Мале новине

Српеки „емигранти" Има већ неколико година, како се по Швајцарској врзма неки Балугџић, који се највише бави у Женеви, где се издаје за српског емигранта! Осуђен овде у Срби.ји за разне кривице у штампи, он је тумарнуо у свет, и сад се упиње из петних жила да и он игра неку улогу, да покаже како је и он нека вајна чињеница, и неки велики „мученик за слободу"! Нарочито у последње доба, од кад се десио мучки Ивањдански атентант, Балугџић се нешто јако провреднио и сваки час издаје неке „Летеће листиће" на Француском језику. у којима тра буња свашта и којешта, зачињајући све то најординарнијим грдњама против Србије и њенога престола. У осталош „вредноћа" Балугџићева лако се даје разумети. Јер овај „соко сиви" и ако се радо кити социјалистичким перјем, ипак зато његово социјалистичко слободоумље није му ништа сметаЛо да просјачку руку пружи и кривовратим претендентима, не би ли бар они у њу што спустили. То се доиста сретно и догодило, и зар је онда чудо, што се Балугџић разобадао да и на делу посведочи своју „одану и вредну службу." Зато смо и видели где се у последње време из Женеве почешће залепршавају некакви г летећи листићи", пуни, како већ рекосмо, свакојаких иогрда против Србије, српске владе и српскога Престола. Но све то као да није било довољно да код претенданата посведочи вредноћу и жустрину Балугџићеву. С тога је он сад почео издавати читав лист на Француском језику, под громким насловом : „Србија" („орган српсних емиграната"). И ако је једва колико добра судланица, овај „орган" ипак јеодпрвогадо последњег реда пун свакојаких лагарија, и то му је програм да ће иу будуће неуморно — лагати!... Али како ово нијени прво ни последње. лагање Балугџићево, то тешко да би ми целу ову Балугџићеву спрдњарију и узимали на ум, да не стоји овај Факат, Како већ рекосмо, на челу овога листића стоји, да је то „орган српских емиграната", а на крају листића уредништво његово набраја ко су и какви су ти „српски емигранти", па ту листу имена почиње именом г. Андре Николића и у њу онда трпа г.г. Др. Мишу Вујића, Саву ГруЈића, Милована Миловановића, Ђоку Ненадовића и многе друге, међу којима је и Ранко Тајсић. Дакле, по овоме могло би изгледати: прво, да су сва ова господа збиља једне горе лист с г. г. Балугџићем и Тајсићем, и друго, да је ова Балугџићева пачаврица, што се зове „Ј^а 8егМе", доиста орган свију ових људи. И ако поменута господа нису наши политички једномишљеници; и ако је у њином држању било много којечега, што ми никад не можемо одобравати, ипак за то ми једноме АндрИ Николићу и његовим присним друговима никад не можемо учинити ту неправду, да их трпамо у један кошар с једним Балугџићем и једним Тајсићем. Зато смо и истакли ове редове, да поменута господа виде, у какво их друштво увлаче, па ако збиља нису тамо и ако не желе тамо бити, као што ми за сада верујемо, да се сами благовремено од тога ограде и да недопусте ни за тренутак да се укорењују разне сумње и претпоставке, које доцније могу имати своје Фаталне последице !... Јер ако игде, баш у овом последњем велеиздајничком процесу сви смо

најбол^е могли видети, како страшне могу бити последице, кадљуди не пазе да очувају своју политичку и мс ралну чистоту, чо пуштају немарно да их помешају с друштвеним помијама, с којима после и бивају заједнички избачени на ђубриште. Оволико арсма нашој озбиљној новинарској дужности.

БЕЧКИМ КОЛЕГАМА За чудо како наше новинарске бечке колеге имају сасвим друго мерило за оцењивање политичких догађаја, политичког морала и друштвено-државних потреба за своју рођену кућу, а сасвим друкчије мерило кад је реч о нашој Србији. Код њих се деси најмањи сокачки неред, какав занешењак испали Фишек барута на какав јаван споменик, на мртав камен, и таку луцпрду њини судови осуђују на многогодишњу робију, а просвећена бечка штампа пљеска тој осуди као праведној и хуманој. Код нас у Србији нашега првог Краља, светлога родитеља нашега земаљског Господара, сачекују јавно на улици и нишане Га као зеца, проливају крв Његову, проливају крв Његовога ађутанта, само чудом Божјим спасава се живот Краља Милана, а Србија се спасава једне страховите очигледне животне опасности, и после свега тога бечким колегама ипак је и чудно и зазорно, кад се код нас води строга истрага и кад се осуђују људи, за које све утврђује да нису били далеко од тенденција, из којих је поникло ово опасно злочинство. За цело и чудновата, и неправедна, и притворна оцена!... Против чега ви управо вичете, господо?! Та пресуда нашега Преког Суда била је много блажа и умеренија, но што то захтевају сами изречни прописи законски. Сем свега, дошла је још и неизмерна милост Владаочева, која је те осуде још и кише ублажила. Па шта б?ј хте-ли ви још ? ! Јамачно да атентатору и његовим саучесницима дамо по какво одличје, доживотну пенсију државну и да их у почастима испратимо кући. Би ли тако ви радили? ! Та да се, не дај Боже, овако што код нас десило, ви би сте били сто пута строжи и ваша повика на осуду нашега Преког Суда проста је ружна хипокризија.

