Мале новине

ресују, да ли ће се читати и исказ Стевана Лацковића, бив. послужитеља у руском посланству. Почетак претреса У 3*40 сах. по подне уведени су тужени као и обично, и пошто су заузели своја меета, отпочет је претрес. Крезовић је преко свог обичног народног одела обукао врскапут. Сведоци о ЖквковиЂу Милорад Павломћ, трговац из Београда, као резервни коњички поручник на служби, у униФорми је; 30 година, неосуђиван, саЖивковићем нијеу сроству, а познаје се с њим. Павловић сведочи, како је Живковић у његовој радњи једног дана декламовао једну песму, у којој се уздиже Карађорђе, кога је убио кнез Милош, да је доцније у Србији настало жалосно стање и партиско трвење и бацана кривица на некога индиректно, „ли га није именовао; но може се извести да је то алузија на Краља Милана. Ту су били још 2—3 човека. Живковић је декламовао ту песму отуда, што је рекао да ће им декламовати једну лепу песму. Живковић више ништа није говорио иу опште о томе се после није говорило ништа више. Живковић се сећа да је декламовао ту песму, а то је песма „Карађорђев дух", која је била у процесу Илије Марковића. Сад је не би могао изде кламовати. Ту им је песму декламовао што му је тако пала на памет, али свакојако не у велеиздајничкој намери. Чита се испит сведока Павловића код иследне власти, где је сведочио овако исто као и пред судом. На питање председниково, сведок вели да позитивно зна да је присутан био и писар радње Стеван Јовановић а не зна да ли је био и Милан Арсенијевић. Заклеће се. А ^Штан Јотновић , писар радње Месаровића и Павловића, 30 година неосуђиван, познаје Љубу Живковића, с којим стоји у обичним односима. Стеван сведочи што и Милорад, с тим да је Живковић декламовао ту песму у њиховој радњи од прилике пре 6—7 месеци То је свега један пут декламовао у њиној радњи. Не сећа се сад да ли је Љуба Живковић што претио Краљу Милану; а што је тако рекао код иследне власти, то је јамачно за то што се уплашио, јер никад није одговарао код власти. Код иследне власти рекао је, да је Живковић грдио Краља Милана, назвао га демоном и другим погрдним речима, и претио Краљу Милану протеривањем и*убиством. Кад му је прочитан тај испит, сведок вели да Живковић није говорио о протеривању Краља Милана и осталом, а што је онако говорио, то је за то, што се био уплашио и збунио кад је позват пред Преки суд. Милан Арсвнијетћ , члан Фирме Месаровић и Павловић, није дошао, те се чита његов испит код иследне власти где је рекао да није био у радњи кад је Љуба декламовао оне стихове. Сшепан X. Косшик није дошао. Код иследне власти сведочио је, како је, чуо у радњи да је Љуба Живковић у поменутој радњи декламовао ону песму. Други путкадје Живковић дошао у радњу, Стеван Јовановић му је тражио да му Љуба да препис песме, али му он није дао, рекавши „би ли хтео да ти дам."

Ђока Павловић, члан Фирме Месаровић и Павловић, не зна о тој песми ништа да сведочи, а тако исто не зна ни Влада Јотнотћ књиговођа исте радње. Воја Ђорђевић , трг. из Крагујевца, сведочио је код иследне власти како му је у Крагујевцу причао Стева X. Костић да је Љуба Живковић у поменутој радњи декламовао ону песму. Ивко Сшојанотћ из Добриња, земљорадник, 45 година, неосуђиван, познаје Љубу Живковића (показује га), јер га је видео у Црквенцу на погребу Катићеву. Ту су били још неки сељаци. На позив председников да каже шта је тада говорио Љуба, рече: да је Љуба говорио како ће ускоро доћи радикали на владу, а другога не може да се сети. На питање преседниково, сведок рече да је Љуба говорио о Карађорђевићу, да се радикали држе у слози и још којешта али је забораравио, но има записано код капетана, и оно што ј« код капетана казао истина је и заклеће се. Код капетана је рекао, да је Љуба говорио о заслугама Карађорђевићевим и да Србија за све што има, има да благодари њему; истицао је заслуге Катићеве и позивао радикале да се држе у слози, да истрају јуначки и да се никога не боје, кад су сезаову земљу заложили Пашић и Рибарац, па ће овој земљи у скоро доћи спас, да радикално царство мора ус -4">о осванути. Кад му је прочитан овај исказ, сведок вели да је тако, да га нико није наговорио на тај исказ; да је то било пред механом и да су била још тројица присутни ту, кад је Љуба говорио. Љуба Жипкотћ пита сведока, где је Љуба стајао кад је то говорио. Сведок вели да је стајао на земљи, а Љуба вели да је држао говор пред механом, али је стајао на једном ве диком расту, а не на земљи, па назива сведока вуцибатином, а сведок вели да му то не сме рећи и каже му „срамте било." Преседник прекида свађу. Дангубе тражи 350 динара. ГТреседник опомиње публику да се не смеје, јер ће је уклонити из суднице. Никола Адамовић, из Панкова, 39 година, неосуђиван, не познаје Љубу, само га је видео једном у Црквенцу при погребу Катићеву, где је Љуба говорио, како ће радикали довести Карађорђевића. Љуба је још говорио, али се не може сетити. На питање преседниково, сведок вели како је ЈБуба говорио да ће Петар Карађорђевић доћи на владу. То су чули још два његова друга. Код иследне власти сведочио је као и сведок Ивко. Кад му је прочитан тај испит сведок вели да је све тако било и да се на то може заклети. Дангубе тражи 200 дин. С ава Андрејић , из Панкова, 53. г., неосуђиван, не познаје Љубу Живко. вића, но је чуо од људи да је Љуба говорио оне речи, ади ко му је то казивао не зна, јер не познаје људе у Црквенцу. На питање преседниково шта су му ти људи говорили вели да је заборавио. Код иследне власти сведочио је, како је он лично чуо, кад је неко, за кога су му рекли да је Љуба Живковић, говорио оне речи, за које су и остала два сведока рекли код иследне власти да их је Љуба изговорио. По прочитању овог исказа сведок вели да је све тако било и да се на то може заклети. Дангубе тражи 250 дин. Димишриј- Радовановић, из Панкова, 38 година, неосуђиван, сведочи

