Мале новине

ТШФОН ПЕРЕ ТОДОРОВШ 136.

Б Е 0 Г Р А Д, СРЕДА 9« ЈАНУАРА 1902 ГОДИНЕ

ТЕЛЕФОН ?РЕДНИШТВА 226,

ДЕНА ЛИСТУ 8а ©рбију Годвша 6 иес. 3 мес. 18 дин. 9 дин. 4-50 д 8а етр. зеиље: Годвна 6 мес. 8 мес. 40 дии. 20 дин. 10 дин, у злату. За Боену и Херцеговину: Година 6 мсс. 3 мес. 80 круна 15 кр. 7-50 ПОЈЕД. БР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛДСИМД првл отрлнд 11етит ред ... '20 п. д. четврта стрдн Иетит ред . . . 10 и. д. ВЕЂИ 0Г.1АСИ по погодби Припосхано од реда I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. дин.

чрој 9

К1Ж 2Е1Т1ЈК0

Директор и власник ИЕРА ТОДОРОВИЋ

Ш РЕТ1Т Ј00К.МА1

ГО д, Х .УН.

IПЛГГГГРI код ЦРВ. КРСТА пХШИјКА у Београду потребује доброг помоћника који може одма ступити. 19 ИОГХГП Т1.17П џецни сахат, с П01 о Ј)сЈиГ|11 монограмом Д. 3. Ко би нашао, умољава се да докесе у администрацију нашега листа. Бр. 21. Детективски Ннститут „Хелиос" БЕЧ најгоректнији; одавна познат; поуздане приватне обавештаје; ислеђења; посматрања; проналажење анонимних писаца писама; налози ва путовања; доказни материјал; обаветења за женидбе: специјални атенти евуда; дискреција; материјал аа доказивање тврђења. 460

Народни дамари*) Путујући једном с једним старцем сељаком, он ми показа диван нови друм, којим смо ишли и рече : — Ево, од кад овај пут до биемо малко смо прогледали очима к знамо што живимо. Видим, како сад лако, певајући овуда путујемо. А да ти знаш, Боже једини, наших јада и мука, што смо их пре тегли ли ?!... Изгинули смо и ми и стока. Право ропство! А сад идемо као по теисији. И слободно, ако хоћеш да знаш како је народу у коме крају и месту, погледај какви су му друмови. Друмот су пагии бамари. Где друм неваља, ту сељаку не може бити добро па да је тица ластавица. Ја сам добро упамтио речи овсга старца. И доиста, у мање речи није се могао истаћи већи значај путова за народну привреду. „Народни дамари" то је истински назив њин. И ираво је рекао онај старац. Као год што доктор хвата за дамар, да види какво је стање здравља код појединца- тако се по стању путова може познати привредно стање једнога народа. Па како онда у том погледу стојимо ми ? Како је и шта је с нашим дамарима народним ? Какви су наши земаљски путови ? Шта се код нас ради на попуњавању и усавршавању наше путне мреже? Имали ту каква плана, реда и распореда У раду?

*) Овај чданак добили смо од једнога лријатеља из унутрашњости и радо му дајемо места.

На сва ова питања одговори су неповољни. Наши велнки, „царски" друмови, који служе целој земљи, као и наши окружни путови, махом још они исти како су се затекли још од пре 30, 40 па и 50 година. Ништа ту веће и знатније није приновљено, нити има как е си стеме и реда у подизању тих путова. Није боље ни са путовнма сресзшм. Доста их је пројектовано и започето, али врло их је мало којк су у истини подигнути и којн су саграђени како треба. На многим местима набацана је гсла земља, а вдти је подзидан пут одоздо, ни насут шљунком одозго. Она набацана земља пропзла је и сад се начинио глиб, кроз који ни ка коњу не можеш проћи. На многим местима, док је направљен један нов срески пут, два стара пуштена су да се забатале и пропадну, те се тако и овде врши оно старо проклество српско, што се и у песми пева: »што мејгтори преко дан еаграде, све то вила преко ноћ обори"..... т. ј. док прегнуће и вредноћа на једном крају нешто створи, дотле немар и запуштеност на другом крају три пут толико обори и поквари. Нарочито ово запуштање старих, већ готових путова, преотело је толики мах у последње доба, да су сад без путова чак итакви крајеви. који су још пре 30 година имали диван срески пут. А шта тек да рекнемо о нашим општинским, сеоским путовима? Они управо и не постоје Које се село случајно нашло на среском путу, оно и које како, још некакои животари. Али за еела, која су подаље од среског пута то је права пропаст. Таква села више од пола године про сто су одсечена од целога света. Нити се у село може доћи, ни из њега изаћи с каквим товаром. И онај чича рекао је свету истину, да ту и људи и стока „изгину", запињући по ономе глибу. И откудато, да ниједан наш министар грађевина неће једном озбиљно да узме у посао ово питање о стварању путова земаљских? Зашто ни један од њих неће да прослави и овековечи своје име тиме, што би прегао даова земља једном добије потпуну мрежу добрих

