Мале новине

Врој 5 пара ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ Врој 5 пара

ВРОЈ 294. - 1899.

КШИГ 2Е |ГиИ6

ЧЕТВРТ. 9. СЕПТ.

1Е РЕТ1Т Ј0иВМА1

Орган свију ко;и слободу лубе, истини теже, правду врше, споразум траеж, творе што говоре и тиме служе отаџбини и српској иисли

ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР ИЕРА ТОДОГ^ОЗВШНЕ 1 *.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МНХ. II. КИВАДИНОВИЋ АДВОКАТ

Један политички теетаменат У јучерашн>ем броју, у вечерњем издању, изнели смо Пашићеву последњу реч пред Преким Судом и изнели смо је у кратко, како је могла бити ухваћена одмах онде у перо. Данас, у овоме броју, доносимо тај говор г. Пашићев у целини, доносимо га у потпу ности његовој, гачно, како је иред Судом изговорен и стенограФски записан. Овај говор Пашићев од нарочите је важности, јер је он збиља његова последља реч у политици, уираво шгов политички тестаменат. Ма каква била лична даља судбина Пашићева, као вођ радикалне странке он је своју улогу до краја одиграо, он ју је овде завршио. У мало речи Пашић је овде рекао много, врло много, јер говором од десетак минута он је побио мртвачку крстачу своме политичком раду скоро за 15 последњих годипа. Да смо злуради, ми бисмо се Пашићу овде могли наругати, могли бисмо га исмејати, могли бисмо истицати његов кукавичлук и упитати га, колика је памет у политичара и вође странке, који на крају своје политичке каријере изјављује чистосрдачно, да је готово све погрешно што је дотле р&дио.Али и прилике у којима се наша отаџбина налази, и жалосно стање у коме се данас налазе оптужени, и велики задатак стишавања и примиривања политичких страсти, који данас стоји пред Србијом и пред нама свима појединце, не да нам ни да се иодсменемо, ни да се ругамо, ни да се светимо — не, много већа, узвишенија и племенитија задаћа стоји данас пред нама и према њој ћемо ми и узети и оценити значај ових речи Гшшићевих. То ћемо учинити у идућем броју, а за данас молимо само наше штоване читаоце, да говор Пашићев пансљиво прочитају и да сврате нарочигу пажњу на места која смо истакди и подвукли. Завршна реч Нииоле Пашића на ТЈреком Су^у 7. септембра Госиодо Судије, Ја сам окривљен за велеиздају, за дело за које се казни смрћу, а међутим вама је познато, а познато је и г. др* жавном тужиоцу, да мене нити терети атентатор Ђура, нити ме је раниЈе пре теретио нити ме је теретио Крезовић, који су теретили друге, Дакле ни један ни други мене не терети и зато се ја питам, од купа да дођем на ову клупу, кад ме нико није теретио. Ја сам то доцније објаснио тиме, што је'створено неповерење спрам мене и то неповерење створено како код Нзиховмх Величанстава, тако и кол Владе, јер не уживам поверење и не дајем довољно гаранције за лојалност и оданост моју, и то ме јенеповерење