како му је друштво причало да је Љуба Живковић говорио онаке речи, за које је оптужен. Својим ушима ништа није чуо. Код иследне власти рекао је то исто. Заклеће се. Дангубе тражи 250 динара. Љуба Живковић вели да је тај његов говор штампан у „Одјеку" па ће се из њега видети да је све лаж, што ови сведоци сведоче. За овим су сви исгштани сведоци заклети. Прочитан је исказ Илије МарковиИа затвореника пожаревачког казненог завода. Илија је рекао, како му је неки млад човек предао пакет брошура „Демон Србије", рекавши да му је то послао Јћуба Живковић. Тек кадје отворио тај пакет, видео је шта је. Таких књижица било је 5 ком. и осим тога неколико комада песме „Дух Карађорђев." Он је све те брошуре метуо у подрум где их је после власт нашла. Не познаје човека који му је предао пакет, али би га познао да га је видео. Сима Ђаковић, трг. из Паланке, није дошао. Чита се његов испит код иследне власти, где је рекао категорички, кад је по делу атентата испитиван, како му је ЈБуба Живковић сам казао да је писао .„Демона" и да му је на Ђаковићеву сумњу показао свој рукопис. Даље му је казао ЈБуба, да ће убити Краља Милана као гром, да ће писати брошуру „Дух Карађорђев", од које је пола већ био написао. ЈБуба је нудио Ђаковића и да растура „Демона% али Ђаковић је то одбио. Прочитан је протокол претреса стана Љубиног, где су нађене хартије у тужби поменуте. Љуба вели да Ђаковић све од почетка до краја лаже, а Ђаковић је с њим у највећем непријатељству. На захтев браниоца Чеде Костића, чита се одбрана коју је дао Љуба смедеревском првостепеном суду за Илију Марковића и посмртни говор Љубин Катићу. Испит Уроша ПантелиЋа Прочитани су најпре основи тужбе против Уроша. Урош вели да је у јануару 1897 ступио у пожарнике, међу којима је био и Будимир Бојанић. Они су сви друговали. Будимир је после умро а они остали пожарници издружељубља саране га и купе венац. Наводи још примере свога дружељубља. Тако је из дружељубља он и испратио атентатора Кнежевића, кад је пошао у Румунију. У вече је написао писмо, прочитао га Ђури и предао му да га у Ђурђеву преда Николи Богдановићу у руској паробродској агенцији, те да му нађе службу. После 7—8 дана добио је једно писмо преко Саве Христића, где му Никола јавља да је добио писмо али да доносиоца Кнежевића није видео. Друговима је прочитао то писмо, али где га је део, не зна. Да је имао удела у атентату, он је од 24 јуна до 9. Јула могао комотно побећи. Кад се Кнежевић вратио из Румуније, видео се с њим и онда му је Кнежевић рекао да је нашао место у Румунији, да је дошао да посвршава нека посла па ће опег ићи, и није дошао код њега јер није имао кад. То је било од прилике у. очи Иван-дана и тада му је рекао да неће поћи док се не јави. То су све његови интимни односи с атентатором. Што се тиче промена свога имена, вели да је још у 18 години ишао с

ХОТЕЛ КОД ЕИГЛЕСКЕ КРАЉИЦЕ ПЕШТА ИЗБРСНА КУЈНА. КАФАНА. РА8НМЖ СРПСКИХ Н0ВИНА. ЦЕН1 УМЕРЕНЕ