Преки еуд Јато суђење у Преком суду оишуокенима за увреду Величанстава ирасшуран>е забрањених сииса ПРВИ ДАН 15 сеит.ембра, среда ио иодне Пре суђења Пред уласком у двориште суднице публике прилично. Публика је пуштена у судницу у 4 и по сах. Женског света слабо. Од стране дипломата присутни су бугарски заступник г. Шишманов и драгоман румунског посланства г. Дума. Почетак претреса Одмах пошто је публика пуштена у судницу председник нареди да се уведе оптужени Миле Павловић. Осуда Мила ПавловиЂа Преседник саопшти пресуду, даје у оним инкриминисаним изразима о

„тати" и о „Гарашу", „коудвору није јеп ајвар", „Аустрија даје ужасне суме једноме пустолову" суд нашао да постоји увреда Њег. Величанства Краља и Њ. В. Краља Милана. Одбрана туженога да је дело застарело није се могла доказати. С тога је суд нашао да постоји дело из § 91. б. крив. зак. Олакшавне су околности признање и добро владање, а од отежица је стицај. Суд га је за то осудио на три године зашвора , који ће му се рачунати од данас, да плати суду 30 дин. таксе и свој притворски трошак. Миле вели: Заслужио сам! Осуда Милана и Боже Маркови^а За тим су уведени у судницу Милан Марковић и др. Божа Марковић, и преседник им саопшти ову судску пресуду: Суд је нашао да у оптуженим писмима Милановим и Божиним постоји увреда Краља и Краља Милана. Олакшавна им је околност и признање и добро владање, обојица су у стицају,. а Божа је још и у поврату.. С тога је суд осудио Милана на б година а БоЈсу на 8 година заипзора, који ће им се рачунати од данас, осим тога да. плате по 30 дин. суду таксе и своје притворске тршкове. Пошто су горња двојица изведена, у судницу је уведен др. Миленко Веснић и преседник му саопшти ову судску пресуду. Суд је по извиђају нашао, да не постоји дело увреде Краља Александра,. а да по исказу Веснићевом, постоји увреда Краља Милана, за кога је признао да помаже Владанов кабинет,, који је по мишљењу Веснићевом неморалан. У депеши Пашићу суд није могао> наћи увреду Краља, но увреду Краља Милана. За брошуру је суд нашао да до Веснића нема кривице. Према свему овоме, а с обзиром на признање и добро владање, суд је осудио ВесниИа на дпе годмне затвора. који ћ.е му се рачунати од данас, да плати суду таксе ЈГ ЈЈВОЈ 11рИ1^ореки грошак. Весник вели да је о моралности и неморалности Владанова кабинета говорио приликом депеше Пашићу. Преседник му чита његов искаа и вели, да је доцније рекао како Краљ Милан потпомаже тај кабинет, те је према томе нанео увреду Краљу Милану., Веснић моли да се састане са својим браниоцем и преседник му то одобри али да«буде у присуству држ. тужиоца. Кривица Стевана Миљковића, Ристе Петрови&а и Драгослава БошковиИга Бранилац Стевин г. Узунмирковић а Ристин г. Влада Бошковић. Драгослав Бошковић одредио је за браниоца г. Стеву Добривојевића, али се овај није хтео примити, те је на суду за браниоца одредио г. Ђоку Карајовановића. Држ. тужилац чита тужбу којом Стеву и Драгослава тужи што су код њих нађене брошуре против Краља Милана и Краља Александра. 0сим тога се тим брошурама народ дражи на непокорност и изазива мржња према Краљу и Краљу Милану пошто се тим брошурама не зна ни ко је писац нити где су штампане, то су по закону о штампи одговорни они, јер су код њих нађене. Тражи да се казне по § 91 б. крив. зак. Драгослава још тужи за разбојништво и насилно лишење слободе. Опт. Ристу тужи као саучесника Стевиног, који је по поруци Стевиној спалио извесне списе.