код Антонија Урошевића. Ту је нашао службу, али како није разумевао влашки, оставио је службу. За тим је отишао у Ђурђево, где је нашао некога бојаџију Насгаса. У том је наишао Никола Богдановић, коме је он имао да преда писмо од Уроша Пантелића а које је предао у агенцији паробродској и које је адресант примио. Ту се бавио 3 а и у Букурешту 3 дана. Не зна име српског посланика у Букурешту. Последњи пут је имао овде 60 д. а изашао је што му је била мала плата. У Букурешт је ишао са својом уштеђевином од 120 дин., којујеимао код беогр. задруге. Атентатор даље прича, да је из Ђурђева отишао на лађу у вече око 8 сах. хтејући да путује за Турну и ту се састао с неким Србином, коме не зна имена. На питање преседниково да ли се састајао још с ким, вели да се не опомиње. Кад је дошао у Турну одседео је мало, па је отишао у Оршаву, а оцатле даље у Београд, где је одседао у хотел „Македонију". Сутра дан тражио је безуспешно службу свуда, тако да му није остајало ништа друго но да се убије. Он је „у једној радњи" за тим купио револвер оног истог дана кад је пуцао на Краља. А на Краља је пуцао за то, што му је неко у кавани код „Мајдана" казао да се не жали Краљу Милану, као што је хтео, јер он не воли Бошњаке. Тога човека не познаје, а казао му да Краља Милана треба убити. Преседник га опомиње да не извија, но да каже истину.