Мале новине

ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОбШ 136. Б Е 0 Г Р А Д СРЕДА 2 1АНУАРД 1902 ГОДИИЕ ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА БР. 226. ЦКВА ЛИСТТ ~ ЦЕНА ОГЛАСИМА 8а Србију ^ јч ^ прва СТРЛН4 *= "Ттвтопт"' ^в. м В\Дш Шпт т -"" 30 круна 15 кр. 7б(> Рукописи се не враћају ПОЈЕД. БР. 5 П. Д. Стари број 10 11. дии. ~број 2 К1ЕШЕ 2Е1Т1Ж и^Л ^тод Ј рови^ Г II'РЕТ1Т ЈОиКМА! Гч> л.хуп.

ПРИВИЛЕГОВАНА НАРОДНА БАНКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ишлаћиваће од 2-ог Јануара 1902- год. тридесет иети квматни куиов еа евојих акција, еваки купон еа по ДИН. 7.БО Суме од 10*»- на више иеплаћиваће златом. Купоне ваља подно -ити на иеплату баечином одељењу за зајмове на залоге и оетаве еа епиеком 7 у коме ће они биги по реду изложени и који подноеилац треба да пот шше. Спиекове издаје речено одељење бееплатно. Ммаоци купона из унутрашњоети могу их наплатити преко евојих новчаних завода. 2-ог Јануара 1902. год. заетарвва каматни купон бр, 25. еа акција банчиних. Од тога дана овај купон више не ваЖИ и Ванка га Нб&е иеплаћивати. Бр. 21.642 19. Декембра 1901. год. 613 Београд. УПРАВА НАРОДНЕ ВАНКЕ.

ЈЉ Ћ$ЈЋ*Љ.1Ш. штов публицк, да од 1. Јануара ове 1902. год. нмсам више у служби у Парном купатилу, већ се сада налазим у своме стану, Душанот ул. бр. 7. Ту ме могу шш, мушшерије унек наћи , или ми картом јввити да дођем. С поштовањем Пегар Јанкови* 1 берберин.

ТАН, врло удоббн, за омању лородицу иаи самц , може се оамах доби ти у Смиљеву. 2 Детективски Ннститут „Хелиос" БЕЧ н &јкореггнији; одавна познат; поуадане приватне обавештаје; ислв ђења; посматран?а; проналажење &нонимних нисаца писама; налози за путовања; докавни мвтеријал; обаветења за женигжбе; специјални агенти свуда; жисгоеција; материјзл ва доказмвање тврђења. 460 СВРШЕНИ Ш наше Трговачке Академије, с врло добрим успехом и петомесечном праксом код једног новчаног завода, тражи погодно место. Упитати уредништво. 624

Једва миеао У поеледње се време опажа у нас јака тежња за децентра-

лизацијом. Док је раније скоро сва власт била сасредсређена у рукама окружних начелника, који су над свима струкама вршили надзор и контроду, те услед тога сви послови били тачно и на време свршавани, сад је настало доба општега иодвајања Данас су Финансиске, грађанске, шумарске, санитетске, школске и др. власти готово сасвим независне и у свом раду самостадне. Истина то се чини и правда самом стручношћу и потребом, да свака струка боље успева, ако се сама о себи и свсјим пословима брине и стара. Не поричући у основи то тврђење, и не говорећи о грдно увећ&нмм трошковима због тога и таквог подвајања, ми бисмо ипак бмли за то, да наа свима струкема, да над свима властима у сваком округу буде један врховни надзор и контрола. А тиме би послови свмх појединих струка само добили, јер би се и брже и правилније вршили, кад има кога који ће о томе бригу водити и за неправилно свршене и одуговлачене послове дотичнога службеника на одговор узеги па према томе и казнити. А за то би и најзгоднији био и највише ауторитета имао само окружни старешина. И у само) је природи нашега народа, више но у икога