довело на ову оптуженичку клупу, јер оам чуо од браниоца да је Њ. В. Краљ Милан одмах, када је на њега извршен атентат узвикнуо: за ово је Пашић крив, дакле неповерење је већ створено. Ја сам на тај начин објаснио, да је у следству тога неповерења према мени, када се десио овај догађај, морало учинити да ја дођем одмах на оптуженичку клупу, али даље што се десило да ја дођем у апс и да ме тужи државни тужилац, кад ме нико не може да терети, то сам објаснио и тиме, што су се противу мене појавили сведоци, за које сам доказао да су лажни, а у колико нисам доказао то би мојим сведоцима, на које сам се позвао — утврдио. Г. г. Судије нашле су, као што видим, за умесно, да не позову те све доке, међу тим сви моји сведоци доказали би, да је изношење сведока овде испитаних скроз неистинито. Државни тужилац вели: да ти сведоци не би могли доказати немогућност онога стања које је сведоцима раније испитаним утврђено, и за то не треба вели, да се позивају. Ја ћу овим мојим сведоцима доказати да су они сведоци лажни, да је њихова сведоџба неистинита, и онда престаје свака потреба да се доказује: да ли је што могуће или немогуће од онога што су показали. Сведоци ће доказати, да је Пајић лажно сведочио, за то што.је именовао да је код мене у затвор долазио Јоца Јовановић. Преседник: 0 томе сте раније говорили. Суд то питање: хоће ли позивати сведоке или не, које сте ви именовали, још ниЈе решио, за то немојте тако говорити, већ кажите још шта имате ново у одбрану, што нисте до сада наводили. џ Оит. Н. ТЈашић: Ја сам се позвао на буљубаше у заводу да ми осведоче како се ја са ГТајићем нисам саетајао и разговарао П редседник: Опет говорите оно што сте казали. Имате ли што ново ? Опш. Н. Пашић. Дакле, ја сам дошао овде на оптуженичку клупу у следетву лажних сведока, и све то могу скинути са себе само тада, ако се ти моји нови сведоци испитају. Даље г. држ. тужилац узео ми је на терет ону моју нотицу из главног одбора. Председник. И о томе сте говорили. Оит. Н. Пашић. Хоћу само да кажем да је та нотица само ради моје инФормације и ништа више. После стављен ми је на терет мој пут у Зајечар и састанак са Павићевићем. Ако се моји сведоци испитају, јасно се може доказати, да сам ја са Павићевићем, као са човеком скоро непознатим, једва смео и разговарати. Кад се сведоци испитају нека суд цени, да ли сам ја у Зајечар ишао искљу.чиво ради моје Фамилије или због чега другог. После испита сведока оцена суда биће јаснија и правилнија. Даље је г. држ. тужилац казао ово: да има хрпу мојих хартија и да има

доказа да сам стајао у коресподенцији са мојим рођацима из Зајечара, али да у томе ипак није искључена могућност да сам баш са тим хтео да мој пут маскирам. Кад се та сва кореспонденција озбиљно и пажљиво прочита, видеће се, да она постоји од дугога времена, из времена кад није ни постојала замисао о атентату. Из те кореспонденције видеће се, да сам ја цео тај пут из Београда у Зајечар потегао једино из потребе да посетим Фамилију мога брата, а не из чега другога. Председник. Ја опет морам да кажем, да сте то ви и ваши браниоци већ казали. Оиш. Н. Пашић. Ја сам само хтео то опет укратко да кажем. П редседник. Па то знам да ћете опет своју прву одбрану да понављате. Сад се само питате да кажете нешто ново, што на ранијем исказу нисте поменули. Оит. Н. Пашић. Добро, онда ћу ја сада да поменем о сведоџби сведока Аврама Савића, која ми се на терет ставља, а о којој до сада ни речи нисам говорио. Председник. О томе можете. Оит. Н. ПашиИ. Сведок Аврам Савић из Ратаја говорио је једној својој пријатељици,- која је-чувала ћурке око неког гувна, како сам ја њему не знам шта што се у тужби помиње казао. Ја, господо, кад сам први пут чуо за тога сведока, запитао сам се где је то село Ратај, а камо ли да познајем тога Аврама. Тога сведока никада у моме животу видео нисам ; никаквог додира до сада нисам имао са тим Аврамом, а ако је што тамо у селу трабуњао, то он нека и одговара, а не ја. Тако исто и они сведоци из Грлишта, јер и њих нисам никада видео и са њима нисам никада говорио, а они ако су шта казнимо рекли нека се њима на терет и стави, а не мени. Као што рекох, ја сам на оптуженичку клупу дошао зато, што је створено неповерење спрам мене. Докази који су изнесени против мене, почивају на сведоџбама лажних сведока и на комбинацијама, које не могу издржати никакву критику. Ја нисам крив, ја сам потпуно невин за оно за шта ме тужи г. држ. тужилац. Све се то може утврдити мојим сведоцима, али ја као иолитичар морам иризнаши, да има неке кривице и до мене али само са иолишичког — иартијског гледишта и те кривице ја могу^овде јавно пред судом иризнати Оне се састоје у томе, што ја као шеФ странке нисам благовремено предузео мере, да се не створи то неповерење код највиших кругова. Нисам предузео н. пр. меру, да ја оне ел*менте антидинастичке, који. се налазе у нашој партији, истражујем и сузбијем, а тако исто да не допустим, да пар-