Мале новине

Моја оевета. (ггЈсвећено писцима тајних писама) Од дана када се десио богомрски Ивањдански Злочин, а нарочито од дана када је почео судити Преки Суд, ја готово сваки дан добијам по које писмо или записе на појединим бројевима „Малих Новина". У свима тим писмима и записима мене псују, грде, проклињу, прете ми и бацају на ме сто анатема. Чак има писама, у којима молују слику обешенога пок. Анђелића, ирилазку и гошопу замку од канапа , подвикујући да је то „најбољи лек за творце лажних атентата" или додају ове речи: — „Пери да закиши за каиу."\ Сва ова писма писана су изврнутом руком, често штампаним писменима, а има их и из Србије и из Аустро-Угарске. По неки од ових јунака задовољио се тиме, што је какав број „Малих Новина" умрљао људском погани и послао га хмени у куверту, на коме стоји натпис: „Плеленитоме Господину Пери Тодоровићу," и т. д. Вредно је да нагласим, да сам оваке смрдљиве „критике" добио само из Аустро-Угарске. Можда би ред био, да целу ову преписку предам полипији. Али, као скоро тридесето-годишњем новинару, мени је врло незгодно да од полиције тражим заштиту против оваких напада на мој јавни, поглавито новинарски рад. С тога сам сматрао за своју дужност, да сва та писма махом иредајем иламену на заборав. Ипак зато хоћу на њих да одговорим овако јавно, и ако су све поменуто писали људи, који чак нису имали ни толико грађанске храбрости, да под своје нападе на ме, потпишу своЈе рођено име!... И пошто ме највећа маса тих тајних „критичара" оптужује, дајаданас вршим оспешу над својим некадашњим друговима, радикалним првацима, то имам да им одговорим ово: Јес, ми смо десетину година друговали, па су онда прилике донеле, да сам се ја одвојио од мојих негдашњих другова, одвојио сам се баш онда, када су они били на прагу да почну брати плодове од тековина оне исте радикалне странке, коју сам и ја, заједно с њима, стварао и за коју сам ја лично више урадио и жртвовао, но и један од њих, појединце узето!... Ипак је дошло време, и они су, помоћу радикалне странке, постали сила и власт у овој земљи; постали су огромна снага, пред којом се све к;<ањало и уклањало ! И баш у том тренутку, када су моји јучерањи другови постали најкрупнија сила у земљи; постали министри, посланици на страним дворовима, отправници свију најкрупнијих унутрашњих и спољних службених дужности државних —- баш у том тренутку, ми смо се сукобили на отвореном политичком пољу. Они су били све и сва, а ја сам био ништа! Они су имали у својим рукама сва министарства, многа страна носланства, све највеће чинове земаљске, све могуће касе државне, а ја сам, у то исто доба, био само један мапени нотнарски оиозиционар , који није имао у својој власти ништа друго, до једно шро и шабак беле хартше иред собом — и то је било све и једино моје оруокг, којим сам се ирошту њих борио!.... Али и ту, њима се учинило да им је моја борба опасна, и не могући да ме сломију мојим оружјем, пером и штампом, они су се прихватили да ме упропасте својом државном влашћу и насиљем, да ме упропасте грубом полицијском силом својом и својим гнус-

ним и недостојним клеветама. Оптужили су ме за најгнусније злочине, и онда су запели свима средствима, која једној влади стоје на расиолозкењу. да ме коначно униште и упропасте; да ме униште не само физички, већ и морално — да ударе на ме жиг најгнуснијега, не политичког. већ обичног неваљалца и злочинца !... Када смо због зајечарске буне сви били под осудом, неки у казаматима београдским, а неки као емигранти на страни, ја сам се лично пред Краљем Миланом, на Св. Стевана 1885 године, душом и телом заложио да спасем и себе и све њих од тешка тамновања! И спасао сам их!... Почетак 1886 године видео је све нас осуђенике због зајечарске буне као слободне и помиловане. Живи су још сви учесници тих знаменитих догађаја, и они који су помиловани, и они који су помиловање давали. И ја пред свима њима ево смем јавно и отворено рећи, да је за то велико и племенито дело помиловања, после Краља Милана, који је то помиловање у големој милосрдности својој учинио, највећа заслуга за то моја, јер сам ја био тај, који је Краља Милана с највећом убедљивошћу уверио: — Да Ђемо сви ми помиловани цео остатак нашега живота посветити само искреној служби своме великодушном Краљу И својој Отаџбини. (Правда захтева да рекнем да је на томе својски радио и г. Светомир Николајевић). Тако је било у истини;а међутим није прошло ни 2—3 године, а ја сам доживео да ме у хапсане вуку и да ме најтежим обичним прљавим злочинима терете баш они моји лични и начелни пријатељи, које сам ја, што но реч, колико јуче из казамата избавио !... Ја њих спасао од робовања политичког, а они се наскоро за тим дигли сви скупа, да мене чиста и невина окаљају и да ме у казамате баце, не као политичка, већ као обична злочинца !... Разуме се V сасвим је природно, да ја ту тешку неправду, са стране мојих негдашњих и личних и политићких пријатеља, нисам могао олако заборавити. И, ево, ја овде јавно исповедам, да још и до данас она тешка рана, што су је на моме срцу отворили моји негдашњи другови и пријатељи, није зарасла ни до данас. Она је још отворена, она још тишти и боли и Ја још осећам живу потребу, да се за ту тешку неправду досшојно одуоким и осветим онима који су ми Је учинили. Јес, моја душа још је жудна освете Али та моја освета таква је каква ириличи једноме Пери Тодоровићу! Јес, ја„хоћуда се светим, и данас је најбоља прилика за ту освету." И, ево у чему би имала да се састоји та моја „и кивна и страсна освета:" Ја сам једном већ спасао из казамата и прогонства те моје негдашње другове и пријатеље. Они су ми то добро вратили најцрњим злом ! И моја највећа и најтежа освета састоји се данас у том, да им то њино гло према мени вратим — добрим! У највећој својој сили и власти, они су покушали да мене права и невина оклеветају и у каземате баце! За све то ја бих осећаодасам најбоље, најпотпуније и најдостојније освећен тиме, када бих могао учинити, или бар помоћи, да они данас, овако тешко окривљени и оптерећени, буду ослобођени и помиловани — једном речи, да буду спасени из страховитог вртлога, који им може и главе откинути, а у који су запали својим рођеним гресима и лудоријама!

