Мале новине

и они уведу уставност! И како то Николици не замерате што није уставан владар, већ баш на против у звезде кујете његове самовоље и гњављења оне ојађене сиротиње црногорске?! Јасно је, дакле, да је све држање руско према нама неискрено, злобно и душманско, јер с планом подржавају и помажу у Србији све оно што може да изазове неред и растројство у нашој земљи. Таки су били вазда, па таки су и сад. Код нас се десила једна несрећа и ми смо из големе нужде морали огласити ванредно стање у једном једином округу. Браћа Руси дигли су против тога дрвље и камене и оптужили нас с тога пред Јевропом као некакво дивл^ачко племе, готово да живе људе једе. Али има Бога, и Бог их је у брзо казнио. Пре краткога времене читали смо у „Правитељственом Вјестнику", дакле у службеном органу рускрм, где се опсадно стање проглашује у неколико губернија руских. Проглашујући то опстано стање брЈ,ћа Руси чак нису смвли Јавно да каЖу ни зашшо га проглашују, а у иетиш! то је ванредно стање проглашено с тога, што у оним крајевима влада глад и власти се боје да се народ не иобуни , јер ако игде, то у Русији народ цркава од глади а богаташи плива ЈУ У сваком изобиљу. Тако, дакле, у оном истом тренутку, кад на свом дому проглашују ванредно стање, не смејући да кажу ни зашто га проглашују, браћа Руси дижу на нас дрвље и камење, што -смо из големе нужде и само у једном округу прогласили ванредно стање. Замерају нам, дакле, за оно што сами чине у много горем облику. Ето такав је тај руски баждар, на коме они одмерају друкчије нама, друкчије Јевропи а сасвим друкчије сами себи. Али има праведнога и великога Бога, који свакоме мери јеаном мером према делима и заслугама, и који често туцне у главу баш оне, који се највише размећу. У тога великога и правецнога Бога уздамо се и ми мали и нејаки Срби.

