Мале новине
Војна набавка Управи вој. техн. завода у Крагујевцу потребно је 80 кила свињске длаке н 1500 кила длаке од коњеких репова. Ко је вољан да се ове набавке нрими, било за целу количину или само за некн део од исте, нека се јави поменутој управи ва мустру и погодбу. 914
Пашић и радикали И њина тиква пуче! И они један другом већ у велико почињу отказивати љубав!... Пашић је још одмах у својој првој одбрани пред Преким Судом почео да се ратосиља и радикалне странке и свога вођства у њој. Он је отворено признао, да у странци има елемената, који задиру у страну и још отвореније, изрекао је своју осуду над њима. Он осуђује и онако писање проте Ђурића, као и писање самога партиског органа „Одјека." Он изреком вели, да не би дао да се у „Одјеку" онако пише, да је био у Београду, а не у пожаревачком затвору. Ту смо од њега сазнали и то, како се одавно носи с том мишљу да напусти странку и да се у опште повуче с политичког поља. Вели како сада и сам осећа и увиђа да за њзга није да буде вођа странке. Пашић дакле гледа сада да спасе себе, а странка му је девета брига и сећа је се таман толико колико и лањског снега. У осталом и шта ће му више странка?! Све што му је могла дати, она му је дала. Све што се из ње могло исцедити он је већ исцедио! И о ак_л/. .ившлш/е гшЈшжаХа м слг, Јна ппличија, и богате дворе, и пуне кесе злата и највеће почасти — све је то од странке и помоћу странке добио г. Н. Пашић, који би данас, по својој личној спреми и своме таленту био један обичан инжињерчић-муца — Наравно сад му је лако одрицати се странке. Странка данас не само што не може ништа да му да, већ ево дошло време где за њу треба нешто и поднети, треба нешто и жртвовати, а наш Баја Николче ниЈе навикао ништа да даје и жртвује; он само уме да узима. Целога века он се провлачио и само користи од странке црпео. Целога века он није одлежао ни 5 минута затвора, није био глобљен ни један динар, и зар је какво чудо што га је прва осуда у пожаревачки затвор већ престравила, а данас се и рукама и ногама крсти од странке. Камо среће, и за радикалну партију и за ову земљу, да је још пре то учинао и сишао с места за које никад није ни био. Камо среће да је место једнога сметењака и подмуклог себичњака Пашића, радикална странка имала на челу истинскога државника, друкчија би данас била и судбина радикалне странке и дела њена. Силна и многобројна, та је странка могла бити благослов за ову земљу, а она је ево постала њено проклетство ! И то поглавито сметењаштвом Пашићевим!... И тако док се овако с једне стране Пашић одриче радикала, с друге стране и они се одричу њега. Новосадска „Застава", која данас говори у име радикала, напада Пашића отворено, криви га за неверство према странци, оптужује га да је малодушан и страшљив, па узвикује срдито: „За ра
дикале Пашић више не живи, он је политички мртав"!... Како рекосмо дакле, тиква је прсла
и нико је више не окрпи
Преки еуд Јато суђсњб у Преком суду опшузкенима ва ашеншаш и велеиздају, увреду Величансшат и растурање забрањених сииса ШЕСТИ ДАН 1 сеитембра, среда, ио иодне Пре суђења Публика је пугатвнл у судницу у 3',10 сах. цо подне. Публике је више но јутрос, и ако киша није сасвии престала, али не колико и прошлих пута. Од стране дипломлта, осим редовних поеетилаца д.чнлс је по другн пут дошао секретар аустриског посланстаа г. Дука, а првн пут ауетрнекн војни аташе мајор Хордличк, . ^уско посланство престављао је само драгоман г. М*мулов. Сви дипломати седели су на евом обичном месту, пошто је јутрое за време претреса понрављен кров где је прокисавао. Почетак претреса У 320 сах. по подне уведени су у судницу оптужени н тада је и почео претрос. Продужење испита Павићевићева Прочитан је протокол претреса с т ана Ивана Павићевића адвоката у Неготину, кад је код њега у левој чарапи у обученој ципели нађен један мали револвер с 5 метака. Павићевић вели, да му је тај револвер требао за одбрану. За тим је прочитан протокол претреса канцеларије Пави'\евићеве, у којој је у каси нађен 21 наполеон, 17 банака и нешто ситнине у сребру разних држава, 2 ком. дуванских лозова, 8 ком. српских банака, 27 облигација, меница, писма попа Марка, рецеписи од писама Пашићу и другима, рачуни шфужног олбора радикалног. У канцелариЈ и нађен ј, једатг~кљу ч ши шиФрованих писама Павићевићевих и друге хартије поменуте у