Мале новине

Преки еуд Јато суђење у Преком суду оишуокенима за атенташ и велеиздају. увреду Величансшава и расшурање забрањених сииса СЕДМИ ДАН 2, сеишембра, чешвршак, ире иодне Пре суђења ГГублика је пуштеиа у суднпцу тачно у 8 часдШ. Жонскогд света је овом приликом у почетку необично мчло. Драгоиан Француског посланста* г. Девлет био је у судници још у 8 сах. Публвке је у оптте било мање но икад. Почетак претреса У 8'3 сах. увеДеии су уобичајеннм редом оптужени у с.удницу и претрес је одмах отпочет. Од бранилаца је у пччетку ; присутдн био само г. Вел>а Тодоропић, а за тим и г. г. Малутин Марковић, Бранимир Рајић, Дуја и остали. Испит Ђоке Стојкови^а Ђока Стојковић, проФесор у пенсији, 38 година, из Неготина, неосуђиван. Пошто су прочитани основи тужбе против њега, Ђока Стојковић рече, како није саслушаван штО је на бачкету Пашићу држао здравицу, а ареседник му рече да је тужба на оснозу сведоџбе Косте Младеновића. Њсгови интимни однОси с Павићевкћем таки су, што је кад је отишао из Неготина,. оставио Павићевића да га као адвокат заступа и што је Павићевићу потписивао менице. Ти се односи виде из његових писама. Тужба наводи само неке речи, па изводи његово учешће у завери. Тек кад се прочитају та писма у целини, онда се види прави смисао тих писама. Тужба његово завереништво изводи из речи како се у Београду нешто одлучује од како Је дошао стричев изасланик, па |1 ту стала. А међу тим даље у писму говори се о др. Владану Ђорђевићу, те се види да се писмо тиче Вдадана и његове владе, а не завереништна. Реч „стриц" није никаква тајна, јер у народу тако зову руског цара. Њега је руководило да каже , да се у Београду нешто важно одлучује то, што живећи у унутрашњости и не састајући се ни с ким од првака, није знао какво је стање ствари, па је од додаска Таубеа очекивао да ће у влади настати обрт, кад руска влада код те владе шиље свога изасланика; а руководило га је још и то, што је Краљ примио Таубеа и што *су новине јавиле да је Владан због Таубеа отишао у иностранство. Он није знао да се нешто у Београду спрема јер по времену и месту где је био, није могао знати, но је из тог доласка барона 'Гаубеа то закључивао, тим пре што се говорило да ће се односи између Русије и Србије побољшати. Он на месец дана пре није могао знати шта ће се десити, а да је могао прорицати, он не би то писмо писао. Да је знао то, даје био завереник, он Павићевићу не би писао отворено, но шифром, што би му лако било учинити. Од одласка Жадовског и доласка Таубеова очекивао је у српско руским односима обрт на боље и то је смисао тога писма; па је додао да он у те гласове не верује. Моли да се прочитају писма у целини, па ће се видети да је тако. Зар он омаловажава данашње стање тиме, што према делимичним променама у министарству изражава мишљење, да тако даље не може остати. А и то што је писано, писано је уз главни, приватни предмет. Другу никакву иреписку није имао. Што се на јагодинској станици видео с Пашићем није крив; он се еастао случајно, и ту се није састао