Клара више мртва но жива од свега тога душевног потреса дозволи да је он пола однесе а пола одведе с обале. Али што се више удаљавала од јежа и од опасности, која је претила њеном животу, у њеном срцу понова поче оживљавати демон суревњивости, она се чвршће приљуби уз свога Јона, погледа му у очи и прошапута : — Зар је та дона Елвира тако лепа, да је никад не можеш заборавити ? Јон сав порумене, прислони своја уста на Кларино ухо и рече: — Сад више иије, али је била. Јес, драга моја, таквога пса нема више на свету; кад је остарила, сам с&м пројурио метак кроз њено верно срце. Стојанка.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Одлимоеан. Н>. в. Крал. благоволео је Јмкова Савковића, полЈоаривредника из Липовца среза јасеничког, овр крагујевачког, одликовати орденон св. Саве петим редом. Министарство нар. привреде. У мннистарству народне привреде поставл>ени су: за секретара треће класе погатанско-телеграФеког одев л»ења Милан С. Убавкић, секретар пете класе игтог одел,ењч; и за контролора друге клаое поштанско телеграФског одељења Драгутина Спужића контролора исте класе београдске поштанске етаниде, по потреби службе. Прекинуто ислеђвње. Иелеђење, које је иследии судија првостепеног суда београдског г. Милаа Н. Христић водио по делу вешања пок. Живка Апђелића, прекннуто је, јер је несум њиво утврђено, до ее пок. Живко еам обесио. Ово решење иследног судије одобрио ја и првостепени суд за град Београд. Иследни судија иввестио је о томе и владиног комесара код Преког суда, г. Настаса Антоновића. И пе троградско „Новое Времја" т >ди, да се пок. Живко сам обесио и да еу [сма, која је ои оставио својој жени и брату, . асана његовом руком. Исправка. И покрај све иаасње ипак су се у јучерашњем вечерњем издању нашега листа у извештају из Преког Суда поткрале неколике крупније погрешке, које кваре смисао. Тагсо на другој страни, други стубац, 39 ред озго, стоја „он се није ограничио", а треба „он се ограничио и ; иа тр\ ћој страни, другн стубац, 31 ред озго стоји „20 јулн а , а треба „20 јуна", иста страна и стубац 42. ред озго, стоји „Ато није рекао", а треба: „А да то није рекао"; "тста страна и стубац, 53 ред озго, стоји „њихово време", а треба „његово време*. Ухваћен крадљивац. Полиција кварта савамалског ухватнла је пре неки дан ве.г ког крадљпвца Танасија Васиљевића; надничара. При претресу његовог стана нађене су следеће крадене ствари: 12. ком. кеса иовчаних, 12 ком. нових грудњакч, 4 пара тозлукв-, 15 ком. капа хотелцјерских, 3 шајкаче, 1 шубара нова, I капа црногорске, 1 бела Фина мушка кошуља, 2 женске кошуље и то једна од српског платна, а друга вежеаа црвеним фулом, 2 парчета цица, 1 шлофијанка, ~1 марама женска, 1 појас свилени, 1 чаршав црвен но'и нађен у сламњачи, 1 пар црних женских чаиапа, 1 убрус, 4 веза за јастуке, 1 крпара понова, 62 паклета Фула за прошивање, 86 ком. кутиЈа плеханих за палидрвца, 1 бакрач, 1 сат џепни нађен у сламњачи и ]ош много еитнијих ства ри. Овај опасни крадл.ивац сад је у рукама власти, где ће заслужену казну добити. Рибарска пијаца. Како нам се чини поетоји наредба санитетске полиције, по којој се рибарска пијаца од 1 сеитембра премешта са Дунава на Велику Пијацу. Чудимо се, како до сад већ није пресел.она та иијаца, кад су на ступили хладии дани и мочарно време. Кад већ постоји таква. наредба, требало би се ње строго придрзвава ти, јер није поа- 8та -публик а ил е чак на Дунав по овако хладном времену. Благовремена опомена. Ту скоро изашла је наредба Управе града Београда. по којој се строго наређује сваком сопственику куће, да пријави цолицији сваког свога становника. тако исто и госте своје. Како се грађанство до сад слабо одазвало тој наредби, то је одређнна комисија која ће кроз који дан поћи по кућама ради ревизије. Да не би било рђавих носледица то урозоравамо сваког сопственика куће, м:о1И није пријавио своје становнике, да то што пре учини. Изгубио пенсију. Др. 3*рије Угричић, бив. судија Каеационог суда, који је за ФалсиФиват осуђен на пет годана заточења, на основу § 79 закона о чиноваицима грађ. реда изгубио је цраво на пексиЈу и сва остала, јЈрааа службом стечена. Златан часоваик — предао је народ среза лепеничког потпуковнику Николи М. ЛукиКу ађутанту Бзеговога Величанства Краља Милана. Часовник је кронометар и заједно с ланцемимедаљом стао Је стотину дуката. На спол,ној страни капка нзрезан је монограм из слов& Н. М. Л., а на унутрашњој стран; -пка; налази се натпис: Ивандан 1889 године. Николи М. Лукићу од народа, среза летничког.... Заиста, кроз узорно и похвално дело. Почасни члан. — Раденичко друштво које стоји под највишом заштитом Његовога Велиличанства Крал>а Милана, изабрало је за свога почаснога члана потпуковника г. Николу М. Лукића — за заслуге стечене на Иван-дан за Крал.а и Отаџбину. Повел,а за ово чланство нарочмто је израђена и по изасланицама предата потпуковнику. Од срца честитамо потпуковиику и ово народно признање, а вредним и нрсним члановима радничког друштва, зчхваљујемо најтоплиЈе на поетупку достојноме сваке хиале. Венчање. Наш млади пријатељ, г. Риста Ј. Одавић, супленат у гимназаји Крал,а Алекеандра I, венчаће се у понодел^:. 6. о. м. с г-цом Ангелином, ћерком г ђ > Милеее и г. Световара Јанковића трг. Вен^зње ће бити у II и по часова пре подне у С ?.5орној цркви. Наш* најискренија честитања. Курс. Јуче је на београдској берзи курс наподеону био 2107 д. а 100 Фор. 219 78 дин.