тужби. ШиФром су исписане и многе забелешке, карте и рачуни. У опште, међу хартијама Павићевићевим нађене су многе забелешке и писма шиФром писана, забелешка на крајинске радикалне прваке да о Новој Години честитају руском посланику Жадовском. Нађен је у тим хартијама и распис пресед. радикалног окр. одбораЂоке Стојковића радикалним одборим^ крајинским да радикали изађу у пресрет Пашићу. Осим тога прочитан је извештај полициске власти, којим се шиље извод из нађених и узапћених хартија. Прочитан је и извештај начелника окр. крајинског, који подноси о Мати Павловићу из Турне, који је рођен у Крушевцу, и за кога се вели да се не зна прави узрок његову преласку и живљењу у Турни. Мата има надимак „Огњан". Преседник саонштава, да је сведок Петар Јоцковић зват, али се он по извештају полициске власти налази сад у Бечу. Чита се исказ Јоцковићев код иследне власти, да је 16. јуна о. г. од Оршаве до Доњег Милановца путовао „Хилдегардом" и да Је тада лађом првим плацем био и Павићевић, који је био изваљен, а до њега је седео један непознат господин, на кога није обраћао особиту пажњу; пало му је у очи да је тај господин био повучен и слабо с ким разговарао, осим у Павићевићем. Сведочи да ,,Огњан" од неколико година живи у Турни и да је сумњив. Читају се искази тројице сведока, који нису звати, јер је Павићевић при-
знао околности, које су они сведочили, Ти су сведоци : Чедомир Младеношћ, који је путовао с Јоцковићем. Чедомир је на лађи виђао Павићевића, али није видео каква непозната човека нити да се с њим разговарао Павићевић. Није видео ни атентатора. Даље Чедомир је сведочио, како му је Павићевић рекао да ће ићи у Д. Милановац али да неће ићи с њима на простим колима, но ће сачекати лађу. У Д. Милановцу Павићевић је ушао у лађу, састао се и 2—3 минута разговарао с Пашићем, али не зна о чему. После разговора, Павићевић је остао у Милановцу. Ђорће Машејић, сведочио је, да је на лађи тек у Оршави видео • Павићевића, јер није дао да му се визира пасош и није хтео изићи из лађе. Сведоку је то изгледало, као да Павићевић нарочито није хтео да се за њега сазна. Не зна да ли је на лађи још кога било с којим би се Павићевић разговарао. Лндра Драгушиновић , управник кладовске царинарнице, сведочио је да је истом лађом путовао Павићевић, на кога је у Оршави обратио пажњу, што није дао да му се визира пасош. Атентатора није видео. И овоме се сведоку чини, да је Павићевић хтео да се не зна да и он путује. Павићевић и пре тога у Кладову се одупирао да му се визира пасош. Ни овај сведок није у првом плацу видео других лица, осим сведока. Кнежевић и Павићевић На питање преседниково атентатор вели, да ни на путу за Влашку ни по повратку из Влашке није видео Павићевића. Можда га је и видео, али га није познавао. Павићевић вели да није видео атентатора и поново тврди, да међу његовим хартијама није нађено ништа што би не само могло доказати његово учспгпе у -евом делу, но не може на њега бацити ни оправдану сумњу. Шифром се служио само за своју потребу, а њоме никоме није писао. Вели да последња три сведока, међу којима је и срески писар, сведоче у његову корист и да потврђуЈу његове наводе. Јоцковићева сведоџба и кад би имала какве вредности, не може га теретити због њихових међусобних односа. Ако би имао с ким ради овог дела да се састане, састао би се између Кладова и Оршаве, јер тада пролази ноћу, и узео би засебну кабину, а не би се састајао у општем салону. Осим случајног састанка с Пашићем, ни с једним оптуженим више од годину дана се ниЈе састајао. Испит капетана Млађе Младен Јовановић инжињерски капетан у пензији, 55 година, неосуђиван, вели да ништа о целој ствари није знао док није затворен. Атентатора је познавао, јер је годину дана био код њега војник, али му Кнежевић ништа није говорио ни о атентату ни о путу у Румунију. Кад је атентатор био ватрогасац долазио му је још 2—3 пута, као његов бивши војник, који му је био најбољи војник. Пролетос је одлазио сваки дан на Чукарицу, јер је имао да оправља Краљев чамац. Једног дана пред вече дошао је на Чукарицу Кнежевић, који му је рекао да је обилизио шећерну Фабрику, па је после тога отишао војницима. При поласку с Чукарице кренуо се чамцем, па је повезао и Илију Половину. У том га Кнежевић замоли да и њега повезе и он му каже „улази" и он уђе. Тако се чамцем спустио до близу Димитри-