Мале новине

СПОМЕНИК КРАМ МИЛАНУ У БШШНИЦИ После прочитане ове повеље, претттпо је намееншс ово срески г. Атан. Д. По ..ић, свештеник Вел. Боњински, своју беседу, која глзси: „ Узвшиени Госаодине, Краљевски Изасланиче! Госиодине Министре! Драга Браћо! Данашњи дан је од великог значаја за нас Лужничане, јер на данашњи дан сам Бог посла и наименова избавитеља. да нас избави и ослободн испод тешког варварског јарма. Ми данао удвојено славимо: прво, рођен дан Његовог Веиичанства Краља Милана 1-ог Осиободиоца нашег, који нас пре 22 године изблви пето-вековно — варварског ропстра, - друго ослобођење наше, и радујемо се, што сада овако сакупљени у потпуној слободи, можемо ударити камен темељац споменику, који подижемо у славу и част нашем милом Ослободиоцу, а Родитељу Нашега Узвишенога Господара и Краља Александра 1-ог, — Краљу Милану 1-ом, и тиме очигледно докажемо нашу вахвалност, оданост и љубав према Ослободиоцу нашем, и то на оном месту, где се пре 22 године није смело ни проћи од насиља варварских. Ми, Лужничани увек смо поштовали и поштујемо са пуном синовл.евом л>убавл.у нашега ослободиоца Његово Величанство Кр«л>а Милана 1-ог, и одани смо оном синовљом љубављу како у грађанској тако у војничкој дужности, а тако истои Његовом Узвишеном Сииу нашему милом Господару и Краљу Алексан дру 1-ом. Будимо увек поштоваоци онога што је добро, и зло увек одбацујмо од себе, јер зло никад не доноеи добра ; будимо одани, послушни и помоћници у сваком предузећу Његовом Величанству Гоепошру и Кр«л»у нашему Александру I. јер је Он Божи изабраник и помазаник, кога је сам Бог поставио на земљи видљивог старешинЈ, јер то и из Светог писма видимо где вели : „јешче же власти от Бога учињена јест". За то смо дужни поштовати и слушати свога Господара, који се брине о нашем благостању. Ми, Срби имамо се поносити дичним 0бреновићима, чпја слава почиње још са Великим Милошем који створи драгу нам Србију. Његов пак потомак, наш Ослободиоц Крал. Милан I, оелободи поносити град Ниш, Прокупље, Лесковац, Врање, Пирот и Куршумлију, и тиме од вазалне државице створи независну Краљевину Српску, коју за кратко време доведе у ред модерних држава. И још маого и много добара и заслуга има што су славни 0бреноввћи за Србију учинили, којеја сада нисам у стању побројати, а за које зна сваки племенити србин. Но, и поред свегд овога нађе -се Богом мрска рука, ко]'а 24 Јуна ов год, покуша да угуши живот Божијега Помазаника, нашега л>убл>еног Добротвора и Ослободиоца Краља Милана I. Алн Бог који увек штити Србију, и овом приликом гшремсти руку атентатора и тиме отклони несрећну помисао зликовца, а наше груди испуни радошћу за спас живота милог Ослободпоца нашег. Ми, Лужничани упућујемо своју младеж на послушност и оданост свом свагт љубл>еном Господару и Краљу Александру I, а Узвишеном Сину нашега Ослободиоца, и онда ће мо помоћи, да се и остала наша браћа, воја су и данас у ропству, ослободе непрпјатељских насиља, ко;а би и ми траели, да нам н.ч данашњи дан не посла Бсг нашега милога Ослободиоца Краља Милана 1-ог. И с.»да овако елободни клпкнимо из дубине душе и свег срца: да живи Његово Величанство наш свагда љубљени Гооподар и Краљ Александар I. Да живи наш мили Добротвор и Ослободиоц Краљ Милан I. И нека је елава и хвала славним Обреноввћииа п во вјеки вјеков Амин.* После овога говора г. намесника, одржано је и на овом месту многољетствије за Крал»а и сав Краљевеки Му дом, и тим завршен чвн освећења темеља и по. агања камена темељца, овом споменику, а за време целог овог чинодјејства на возгласима и многољетствије и уз говоре одјекивали су пуцњи двеју прангија са оближњег брда широм целе лужнице, а њиховим пуцњима кло одјек, из даљине одговарао је пуцањ оне треће, хабердар-прангије са удаљеног оног виса, Јеремије, више села Извора, у крај пиротског пута. После извршеног овог светог чина, г. ђенерал, пошто је на челу свих гостију и целог сакупљеног народа целивао крст и био окропљен освећеном водицом, повукао се у своју оД"ју, да се одмори после одиста заморног стајања на киши од које је врло слабу заштиту