Вучење. На јучерашњем вучењу класне лутрије следеће срећке добиле су веће згодитке и то: Бр. 6371 дин. 35.000 „ 13447 „ 12.000 „ 22304 » 1.000 и велики број згодитака од 500, 400 и т, д. Све горње срећке продате су из колектуре Петра П. Пејића овл. прод. Вучење. Јуче на вучењу срећака III класе Класне лутрије, ови Бројеви добили су следеће добитке Број 13447 Дин. 12000 „ 27276 „ 3500 „ 8207 , 1000 522 „ 1000 Бројеви 8954, 12415, 22948, 17327 по 500 динара. Наведене срећке продала је радња Кокановића и Васића Вучење. При вучењу срећака Кл. Лутрије III кл. 18 кола већи згодитци пали су на срећке иродате из колектуре Ђорђа Р. Одавнћа и Комп. овд. мењача новаца и то на: Број 13447 Динара 12.000 „ 26166 , 8.000

27276 522 8207

3.500 1.001) 1.000

Г. Марјановићева изјава. У јучерашњем јутрењем броју нашега лнета погрешно је изашла изјава г. Андре Марјановића, те је за то доносимо поново исправљену. И 3 Ј А В А На запиткивање мојих познаника и пријатеља, одкуда је и каква моја облигацаја код Живка Анђелића, изјављујем ово: Ја сам дуговао мојој свастики, пок. Јелени Мрцајловићки по једној облигацнји 100 дук. По смрти Јелениној ова је облигациЈа прешла на њеног еина Саву Мрцаиловића, и Оава је по некоме рачуну његовом уступио Жавку или заложио код њега. Но ја сам положио у отплату ове облигацнје још пок. Јелени 600 динара, а доцније платио сам и Сави 800 динара у злату, а ресто још интереса није ми до сада потраживао нч Сава ни Живко а Сава је мени казао да се облигација налази код Живка. Као што се из овога види, ова је ствар чисто привч (не прароде, о којој се неби требало јавно исповедати. Али пошто је ова моја облигација дошла у такову Фијоку у којој се нашио и писмо Алексија Карађорђевића, због кога је Анђелић затегао коноцац, ја сам нашао за потребно овим путем обј (снити какве сам везе имао и одкуда са Анђелићем. 1. Сецтембра 1899 год. Београд. Андра МарјановиЛ

„МАЛИМ НОВИНАМА" (од 2 септембра 1899 год.) Париз. Могућно је, да ће владин комесар пре понедеоника поднети ревизионом савету извешгај о Драјфусовој аФери, и тада ће савет решавати о даљем апеловању, а влада ће у уторак донети одлуку о Драфусовој судбини, и да ли ваља учинити кораке за помиловање. Беч. Вести из Горње Аустрије, Салцбурга, Баварске и Чешке, јављају о ванредном изливу свију река и о страшној поплави, која је грдне штете починила, особито у Ишлу, Гмундену и Ебенсеу; у неким крајевима прекинут је железнички и телеграФСки саобраћај. Киша непрестано пада. У Минхену је, услед јаког излива реке Изар, један део вароши у опасности, једна се кућа већ срушила. Предузете су мере за спасавање.

КРЕМ СИМОН

ненадмашно средство за чување белоЛе и нежности и мекоЉе коже на лицу и рукама Прашак и Сапун Симон доЈпуњују ванреданутицаЈ Крем Симона. Чувајте се подражавања. ПРОДАЈЕ СЕ СВУДА Ж Симон, гие Сггап(1е-Ва1еН^ге, Рапв. 1201