Мале новине

тија п® својој бујности но екрене и н@ иза^е ван граница лојзлности и оданости Дакле, ту може бити погрешке до мене што ја нисам благовремено постарао се, да спречим да се не створи неповерење према мени. Друга једна моја иогрешка сасшоји се у шоме, што ја иромену од 11 октобра нисам схвашио онако, ни дао јој токносш, коју она заслуокује Промену, којом је Његово Величанство Краљ установио ванпартијску владавину, која је у интересу Краља и Отаџбине, ту промену нисам довољно оценио одмах, него тек доцније; кад је Њ. В. Краљ изашао са оштрим речима против радикалне странке, тек онда сам видео, да у овој промени лежи дубљи значај а не онај који самја дао и схватио. Кад сам то схватио ја сам онда, каО што рекох, још раније позвао седницу главног одбора, да се странка распусти, као пјто су и остале странке учиниле, јер кад владалац излази и каже да жели да учини једном краЈ партијској владавини, онда ни једна странка не може више опстати као странка, док се тај систем подржава. Дакле, позвао сам чланове главног одбора радикалне странке да реше да се странка -расмусти. И у тој седници изнео је мишљење г. Љуба Живковић да се може да продужи опозиција у границама легалним, ако се одрекне да се добровољно плаћа данак. И та мисао је сузбијена, и сам предлагач је одустао од ње и остало је да се реши питање о распусту саме странке. Ту је погрешка моја, штоја нисам настао с највећом енергијом. да се то питање реши, него сам дао времена да се и даље води партијска борба; то је проузроковало погледице, које судодијале и Краљу и народу- То је друга моја погрешка, која је још више проузроковала неповерење наспрам мене, као шеФа странке. У тој партијској борби морам признати да сам сам лично погрешио, кад сам нанее увреду Његовом Величанству Краљу Милану у штампн и за то сам био осуђен. И моја погрешка осетила се тим јача, што нисам одмах молио Његово Величанство Краља Александра за милост. То су погрешке, које су створиле неповерење против мене код највиших кругова. Пошто сам издржао затвор, ја сам се решио да се иовучем с иолитичког иоља. То је искрено, госиодо, и немојте ми аамерити, јер ја, кад дам рвч, никада неЛу иосле да је оиоричем. Ја сам се решио да се повучем из политичког живота, пошто сам увидео да партијска борба не може више да се води, јер ако би се водила, довела би до сукоба с владаоцем, а сваки мора иризнати, ко вемљи жели добра, да /е реч, владаоца старија него ма ког другог иолитичара у земљи. У томе моменту, кад сам, ја размишљао да се повучем с политичког поља, десио се овај несрећни случај, који је иотресао срца целога народа и свију нас , десио се, господо, атентат на Његово Величанство Краља МиЛана. :Мени. тим теже иада тај догађа што као шеср ОЈранке нисам водио довољно енергичну иолитику, да се избегну све оне увреде, које су у органу наше странке нанесене биле команданту активне во/ске Њего&ом Величанству Краљу Шилану ко/и је, кар што смо видели, доиринео много одржању реда у земљи и увеИању и оснажењу наше војске. Господо судије, ја на овај жалосни догађаЈ гледам не са гледишта правничког, јер се у томе не разумем, него са гледишта политичког, са гледишта српског, са гледиштајед-