Јес. моја освета била би најпотпуније задовољена тиме, када бих данас, из очајног положаја у коме су сад, могао спасти све оне, који су ми највише зла учинили онда, када су били у највећој сили и власти. Јес, моја највећа и најслађа освета била би у томе, када бих сутра свима оптуженим радикалним првацима могао довикнути : — Ви сте мени, као министри и власници, спремали казамате, а ја т као скромни новинар, ево данас помогох да вас спасемо од Еарабурме и казамата !... Да, то би била моја најлепша и највећа освета! На тој и таквој освети ја сам и радио, и радим, и радићу, и дао би Бог да у њој могнем и успети ! Јес, дакле ! Ви што пишете тајна писма изврнутом руком - имате пуно право, кад ме означавате као осветника!... Ја то и јесам, али ево шта је и каква је та моја освета ! Моја је освета да зло вратим добрим. Пера Тодоровић.

СТРАНЕ ВЕСТИ (од 6 септембра) Келн. У узодноме чланку веле „Келнскв Новане": У Пруској имамо сукоб. У то се не може сумњати. Брзо ће се сазиати, да је настала главна и дрисавна акција и да настаје силна борба за нринциие. Пруска драслва стоји пред дугом унутрашњом борбом, у којој она с највећим иапрезањем свих моралннх и државних снага мора постићи уталожавање партикуларних интереса. Конеерватори могу још једном поновити привредни испит; ако опет пропадну, онда су они из више државне службе трајно искл>учени. Париз. Данае ће се отворити сенат као државни суд у ствари завере, али не у присуству оптужених и имаће само Формалнн ка рактер. Државни тужилац ће прочитати оптужбу и сенат ће то одмах за тим расправљати у тајној седници и надлежности.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Постављени. У миннстарству народ. привреде: за секретара треће класе одел»ења за земљорадњу и сточарство Никола Вељковић, капетан пристанишга у Београду, свршени ђак земљоделско шумарске шволе ; за стручаог економа друге класе одел,ења за земљорадњу и сточарство Благоје Д. Тодоровић, секретар четврте класе истог одел.ења: у упрази топчи* дерске економиЈе: за ванредног секретара треће класе министарства народне привреде, а да врши дужност управника топчидерске економије и прима плату из плате овога, Мирко Мил.ковић, помоћник прве класе управе државне ергеле ; у управи државне ергеле : за помоћника друге класе Сретен Јзвтић, рачуновођа прве класе исте управе; за ванредног писара четврте клаее министарства народне привреде, а да врши дужност рачуаовође упра ве државне ергеле и прима плату из плате овога, Јован Влајић, званичник исте управе; за писара четврте класе Лзубомир Ковачевић, екоиом; за писара пете класе Огњан Луковић, службеник исте управе. Жељезничке вести. Извештава се трговачки и путујући свет, да се усљед прекида код рал»ског тунела, до даље наредбе, саобраћај путника, пртљага и робе уређује овако: Оријент-ексирее, брзи ноћни и локални днввни путнички возови саобраћаће са транебордманом путника поште и пртљагл код мвстл нрвкида. Пошта се неће преносити ноћним, већ само дневним возовима. Мешовити возови бр. 21 и 22 између Београда и Младеновца укидају ев за време прекида код тунела. Брзовозна, дењчана споровозиа роба, као и роба у комплетним вагонима у локалном саобраћају, примаћв св само од Београда до Рипња м од Рал. до свих станица с оне странв рал»ског тунела и ооратно. Партаје, које желе да отаравлају робу з* Београд преко Смедерева воденим аутем, вршиће сами ексаедицију и претоваривање у Смвдереву. Роба са наших станица с оне стране »унела за западан директам саобраћај, неће св приматн на возндбу, док траје ирекид. Пренос трговачке робе директног саобраћаја у оба иравца вршиће св од Београда до Смедерев* н обра ■ тно воденим путем на терет сраскв државна железнице.