Мале новине

дао политички рачун, положен у основу тројног савеза, почео је поступно и сам савез венути. Нема вечитих савеза. Они постоје док не изчезну узроци који су их изазвали. ГроФ је Билов отворено признао да садашње стање нема ничег заједничког с оним, какво је било у тренутку поет нка тројнога савеза. Већ сг многи германски листови извели из Биловљева говора такав закључак, да је тројни савез скоро престао постојати. Али шта да се мете на његово место ? Ако су све јевропске државе прожете ми шљу о потреби одржања мипа, онда је очевидно да за сада нема потребе измишљати нове комбинације. Код безусловно мирна расположења великих. држава нема потребе у новим савезима, а они који постоје скоро су излишна предострожност. За обезбеђење свој «!Х личних ин тереса свака држава може углављи! ! ати нарочите споразуме о појединим аитањима. Али разуме се, такав несавезни систем није могућ укек. но само при нарочитом расположењу државе. Као прелазни, садашњи је тренутак повољан за такав сисгем, али нико не може рећи, да ли ће дуго трајати та прелазна епоха. Свакојако била би лудост веровати шовинистнчким не мачким листовима. Тај део германгке штампе стаоа се да пре стави ствар сасвим обрнут уверавајући да све државе гаје мрЈсњу према Германији и да је куцнуо час да се 56 мшш јуна Немаца спреме за самоодбрану. Такво дивљачко изн шење може добро д^'ћн само Француским националистима и објашњују се само узбуђенб шћу јавчога мишљења у Германији због пољских маниФе сгација.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Голуховскова оставка „С. Петербургскија Вједомости" саопштлвају, да ће аустро угареки министар спо.љних по :логроФ Голуховски дати оставку на свој положај. По истом са

МАМЈЕ ВА ПРЕСТОЛУ аеторијекн ј ? пч » н жввАта бмкаиских народа ПО ЛИЧНИМ УСПОЈИЕМАМА и записимд ГЛА8НИЈИХ ЛИЦА НАПИСАО Н... А ...1 (101) * * * СНАСТАВАК) Тек што се мало била стишала због овога мзмамљеног писма, краљицу је стигаодруги један догађај, ко.ји је њу опет дубоко потресао. Од кад су њени односи с краљем лостали затегнути, њих двоје нису се скоро никад дописивали. Кад јз нмао да што каже и поручи краљици, краљ Мутимир обично је писао младоме краљевићу, па 1и у писму ндглашавао да то и то каже мами,

општењу, на његово би место им«о доћи барон Ерентал, са дањ« аугтро-угарски посланик у Петрограду, за кога се вели да не би водио аустро угарску политику V духт тројно"' савезз, но би радмо на јачем зближењу Аустро - Угарске с Русијом. Француске колоније. На бан кегу који је приредило гео граФско друштво у Ст. Етијену, држао је Франпуски министар председник Валдек-Русо говор, у коме је указао на напреховање колонијалног про ширења Француске. Ње-е су колоније у 1900. години, не рачунајући ту Апгир и Тунис, прешлеб милијуна квадратних километара, док су у 1871. износиле једва 800.000 квадратних километара. Сумн увоза к иввоза, која је у години 1871. достигла 22 мидијуна динара, прешла )е у 1900 години 780 милијуна динара. Министар је председник за тим напоменуо напредовање колонизације Мадагаскара, па је рекао да ти ресултати, за које се има благодарити пажљивој и обазри80] политици, морају удити поверење. Свој гов -р ВвддекРусо завршио је здравицом Француским исоитивачимаи колонистрма. Оолшај Француске Француски министар преаседник Валдек Русо држао је говор и на банкету, који је приредида републикон 'ка странка у департману лоареком. Он је у том говору рекао да је садашњн кабинет затекао унутрашње политичко стање заплетено услед нациоаалистичких агитација. Члановима владе који сви припадају реиубдиканским фракцијам пошдо је за руком да. сједине све снаге, и скоро три гхиине никакав меспоразум није сдибио њихов рад. Мир и безбедност опет су повраћени и за периодом од бране републмке дошла је период дела. Министар председник набраја од тога доба донесене законе н међ политич ким закокима нарочито истиче закон о удружењима, који је одлучна етапа с гледишта јем става потребних за грађанско

и да јој рекне да, о томе до бро промисли и како би добро било када би она заиста тако м тако учинила Краљица опет, када је имала да што јави краљу, обично се обраћала дворском маршалу Брадваровићу и њем казивала оно, што би кмала рећи краљу, знајући да је то потпуно поуздан човек, који ке њену поруку извршити најсавесније. У осталом. краљица се у оп ште чувада да се не обраћа краљу без какве велике нужде и опасности. А како у такав положај није долазила, то за све време, од кад је отишла из Звониграда, једва ако се у два случаја обратила маршалу Брадваровићузасличну услугу. Услед свега тога појмљиво је што је краљица једног дана била веома изненађена, кад јој

