Мале новине

су одредили друго место за излазак. Кад би он крио траг/ он не би путовао тако јавно, па се још и свађао. Атентатора Кнежевића никад није ни видео ни чуо, а још мање оно непознато лице. Али и да их је познавао, зар је то састанак заверенички што су иутовали једном лађом. Што гатерети Петар Јоцковић, вели да је то отрован либерал, да с њим стоји у прилично запетим односима. Можда је и разговарао с каквим непознатим човеком, али то се дешава свима путницима. Па нека стоји то, зар је тај разговор морао бити баш заверенички. Треба прво утврдити, ко је тај човек и да ли је с њим он и пре стајао у вези. Туже га што се на лађи видео с Пашићем; али то је било случајно, јер му Јоцковић рекао да из Београда долази неки Павићевићев рођак, те се он онда задржао у Милановцу да га дочека. Том лађом дошао је случајно и Пашић и он му је пришао, поздравио се и разговарао с Пашићем, ^ао са шефом своје странке. Разговор је био обичан. Видећи из држања ГТашићева да не жели ни о чему да га питају, он се онда уклонио од њега. Виђење је било случајно а не намерно. А ко познаје Пашића, знаће да он о овбиљним, а најмање о завереничким стварима, не би говорио на таком месту. Потврђује Пашићев исказ, да га тада није ни познао на лађи, а за све то се позива на сведоке. Његова преписка с Таушановићем чисто је приватне природе; њихово је познанство тако, да их никад неби могло удружити на таквом једном послу. Таушановић му је препоручио једног младића да му нађе место. Таушано вић му није био сумњив, нити је могао знати за то, ако је Таушановић доиста био такав. С Миланом Марковићем познајесе још из школе;, то Је немиран али није неваљао човек. Њему се обично обраћао за своје приватне, меничне ствари, те су тако били у преписци. Милан је у писмима критиковао и јављао новости, али је он то и пре њега дознавао; нити им је поклањао вере, јер је знао да су са улице. Најтеже је то, што Милан пише о женидби Краља Александра, али он томе није поклањао никакву пажњу, јер у то није веровао и јер је пре тога чуо у Неготину. Ако ту има увреде за Краља, није намерна и за њу је одговоран Милан, а не он. С Ђоком Стојковићем познајесеиз Неготина, и од свих оптуженика с Ђо комје једино у интимном пријатељству. Ако је дошло време да у Србији диже буну и заверу Ђока Стојковић, онда је Србији одзвонило, јер Ђока ни по своме васпитању, ни по своме карактеру. ни по својим традицијама за то је неспособан. Ђока му је потписивао менице а он је Ђоки" био пуномоћник у приватно-правним односима. Стајали су услед свега тога у преписци, те му је Ђока по који пут јављао новости са улице, али оне нису ни од какве важности нити имају ма какве везе са завером. Нек се прочитају та инкриминисана места, иа ће се видети не само да нема у њима свега тога, но ни обичног несташлука. Казао је, кад је чуо да због атентата хапсе радикале, како очекује да ће и њега ухапсити, а казао је за то, што зна, да има неваљалаца и његових противника који ће га клеветати и подметати му. Па тако је и било, ево њега сад пред Преким судом. Једно од најтугал>ивијих питања, то му је питање о његовој родбини. Он је у Србији пуних 19 година и ту свршио гимназију и В. Школу. Ако има

добрих особина. ако је ваљан, то служи на част Београду. За то време није имао никаквих веза с Црном Гором, осим у 3—5 година по који поздрав од родбине. 1895 нисао му је брат Спасоје да ће доћи на виђење и дошао је. Видели.дву: се и после неколико дана испратт^ђга, напоменувши му да не до лази више, кад је без занимања. Од тада ни с ким ни с којим другим у Црној Гори ниЈе се дописивао, Истина је, да је од свог ступања у српско поданство прекинуо сваке везе и с Црном Гором и са својом родбином. Његов је брат и без његова одобрења дошао. Не стоји у истини тврђење државног тужиоца да се у том погледу лажно бранио Он је имао извесних непријатности само за то што је рођен у Црној Гори. Он то жали као Србин, али је због тога прекинуо сваке односе с Црном Гором. 0 нађеном кључу за шиФру вели да је то сасвим безазлена ствар, која с овим делом нема апсолутно никакве везе. Он као обазрив човек имао је чак и две-три шиФре. Том заплетеном шифром служио се у својм: забелешкама, у својим личним стварима, али с њоме никоме није нисао нити ко њему њоме писао. Другом шифром дописивао се с једним другом, а она је кратка. Том се шифром само у једној јединој прилици дописивао с Милорадом Драшковићем. То је било 1894, кад је тек свршавао школу, кад је Кр .'Љ Милан био још у иностранству, па ваљда се неће узети да је још тада био умешан у атентат и заверу. Али да је имао и 4 и 5 шиФара и да се њима дописивао, може ли му се то ставити на терет, кад нема доказа да се тим шифрама дописивао са завереницима. Све што се против њега у тужби износи вели се вероватно је" „изгледа", а не износи се ни јсдан доказ против њега. Прочитани су испити Павићевићеви код иследне власти, код коЈе је све порицао и бранио се као и овде пред судом. Заклетва Ђаковићева После подне ће се наставити даље читање исказа Павићевића а сад у подне заклет је сведок Сима Ђаковић, па је председник у 11 и три четврти сахата закључио седницу и заказао продужење за после подне у 3 сах. * Писмо Алексија КарађорђевиЂа Пиемо којв Ллокеије Карађорђевић на Француском језику нисао Радомиру Милинко вићу-Алав.чнтићу, а које је нађено код пок. •Живка Анђелића, гласи у верном српском пре воду овако : „Париз 25 Октобра 1898. Гоецодине, Већ одавно требао сам ићи у Румунију, и том приликом надао сам се да ћу вас видети и усмено вам одговорити нн ваше писмо и о пројекту који сте ми саопшти.ш; отуда закашњење мога одговора. На жалост нисам у стању учинити оно што тражите од мене. Пратим политику из далека и као Србин ја сам дубоко ожалошћен видев како се дешава и као Еарађорђевић жао ми је, што не могу помоћи онима који пато. Благодарим вам на осећајима, које изражујете и молим вас Господине, да примите уверење мог одлпчног уважења Алекса Иара^ор/јевиЛ."