давала покривена и са две стрзне ограђена трнбина, јер киша од ранога јутра па до онда, као ни целог дана ни тренутка није престајала. После кратког вромена, г. ђен рал на познв председнива одбора уђе на челу свих гостију у гоетионицу и заузе своје место на прочељу краљевски постављене трапезе, која с« ва кратко време напуни одабраним гостима са стране и из среза. За овим је сервиран богат ручак, мрсан за оне, који хтедоше мрсити, а постан за оне, који не хтедоше. На челу ових сеђаше у про чељу доње половине трапезе г. Марковић, нзасланик г. епископа, неколицина г. г. учитеља, председника судова општикских и угледнијих лужничана. После молитве пред ручак и благослова, јела и пића од стране свештенства, приступи се закусци хладних јела и по том богатом низу одабраних јела За време ручка, кад је дошао ред и на вино, наздравио је г. Видан Станковић, народни посланик и председник оп штински Његов. Велич. Краљу Гоеподару топлу здравицу, подсећајући њоме на прави српски народни обичај, да се српски народ свагда и у свакој прилици сети увек прво свога Господара. (наставиће се)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Одликован. Г. Христо Хесабчијев, мајор и војни аташе овдашње бугарско Дипломатске Агенције, имао је ту високу част, да га РБег. Вел. наш узвишени Краљ и Господар милостиво изволи одликовати командирским крегом Таковскога ордена!... Честитајући г. мајору ово високо одликовање, нама је мило, што можемо рећи, да и г. Хес&бчијева рачунамо у ред оних просвећених родољуба бугарских, који увиђају, да спас балканских народа лежи у њиној међусобној слози и који на томе светом делу српско бугарског братимљења ради искрено и предано, као што и доликује свима српским и бугарским истинским и увиђавним родољубима. Венчање. Сутра ће се у 11 и по часова цре подне пенчати у овд. Саборној цркви г-ца Ангелина, кћи г. Светозара Јанковића, овд. трговца, с г. Ристом Ј. Одавићем, суплентом у гимназаји Краља Александра I. Наша најсрдачнија честитања и наше најлепше жеље младенцима и родитељима. Преки суд. Дело атентата и велеиздаје, које се сад извађа пред Прекам Судом, изгледа да ће се. много брже свршити, но што смо то предвидели у јучерашњем броју. Овакојако, све зависи од тога, да ли ће суд иоавати сведоке, на које су се оптужени позвали, да ли ће браниоци давати дуге одбране и да ла ће државни тужилац иматн да чини дуге и многе примедбе на одбрлну. Ако се све ово сврши најкраће, можемо пресуду очекивати 8 ила 9 о. м., а ако се сврши најдуже, онда 10 или 11 0. м. По свршетку овога дела пред Преким судом расправљаће се дело увреде Велрчанстава и дело растурања забрањених сциса. Гости. Од 31 августа до 3 септембра држан је у Будимпешти међународни конгрес за кривично право. Од учесника на т >ме конгресу сишли су до Београда г. г. др. фон Лист, проФесор берлинскога университета; Алберт Ривијер, секретар удружерва за Француске казнене злводе; др. Јосиф Шиловић, проФесор и ректор загрепског универеитега: др. Ернест Милер, заступник државног тужаоца у Загребу и др. Ј. Рајнер, секретар министра правде у Будимпети. Господа су јуче и пре и поеле подне присуствовала суђењу у Прекоме Суду. Господи су се драговољно ставили на расположење г. г. Живко Милосављевић и Снаса Радојчић, дд их упознају с Београдом и његовим установама, I'. Ривијер ће по службеној дуж ности обићи и проучити казнене заводе у Србеји и Румунији. Нарадно Позориште. Од плодног сриског књижевнвка Атанасија Николића остао је велнки број позоришних дела, од којих је и Нар. Позориште обећало у свом овогодишњем програму, да ће изиети неке на позорницу. У уторник 7 о м. играће се првн пут Николићева драма Обмана. Обмана је писана 1869 године, и својим предметом биће врло интересантна јер износн тадањи живот београдски. Бродарсне вести. Путницима железницом за унутрашњост Србије јавља се, да брод Српског бродареког друштва полази сваког дана у 6 часова изјутра за Смедерево — Дубравицу, и има везе с мишким железчичким возом. Управв је наредила ието тако да брод у Смеде-

