Мале новине

Прочитане су најпре тачке оцтужбе иротив Стојана Протића. Прочитан је протокол претреса стана СтоЈанова и списак нађених ствари. Чита се писмо Ивана Павићевића од 10 децембра 1898. Говори се у том писму о прикупљању претплатника за „Дело" и прилога за „Одјек". Даље, како они у Крајини ништа не знају о политичким приликама, но је потребно да му Протић чешће пише и ради тога му шиље извесну шифру за преписку. Шифра би се састојала у томе, што би се самогласници заменили бројевима; то иисмо послао му је преко г. Милана Миловановића овд. адвоката. Даље, Павићевић му препоручује, да не мора потписивати писмо. Стојан Протић, 45 година, осуђиван само за штампарске кривице. Он је на саслушању од 27 јула казао о првој тачци оптужбе. Али онда није мислио да ће се тој тачци давати такав карактер, какав је овде чуо да јој се даје; њега изненађује, што се тој ствари даје велеиздајничка мисао. Власт то ниЈе сазнала сада први пут, за то је влада знала раније у истој години кад је и била седница главног одбора, јер је члан одбора Љуба Јовановић имао посла министру просвете, који му је о тој седници говорио као о ствари влади сасвим познатој. Ако је то велеиздаја, онда како је власт могла све до сад не узимати их на одговор?! Сама природа ствари је невина. Отказ плаћања порезе може бити легалан. Отказ плаћања непоср. пореза може бити да се не плаћа добровољно, но да се напдаћује егзекуцијом. Други облик отказа переза је, кад се извесан порез уведе неправилним путем, јер онда има свак право да га не плати добровољно. У историји уставности то је стара ствар. ГТ АЛПРПТЈ ц Г* ' . . 1" морез не наплаћује се нии „апосредни, но се плаћа у облику цена потрошачких предмета. То е добровољно плаћање. Сад ако он организира друштво за непушење дувана, каква је то кривица? Чл. 39 устава, на који се тужба позива, говори да је плаћање данка општа дужност грађана. У Србији нема привилегованих сталежа, који би изузети били плаћања пореза, и то је смисао члана 39. устава, а не онај Јкоји јој придаје тужба. Ко не плати порез, егзекутирају га, а нема никакве кривичне одговорности. Осим тога има још један члан устава, који држ. тужба не помиње. Чл. 56. устава допушта влади да у извесним случајевима може наредити што и без скупштине, али за нове порезе влада по том члану устава не може учинити. Ако би се такав порез установио, онда грађани имају право да такав цорев откажу. Такав је случај био 1894 с тако званим жандармским прирезом. За тим је причао на дугачко како су му разрезали порез на дијурну као члану одбора класне лутрије, па он није хтео платити тај порез нити је за то кажњен. Крезовића је први пут видео код иследног судије четрнаестог дана по ухапшењу. Крезовић му ни имена није умео казати. Он никад у свом веку није видео Крезовића, те га по томе он никад није ни могао видетиуштампарији Аце Станојевића и тамо му доносити неке поруке. 0 Крезовићу је чуо на 20 дана пре ухапшења, како је денунцирао проту Ђурића. Да је имао што с тим Крезовићем, он би могао побећи. С Влајком Николићем свега је два пут био у друштву, онако како је то причао и Влајко. Влајко никад није ни долазио у радикалну штампарију. С Костом Таушановићем његови су односи већ од 8-9 година таки, да они

никад не могу бити заједно на каквом цослу. Што је од Таушановића тражио његов говор са Змајеве прославе, тоје тражио као сваки новинар, али '.о не доказује блискост њихових односа. Крезовић је рекао како је доносио поруке црногорског кнеза иРанкаТајсића. Међу тим сви пријатељи знају, да су Протић и Ранко Тајсић стајали у опреци, зашта је доказ копија Ранкова писма, које је нађено у његовим хартијама. Према томе Ранко му није могао слати каке поруке по Крезовићу. Радикална штампарија је на живом месту, на очима полиције; па како је један непознат човек могао проћи Ср бију, доћи у Београд и бавити се ту, а полиција да га не опази и ухвати? То је доказ неприродности и немоћности казивања Крезовићева. Међу тим. он, Стојан, имао је друге бриге, да савлађује сметње које су му стављане у погледу примања за одгогорног уредника „Одјека". Дакие као уредник он се спремао за хапсу, а он ваљда не може примати поруке од ТаЈсића, кад зна да ће ићи у хапсу и да из ње ништа не може радити по тим порукама. Он, Стојан, никад није употребљавао тајне, обилазне путеве; код њега ништа сумњивог није нађено. Оно што се говори о дочеку Краља у Ужицу, није он писао, но му је послато као допис за лист, што он у листу није ни употребио. Осим тога, како се с овим делом може доводити у везу његов новинарски рад, који је подлежао извесним законским проиисима; рад, за који није увек осуђиван, рад, с кога је одлазио на високе државне положаје; па га с тога рада министар преседник нули^ се кретара.д.ож. са-— и МИНИ с' Т ар^просвеге за управника држ. штампарије. Осим тога новинарскеувреде владаоца, нису оног карактера, који је лично увредљив. 0 Павићевићевом писму вели, да никад у животу није се служио шифрама, осим у државној служби, кад је био у министарству унутрашњих дела; не сећа се да је добио то писмо, али ако га је добио, не може њега теретити, јер га није он писао; није на њега ни одговорио, и тиче се чисто пословног дела. Допис о дочеку Краља у Ужицу добио је за штампање, али га он није штампао. Из „Одјека" ће се видети да о Краљеву путовању, и ако је о томе имао дописа, није доносио ништа, осим извештаја из службених новина. Читају се искази Стојанови код иследне власти. Суочење с КрезовиЂем Крезовић вели Стојану Протићуу очи, да је и он био на састанку у радикалној штампарији, куда их је позвао Аца Станојевић. Том приликомје Протић дао Крезовићу неколико динара. Протић му каже у очи да ништа није истина што Крезовић "вели, и да га никад није видео. Крезовић му вели, па од куд би их зчао, да се нису састајали. Протић моли преседника да пита Крезовића познаје ли Саву Ивановића, који има пизму против Стојана , и који се издаје за црногорског емигранта. Крезовић вели да не познаје Саву Ивановића. Црногорски кнез дао му је писмо само да се састане с оптуженима. Испит Аце СтанојевиЂа На реду је испит Љубе Живковића, али како су његови сведоци звати за сутра, то се прелази на испит Аце Станојевића.