ног патриоте и могу с моје стране да захвалим једино Богу, што чува Орбију, што је пролшгиило тане атетаторово Жраља Милана јер даје нестало, ио несреЛи живота Његовог Величанства Краља Милана остао би само један иредставник /рлнаспуе. и они који су иокренули руку атентатороеу на Њ. В. Краља Ми лана, они би своју радњу иродужили и на иоследњег изданка династије ОбреновиЛа. да и ЈБега нестане. На тај начин дошла би Србија у један вртлог, настало би династичио иитање; умешале би се стране силе и Србија би дошла у онакав исти иоложај, у какав је дошла била Пољска. Партијске борбе изазвале су биле династично питање; умешале се стране силе и свршило се деобом Пољске. Благодарећи Богу, он је сиасао живот Краљу Милану, сиасао је Србију, сиасао је и све нас. Но не само то да је створило неповерење код Њег. Величанства Краља Милана у моју лојалност и оданост наспрам престола, не$о је било и других иогрешака, које су иотекле од рааних кабинета радикалних, који су ирешли на странку, а са, странке на мене као шефа странке. Тако, кад је Њег. Величанство Краљ узео владу у своје руке, онда се по себи разуме, да је узео и решење оног питања о краљевским родитељима у своје руке и одмах је пришао решењу питања о Краљевским Родитељима. Ка д је Њег. Величанство Краљ Отац желео 1894 године да се иоврати, онда је ио мом мишљену учињена та иогрешка, што таданм радикални кабинет ниј.е изашао на, сусрет да се то иитање реши, те да се легалним начином уклоне све сметње и иреиреке, и на тај начин да се избегну трзавице, које изазивају и стварају неповерење, које је са кабинета прешло на странку, прешло је и на мене као шеФа странке. Друга једна погрешка та је, што је сам СимиН учинио , као што се види из писма, што није стајао на неутралном земљишту у иитану Краљевских Родитеља, но је тражио неко страно иосредоваие да се Краљ Милан уклони , сматрајући да ће тиме себи олакшати. Међутим таква питања изазивају неповерење, које се пренаша на странку, па по природи ствари и на мене. Отуда је потекло све неповерење, које је довело мене овде, нешто са кривица разних кабинета радикалних, а нешто и са кривица мојих. Но има и других појава у политичком животу, које су биле, а које су сматране да истичу из кругова радикалних и пренашале се на мене, а то су брошуре и писање по страним новинама, које ја још и жешЛе осуђујем, него и сам државни тужилац џ судџје, јер држим, да сва та аџсања шкоде колџко Србији толико и оној странци која је желела да се иристуии решењу уставног иитања. Дакле, ја осуђујем све који су то радили или то иомагали. Али ја никад НИсам то помагао, нити сам знао да то постоји, већ сам то чуо тек онда, кад је то државна тужба споменула. Ја сам, дакле, потмуно невин; ја немам никаквог учешћа у атентату ни у каквој завери. Да ли има који, ја не знам, то је дужност државног тужиоца да види и да констатује, да ли има људи иза леђа Ђуриних који су га о> давде покренули, те је ишао у Букурешт у неку тајанствену кућу и враћао се; то је био задатак држ. тужиоца, и мени се чини да цела тежина у томе лежи. Међутим то ће, г.г. судије судити и иепитати. Ја дакле, г.г. еудије, модим, да испитате моје сведоке и увериђете се, да је све оно лаж. Не испитате ли сведоке ви узимате на себе једну тешку одговорноот, јер узимате да решавате

о животу и смрти људи, а нисте све доказе прибрали да можете створити једно чисто и опредељено мишљење. Ваша пресуда не само да ће биги пресуда, која се тиче наших глава и породица, но на вашу пресуду гледа и цела Србија и цело Српство и цео образовани свет, и према пресуди вашој судиће Србију, како је и у ком се стању налази, да ли даје довољно гаранције за правду; да ли је она правна држава и да ли је она културна; судиће онако исто, као што су судили и у оном случају, кад су у почетку овог века осудили једн) врачаруи метули је у џак, па је бацили у Саву, и на тај начин то износе страни писци као степен карактеристике образовања ондашњег нашег нараштаја. Тако исто ова пресуда узеће се као степен карактеристике данашњег нашег образовања. Ја вас молим, да узмете све ово у обзир, да испитате сведоке и да ме од ове беде, која ме је снашла, ослободите. Не само да сам невин, но ја. сам осећам, моја цела ирирода, моји иолишички погледи, иротиве се овом несрешном догађају, и ја бих и ово мало окивоша, шшо ми је осшало залоокио иротиву онога, који би се усудио да иоремеши ред дрокавни, који би иокушао да иокреНе династично иишањс. Ви, г.г. судије, судите у име Краља једно врло деликатно питање и молим вас судите тако, да буду задовољени: правда, и Краљ и цео народ. Немојте грешити своју савест и душу, јер овде су у питању и невини људи. Нредседник. Ви сте казали да је до вас кривица и у томе, што у вашој странци има људи, који су ангидинастичари и нисте их сузбијали. Оит. Н. НашиЛ. Јесте сузбијао сам, али не најенергичније. Председник. То значи да су вам познати који су то људи? Оит. Н. ПашиИ. Тих људи има у свакој партији, и ту је требао човек да обрати пажњу да се они сузбију. Председник. А хоћете ли да покажете, који су то људи у вашој партији. Оит. Ник. ИашиК. Кога год сам ухватио да је грешио, ја сам га истеривао из странке, али признајем да нисам обратио највећу пажњу. Тако њ пр. погрешио је Драгиша Станојевнћ, па је отеран из странке; па Милорад Карамарковић, па Ранко Тајсић и они су истерани из странке, али само требало је да се обрати још већа пажњ^ На такве људе. Председник. Идите на своје место.

ХОТЕЛ СЛАВША На најлепшем месту на Ррачару са великом баштом и дивно украшеним садоном, као и са великим 1 1 бројем пространих и чистих соба 1 а све намештене новим намештаВјем. ХОТЕЛ са ДОБРИМ ЈЕЛОМ и ЧИСТИМ ПРИРОДНИМ ПИЋЕМ.О ЈУслуга добра цене су најумереније§е~* Препоручује се п, грађанству као и трговцима и осталим путни-< цима, како из Србије тако и из иностранства, тако да ће посети-< 0 лац потпуно услужен бити у сва-1 Ве ком погледу. Препоручује се салон за Сва _ Концерте И Балове са врло умере- ј Вном ценом. Београд. Јула 1899. год. Споштовањем Мијајло Николи* (Кића) ►666 гост. хотел. Славије.

Нова Трговачка Шгамиарија (Енез Махаалова улаца)

Одговорни уродниж М. П. Живадкшовић