само он, но и сви његови познаници који су се десили на станици. Ако је за то крив, криви су и остали. Он се с њим само поздравио и ништа више. Неће се ваљда на станици за 2—3 минута водити заверенички разговори. Само виђење са својим познаником Пашићем не може бити доказ његовога учешћа у завери. Нека се судије замисле у положају да се случајно тако састану са својим познаницима, па и противници се поздрављају. Његове речи на банкету Пашићу од почетка до краја изм.ишљене су; он тада Пашићу ништа није говорио о политици. Пашић је наздравио Краљу, а он лично обичну здравицу Пашићу. Сведок Коста Младеновић, који је био каФеџија, лажно је сведочио, те је Ђока за то изгубио служб} а Коста до био за полициоког писара. Пошто о томе није раније саслушаван, то моли да се испитају његови сведоци, које именује, па ће се суд" уверити да сведок лажно сведочи. Сведок мучно да би то сведочио, кад би знао да ће то Ђоку услед те лажне сведоџбе оптужити за велеиздају. Он је у радикалној странци 'узео учешће кад је Краљ Милан дао нов устав и апеловао на интелигенцију, јер је између Круне и радикалне странке било потпуно измирење, а не из антидинастичноети, а он по својим политичким уверењима нијо могао бити противан династији само за то што је радикал. Он је у тој партији био док је за то било услова, а кад је укинут нов устав, он се није ограничио на обично познанство. Кад је после банкета кажњен, па онда ценсионисан, он је стао и није, се ме иао у ништа, не што би се бојао, но што је сиромах човек те се не би могао издржати. Ва то није честитао Пашићу ни пријатељско вече, нити је учествовао више у изборима. Па чиме је онда обарао данашње стање ? Ваљда не разговорима и писањем о ономе што се чује и говори, о новостима. Ни његов* прошлост, ни прошлост његове породице ниЈе могла дати повода за његову оптужбу. Његов отац пок. Станко познат је као приврженик Обреновића и преко њега је вршена агитација заповратак Обреновића. И сад њега оптужују да је противник Обреновића. За то његов огац има и писмено признање и орден. Ако ко има рачуна да Карађорђевић не дође у Србију , то је он, крји би платио што је његов отац био против Карађорђевића. Он према Обреновићима никад не може бити велеиздајник, а државна тужба силом га чини мучеником за Карађорђевиће. У свима својим говорима, па и ученицИма он се увек сећао владаоца како треба веран поданик бити. Као познати пријатељ династије, он је Краља поздравио у Неготину, па Га испратио до Кусјака, пољубио Га у руку и изјавио оданост целог округа. Кад је била прослава повратка династије, он је и ако на сокаку, ипак телеграФИсао и честитао прославу. И опет је он завереник! Тражили су његови пријатељи да им о новој години напише депешу за руског цара, и он је то учинио, али пошто су прво честитали Краљу. Толико је он био пажљив према династији. Прочитани су испити Стојковићеви код иследне власти, где је изјавио да ништа није знао ни о атентату, ни о завери да се припрема преврат, у опште је порицао свако своје учешће у овом делу. Сведок Косша Младенотћ, писар начелства, 35 година, неосуђиван, опт. Стој-

ковића познаје. Коста сведочи, како је Стојковић на банкету наздрављао Пашићу као неуморном вођи странке. Сведок је био на том банкету грађанин. У здравици није било израза којим се вређају Њихова Величанства, Здравица је говорила само о приликама партије. Здравица је била у том смислу, да ће партија умети наћи пута и начина да се ослободи овога стања. Прочитан је испит сведоков код полициске власти, где је казао ,да је банкет држат у гостионици, којујео; држао и да је Стојковић у здравиц нападао данашње стање као неуставно које је мора, јер је противно интересима народа, али он верује у моћ странке и Пашића, да ће они наћи пута и начина да се Србија ослободи овог нередовног стања. Сведок се на свој исказ може заклети. Ђока Стојковић вели да није истина тако. Он сам, који је држао здравицу, не мољ., се сетити речи из здравице, а камо ли сведокдасе сећа речи које су говорене пре 16 месеци. Сведок се морао свзки дан слишати док је научио те речи. У остолом кад то сведочи само он, као каФеџија који је сад полициски чиновник, онда се може видети колико ј.ето поуздана сведоџба. У оеталом сведок није ни могао чути шта је он говориО, ј ер је излазио те доносио јело и пиће. Бранилац Веља Тодоровић тражи да се пита сведок, да ли се у здравици мислило на Њихова' Величанства или је критиковао владу. Преседник му вели-да је сведок сведочио да Стојковић ништа није говорио о Краљевима. Сведок је.заклет; а дангубе тражи према уверењу суда. Испит Ђоке НзваковиЈш Ђока Новаковић, поручник у пенсији, 46 год. неосуђиван, оптужен је што је пролетос у пијаном ст.ању говорио да има компаније која ће Краља протерати преко Саве, само док дође Пашић. па је то говорио наредницима да и њих задобије за ту заверу. Новаковић не зна да и има завере против л<ивота Краља Милана, па за то не може ни бити саучесник у тој завери. Он је сав свој век провео у војсди, а увек је верно служио Краља и Отаџбину.4.881 год. упућен је о руском трошку у Русију као питомац и тамо провео до> 1893,. кад Је и пенсионован.. Од тога доба је као грађднин. Али је увек био само војник, који не мисл;и но само служи као машина. Никад о политици није водио никаква рачуна па ни дан данашњи нијс водио рачуна. Као војник се држао и у пенсији, те није ни учествовао у изборима, партијама и политичкој борби. Он је био ван партија. Достава наредникова, коме ни имена незна, неистинита је; никад га није ни видео, нити је с њим суочен. Он је од подужег времена одат пороку пића, па се ваљда појединци користили том његовом махном, јер не зна шта је говорио у лићу. Свакојако је то шпекулација наредникова. Одговарао је за увреду Краља, али је пуштен испод суђења. Достављач је био један бандист, који је свакојако хтео тиме да буде унапређен, као ово сада ©вај наредник. Дакле кривица за увреду Краља отпада. Знајући да је одговарао за то дело, уверен је да је наредник Милош употребио прилику да на тај начин дође до официрског чина, те тако оклеветао оптуженога. Наредник се позива на свог друга опет наредника, који такође тиме може шпекулисати на оФицирски чин. А како то да нико други у кавани не чује, но само та два наредника.