друштво, јер он повећаза ауторитет световних свештеника и од законодавстза чини судију о оној служби, коју могу вршити религиозни ордени друштвч. Говорник затим наводи законе о порезу на наелеђе, порезу на пића и организацију колонијадне војске. Закон о радничким пенсијама скоро ће бити готов. Народна одбра на је организовша на рационалној основи по програму, који је израђен за одбрану обада н приитаништа, за напредни преображај приморске снаге и одбрану колонија, за развитак Адгира, који ће се у скоро Сјепинити с Француским поседима у средњој Африци. Енергично поступање у Кини повећадо је значај Француског утицаја. Бављење италијанске ескадре у Тулону пок&зало је да ми умемо будити симпатије а посета руоког цара, да знамо учврстити наше еавезе. Тако је влада, ојачавши републику радила за мир. Валдек-Русо честита себи за добре односе с иностранством и верује да је садашња вледа тако боље послужида интересима Француске но што би то могла учинити подитика улице и хвалисање, која може цео свет алармирати, но никога застрашити. Говорник гледа у будућ ност с поверењем и нада се да ће први избори за парламенат дати већ.ину, која ће своју снагу тражити само у потпори републиканаца. Мини стар је завршио тиме, да се XX век подиже из рушевина краљевства, орлеанизма и царства. Енгдеска и Немачка. Како ,Келнскс Новине" јављају, у енглежим политичким круго вима влада велико узбуђење. Очекују д ј ће у садашњим прилнкама изостати намеравана посета принца Уелског у Берличу- У Лондону се нарочито осећају увређени изјавом по дусдужбеног ллиста „Норддајче Алгемчјне Цајтунг", као да енглески престолонаслепник није зват да иде у Берлин. Чвк се говори и о могућносги, да ће немачки посланик у Лондону и енглески посланик у Берлину узети дужа осуства. И ако

Јисмомоноша понесе препоручено писмо изЗвониграда, ко^с је лично на њу бидо адрес:?вано, а на коме је, већ по ру копису на адреси, могла познати да је директно од краља МуТимира, и да га је он сам лично и адресовао. Једно стога, дакле, што је писмо долазило од самога краља, 8 друго стога, што је то писмо долазидо уекоро после онога тајанственог лажног изасланкка, краљица Нада била је изненађена овом појавом, не знајући управо шта да мисли о свему томе. Но још веће било је њено изненађење кад отвори краљево писмо и у њему нађе само ово неколико кратких редова: „У доцнијим годинама за Сашу би врло незгодно било када не би темељно познавао

одгоеорне, личности саветују уздржавање од сваке претераиости и од сувише озбиљна схватања ипак би било врло опасно садашње стање ствари олако узимати. Према оваком преетављању „Келнских Новмна" као да еу односи између Енглескв и Немачке запети.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Светојеронимски завод. О разлогу, због кога ја далматински комитет под председништвом гроФа Алачевића решио да не води даље парницу због светојеронимског завода, сад се зна да је између комитета и аугтро -угарског посланства код ватикана постигнут споразум, да Далматинци упуте аустриском ћесару молбеницу, у којој наглашују да Далматинци нмкад нису бнли иредентксти, но увек верни Аустријанпи, да они с благодарношћу признају привредни и културни наиредак, за који Далмација има да благодари бризи владаочевој, те с пуно вере заштиту евојих захтева и права на светојепонимски завод подчжууруке ћесарове. Ову је молбеницу посланетво послало преко министарства спољних послова кабинетској канцеларији бечкој. Одговор на ту молбу до сада још није дат. „Узданица"- Ученице српске више девојачке школе у Новом Саду основале су друштво „Узданица", Школска управа потврдила им је правила, по којима су чланови друштва ученице и плаћају 40 Филира месечно, а примају и добротворне прилоге. Три четвртине трошиће нг. одела, књиге и друге сходне потребе својих сиромашних другарица, Преминуо- На Св. Николу умро је у зет-ском селу Голубовцима у Црној Гори чувени старина Паво Вулетић. Он је био старешина познате куће Вулетића, која се у току ово двадесет и неколико година, од како Зета припада Црној Гори, истакла у одбрани границе од насртљивих Арбанаса

балканијски језик, мли кад. би ма само и поједине речи иаго варао неправилно и са аксаном. Стога је неопходно да краљевић непрестано има уза се човека, ао ; и би га упућивао да темељно изучи језик свога иарода.. Ово је у толико потребније што му то није је зик матерњи. За тоћу за који дан послати тамо човека погоднога за то место". То ј било све. — И тога ради краљ се наканио да мени пише — мислим је краљица у себи. — Откуда код њега наједаред толика нежна бпига према краљевићу и према балканијском језику?! Ту је нешто необично. Ту се нешто крије. Ту је неки сасвим други смер, али какав ли је само — то краљица није могла да погоди. (Наставиће се)