реву еачека путннке, којн железницом путују из унутрашњости преко Смедерева за Београд, Курс. Јуче је на београдској берзн курс наполеону био 2107 д. а 100 Фор. 219 98 дин.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" (од 4 септембра 1899 год.) Париз, Валдек Русо изјавио је делегатима радикалне парламентарне групе, како има довољних и неоспорних доказа о завери, и да ни један републиканац неће моћи да прекори владу, кад агитације окривљених лица буду познате у свима појединостима. Беч. Заступници Аустро-Угарске на конФеренцији мира^у Хагу, добили су висока одличја, а међу њима је посланик Велзерсхајмб добио крст Леополдова ордена. Беч- Вода непрестано надолази, ну за сам Беч нема никакве опасности; у Доњој и Горњој Аустрији, Салцбургу, Штајерској иТиролској прекинЈТ је железнички саобраћај на многим пругама. У Горњој Аустрији и Штајерској многа су села потопљена; било је људских жртава. Штета је огромна. Мост на реци Трауну код Гмундена однела је вода; петнаест душа удавило се. Берлин, Синоћ овде стигао Муравјев и продужио пут за Висбаден.

И 3 Ј А В Е Оеуђујући гнусно дело, извршено на Иван дан противу Родитеља Његовог Величанства Краља Александра I иступамо из кола оних људи, у чајим се грудииа угасила искра љубави према Краљу и Отаџбини и од данас престајемо нити чланови радикалне партије, већ ћемо предано, верно и искрено служата само Краљу и Отаџбини. Стеван Тешић, Љубомир Лаззревић, Мих. Ј. Јеремић, Светозар П. Јеротић, нз Гвозденовића Сведочи: Иван Макеимовић, Тривун Давидовић из Гвозденовића. 3 авгу; та 1899 г. у Звиздару.

Поражени иванданским атентатом на живот Његовог Велнчанства Краља Милана, извршен иннцајатиаом недостојних и заблуделих синова отаџбине изјављујемо : да кидамо све одноее са нашом партиеком прошлошћу и да ћемо само живети за Краља и Отаџбину. Радикали престајемо бити. Грлишки грађанн : Крста Жавковнћ, Живан С. Стаменовић, Жика Стевановић, Стеван Н. Стевановић, Вељко Жикић, Милета Јовановнћ, Милоје Милојковић, Стеван Микић, Живко Миленковић, Стеван Петровић, Никола М. Жикић, Станоје Вељковмћ, Ђока Петро вић, Онбин Вељковић, Внден К. Јелић, Милојко Јовановић, Риста Живковић, Миленко Микић, Стеван Милетић, Јован Милеаоваћ, Цок>» Рашић, Стојадин Миленовнћ, Жика Ј. Мнлосављевић. Јован Стевановић пећ., Милен Живковић Мариј., Виден Митић, Милан Миленковић, Милојко Милетић, Живан П. Миленовић, Милен Живковић. Жавко Живановић. Тодор Живадиновић, Млвден Петровић, Стојан Ивановић, Тодор Мицић, Виден Вељковкћ, Стојан Сибннсвић, Милен Ђокић Жака Марковић, Станоје Крстић, Крсто Мицнћ, Стеван Миленковић, Ранђел Жикић. Младен Н. Стаменовић, Мирко Жикић, Живко Тодоровић, Милоје Мишић, Стеван Мнцић, Живан Петровић, Стојан Милојковић, Лазар Миленковић, Тоша Првуловић, Живан П. Стевановџћ, Милан С. Јолић, Тодор Јовановић, Тодор Петровић. Јован Живадиаовић, Милутнн Жакцћ, Живко Живкић, Стојан С. Првудовић. 17 ]ула 1899 г. у Грлишту. 931

ХОТЕЛ КОД ЕНГЛЕСКЕ КРАЉИЦЕ ПЕШТА иавршд кујнд. кдфднд. рданих срнских новинд. цене иерене