другог народа, да ће и пре и боље свршнти сваки посао, кад му се нареди, кад зна да ће за одуговлачење, неизвршење или не тачно извршење каквога посла бити узиман на о д г о в о р, па икажњен. Ако сад, код оваке подвојености влвсти, и има кога који ће каређивати и водити бригу о извршењу каквога посла, он нема довољно потребна ауторитета, да својим наредбама прибави довољну важносг и покорав^ње. Како у том погледу стоји с народом, исто тако стоји и с државним службеницима, И једнима и другима је потребан јачи и већи ауторитет, који ће и наређивати шта треба и умети и моћи тим својим наредбама прибавити важности. Ово је, наравно, само зачедак једне мисли, на коју надлежни треба да обрате своју пажњу.

Међународни јевропоки односи Петроградске „ Новосши " донеле су о односима између јевропских држава чланак, који вреди да прочитају и наши читаоци, те га стога овде и доносимо. Чланак гласи! Ако је веровати „Агениији Хавасовој", у Квир налу нису добили на нову годину традициовалну телеграФску честитку из Берлина. Значи да је између Италије и Германије настала охладнелост. У осталом, довољно је обратити пажњу на хладни тон говора Би ловљева о тројном савезу у опште, а о Италији посебице. Очевидмо је да су и тројном сазезу и германско -италијанском пријатељству прошли лепи дани. Сад је то само остатак прошлости, који се намерно ставља на друго место и што сасвим не ишчезне, то је само за то што у замену нема друге, погодније комбинације. Такву комбинацију још нису пронашли или, бар, она се види у најмагловитијим цртама. Другим речима, декорације остају исте, али се међ њима већ одиграва друга политичка комеција. Фантасија публициста, који у магли виде нове савезе, веома се распалила. Нарочито су обећањима богати британски публицисти. Ту скоро је у „Рогћп^ћЛу Кеухелу" један енглески писац отворено савето-

вао ечглеској влади да Русији остави Персију, Цариград и Манџурију, у замену за савез против Германије. Али је Манџурија ш без тога у рукама Русије, а што се тиче Персије и Цариграда, није у власти Енглеске да чини таке поклоне. Тај дрски пројекат само показује, да Енглези умеју у прилици бацати прашину у очи. После говора гроФа Билова тенденција у корист савеза с Русијом мора још више ојачати у британскоЈ штампи. У Енглеској никако нису очекивали, да ће Чемберленови говори моћи довести до тако одлучног отпора од стране германског канцелара. Али се десило оно што је невероватно, и англо-германски односи сад већ нису онакви каквису били пре годину дана, кад се јавно мишљење Германије с негодовањем одазвало о сувише англофилској подитици германске владе. Један берлински лист измислио је нарочити назив за карактеристику савремених међун?.родних односа у Јевропи. Он вели да. се у Јевропи зацарило неспокојсгво. То није истина. Нема никаква иеспо коЈства и сам је гроФ Билов у с&ом' говору умесно рекао, да још иикад мир није био тако обезбеђен, као сада. Али карактеристика берлинског листа од чести може бити примењена на Германију. ГроФ је Билов и отворено и посредно признао да је тројни савез изгубио ско ра сваки значај, Значи да се и Германија, исто онако као и Енглеека, може наћи у стању „сјајне усамљености." То је противно свима традицијама германске политике, почињући од 1879. године. Па како је Германија могла доћи до таквог ресултата? Разуме се, то се није десило од један пут, већ у току доста дугог историског процеса. Али нема сумње да је сама Германија убрзала гај процес, прво својом источном политиком, друго, евојом економском по литиком, и, треће, својим поступањем према словенском становништву источних провинција германске царевине. За разлику од Француско руског савеза, основана не само на политичким рачуну но и наузајамним симпатијама народа, тројни је савез од самог почетка био и остао вештачка комбинација, у којој није било места народним осећајима. За то, природно, чим се није оправ-