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Убиство из Б. Паланке иишу нам: Иоћу, у 11 сати, између 24 и 25. августа погинуо је потајно из пушкв убијени Анта, Стојановић тежак из села Моклип1та у ср. белопаланачком. Ово убиство догодило се истог дана у ком је и прошле године исто тако потајно из пушко

погинуо бив. свегат. моклишки Богдан Поповић, а убијца ни првог ни овог убиства није пронађеи ни до данас. Што је пак остао не пронађен убијца приог убаства ево уродило нам је овим другим тако исто потлјним и чудноватим убиством, те је тиме у селу Моклишту овладао етрау и за сами живот остжлих грађана. Но сви су изгледи д» је убицл овог другог убиетва у рукама власти Шта буде учињеио но иетом, јавиће се. Убиј ног Анту жади не само његова Фамилиј 1 ио и цела. околина, к.ао свог доброг грађанина Моклиштанац.

ЧИТАОДИМА 0 ПРИЈАТЕЈБИМА „МАЈ1ИХ НОВИНА." Наши поштовани читаоци виде колико се трудимо да их у свему задовољимо, да најважније вести најбрже и најтачније доносимо, с тога нам и поклањају своје, за нас драгоцено, поверење. Молимо их само да се свуда где имају у близини пошту на наш лист претплаћују код те поште. То је најсигурнији начин да лист добијају брзо и тачно, јер кад се код поште претплате, пошта им онда и одговара за тачно и уредно донашање листа, као и за положецу претплату. Ко жели, да му на листу стоји наштамгтана адреса нека ту жељу изјави пошти приликом претплаћивања; или нека само јави нама да се код те и те поште претплатио и јха жели штампану адресу, коју треба у свом писму тачно да назначи. Наше поште пак учтиво молимо да нам доставе имена својих претплатника, а ми ћемо свакој таквој пошти послати готове наштампане адресе, које она после може на листове лепити и тиме уштедити труд, да не мора на листу имена иретплатника исписивати. Понављамо обећање, да ћемо свакој пошти, која има преко 5 претплатника, по један број слати бесплатно. Нарочито напомињемо зарад оитшина и других надлешшава , да је најпрактичније да лист претплате од 1 Јула до краја године, што износи округлу суму 10 динара, а бројеве од 1 Јула нарочито је вредно имати с тога, што је ту највише говорено о злочинском ивањданском атентату; ту су најбоље изложене наше грађанске дужности према нашем народном владајућем Дому, и ту су најенергичније сузбијане клевете и потварања, што ихјетуђинска заинтересована штампа неправедно сипала против Србије. Све пријатеље молимо да нам из свога краја шаљу важније вести, које наравно увек морају бити истините, и ми ћемо их с благодарношћу штампати За изјаве, о иступању из странке плаћа се 6 дин. и 50 пара динарских од изјаве на којој је до 10 потписа. За сваки даљи потпис преко 10, плаћа се пола динара. Овај новац најбољеје слати поштанском упутницом или у таксеним маркама. За све поШиљке поштарину плаћа пошиљач. Уредништво „Малих Новина."

N а СГ* н Р о

сл К

с\ а ^ о к -о д м - - о

Ј=> Н

О «

оС. сл з > р О

■в-а п> 2 43 о О о » Е 5 и к ^ 11 к ? к ? ч X 4>. К 2 -3 « Р а> 3 « ^ н «■ м ® Ч!

о

<Г31 М <ЕЗ I С/2 &=»

О

X Р

X и о о >1 ° §■ м К со а х О 03 % & р * о ^ « о> чј А X X

о М јЛ о О 8 5

о ш -о > сл

Вродужење извештаја е гтретрееа из.лази у еутрашњем јутрењем броју нашем.

Нова Трговачка Штамдарија (Кнвз Михаидова улица)

Одговорни уредник М. П. Живадиновић