Прочитани су основи тужбе против Аце Станојевића. Аца СшаноЈевић , има 47 год. осуђиван за зајечарску буну и Чебинчеву аФеру. Ако власт зна да су неки радикални министри писали нелојална писма, онда њих за врат и под суд; тако исто треба довести пред суд оне који су писали и растурали брошуре. Иначе ваља звати све радикале па осудити а не само њих неколико. О атентату ништа није знао нити је помагао намеру за то. Њему лично Краљ Милан није учинио никакво зло да би могао радити против њега, но му је још захвалан што гаје амнестирао. И он се својом лојалношћу старао да одужи тај дуг благодарности. Ако та његова лојалност није пала у очи, то је отуда што је он скроман. Савест му је у том погледу чиста. О седници главног одбора каже, да, колико се сећа, није у њој ни учествовао, а то се види и из саме забелешке с те седнице, која је прочитана овде. На терећење „уваженога г. Крезовића" вели да тога човека никад у животу није видео и да нога Крезовићева није прешла праг његове радње. Оставља суду да цени, да ли ће више веровати Крезовићу или људима од части, који су заузимали велике државне положаје. Да ли је могао Аца, који је препатио, бити онако отворен према непознатом човеку, кога први пут види. Овај Крезовић био је бацио око на пет жртава; четири је нашао овде а пету, јуче при суочењу с Таушановићем, није нашао. То је Пера Велимировић, како је Крезовић на суочењу описао туистуличност. На сређу- Велимировићу, њега нем 5. л&ђу оптуженима. Значи да је сама истражна власт видела колико је забасао, па поштедила Велимировића. Ако је Крезовићев исказ сумњив о Велимировићу, онда је сумњив и о осталима. Крезовић је казао, како му је Аца у јануару казао да се нешто има извршити до Петровадна, док се из исказа атентаторова види да ни он није знао да ли ће и кад извршити атентат. 0 својим односима с протом Ђурићем вели да тужба не поткрепљује ничим да су сумњиви, јер ништа није нађено. Прота је преко њега послао писмо за Пашића. Али то није никаква сумњива прегшска. Др±. туокилац Симић вели, да је он означио као сумњиву преписку оно писмо којејеписао Аци прота Ђурић, које није нађено, а за које је прота признао а Аца није. (наставиће се). * Одбрана Аце Станојеви^а. У јутрошњем заседању прекога суда довршио је своју одбрану г. Ст. Протић. После њега требало је да своју реч да г. Љуба Живковић, во како се он позвао на сведоке, а сведоци еу званн тек за сутра, то је и одговор Живковићев одложен до сутра, а на ред је дошао г. Аца Станојевић. Г. Станојевићева одбрана била је кратка, али Језгровита и стварна. Избегао је погрешку својих другова, који су сви у својим одбранама додиривали многе ствари, које се на дело не односе; одбране су им биле дугачке и с тога бледе. Станојевић, на против, говорио је мало, али сабијено и јако. Требало )е, дакле, да после толиких министара и великодостојника стане пред суд један штампар, па да чујемо најбољу одбрану. За цело и занимл.иво и интервсно. * Живхо Анђвлић као начелник округа иодринеког, изузео је неправилио и без ичијег одобрења из депозитне касе Начелства: На дочеке и евечаности о народним празницима '25.955 дин. На трошкове око подизања бање ковиљачке 7000 дин. На поверљиве цељи 1500 дин. Свега 35.455 дин. За овај изузети новац Главна Контрола тражила је забрану на пензију и црибелешку на његово непокретно имање, које је решењем првост. суда за варош Београд од 28 Јула ове године Бр. 15895 и Бр 515 и одобрена

Продужење извештаја е претрееа излази у еутрашњем ју трењем броју нашем. Мова Трговачка Шт&мларија (Кнез Михаилова улица) Одговорни уредник М. П. Живадиновић