путова, без којих нема ни истинске привреде, ни ивтинска живота овоме народу? Камо их, где су ти српсхи енжењери, срп. грађевинари, срп.техничари да чују кукњаву једнога народа, који се у блашу дат?!... Зашто се једном не прегне, да се за 3—4 године ова земља изукршта добрим путовима, кад за то стоји на рашоложењу и народна снага и главни материјал грађевински ? А кад овај народ даје сваки час неке прилоге и прирезе за сто којекаквих залудницам пошурлија, ваљда би дао што треба и за подизање добрих путова, који би везали свако село српско ? Да, за што ћутите о свему овоме ви, господо енжењери, те морамо о овим стварима да пишемо ми сељаци и трговци? Ваљда није стога што је лакше шарати у топлој канцеларији но изаћи у народ и видети како ее он зими у блату дави? Ако има кога који води ра чуна о овој земљи, чујте овај вапај: дајте народу добрих путова ! Шумадија. М. НАРОДНО ПРЕДСТАВНИШТВО С Е Н А Т Х1ЛН РЕДОВНИ САСТАНАК (8. јануара 1902. год) Оастанак је отворен у 4*20 ч. по подне. На окупу мањи број сенатора. Од. публике неколицина њих. Прво су секретари прочитали записнике од Х1Л и ХШ састанка, а по томе је пред еедник саопштио да је умро сена ор Стевд Д. Поповић и устајањем му одали пошту. После тога је прочитана молба, која је Сенату управљена. Уз то су прочитани некоји извештеји о законским предлозима. Објављено је да је дато одсуетво Св. Поповићу и Љ. Сретеновићу. Јоца ЈопановиИ интерпелише министра привреде о приходу Класне Лутрије, који треба да се употребљује само за ову установу а не као што је до сада рађено. Чита се законски предлог, о смањењу војног рока и свр. ђацима трговачке академије и др. као што је г. Т. Михаило вић предложио. Предлог се ставља на дневни ред за сутра,

када ће се и у појединостима претрести. Тиме је и дневни ред исцрпен и састанак је закључен у 5 ч. по подне.

ИЗ ЗАРОДА Преминуо- Ноћу између 4. и 5. о. м. преминуо је у Лесковцу после дуга и тешка боловања Ђорђе Игњатовић парох лесковачки, у 55 години живота а у 33 години свеште ничке службе. П јкојник је уз ведико учешће лесковачког грађанства погребен 5. о. м. у 3 часа по подне у лесковачком гробљу. Бог да му душу прости! Пожар у Крушевцу. На Св. Јована, око 3 сах. у јутру, појавио се п жар у двоспратној згради апотекара г. Драг. Кедровића, која је на самој пи« јаци. На доњем спрату била је смештена апотека г. Кедровићева, а на горњем од скора је грађевинско одељење начелства окружног. Ватра се пој&вила на горњем спрату и уништила је сав канцелариски прибор и архиву, а тако исто и сам стан Пожар није захватио и апотеку, јер је зграда од твр« дог материјала и засвођена, али је апотека в ома много оштећена, пошто еу се ствари услед пожара морале у највећој журби износити и спасавати. Штета се цени на ; л 20.000 дин. Зграда и апотека биле су осигуране код Београдске Задруге на 75.000 дин. Полициска власт повела је истрагу о узроцима овога пожара. т српског света Светоеавска беседа. Српско трговачко и занатлиско друштво „Слога" у Будимпешти приређује на Св. Саву, 14. о. м., у дворанама варошке редуте Светосавску беседу с игранком у корист друшгвене благајне. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Оптужба. Државни тужилац код цариградског Апелационог суда издао је наредбу да се ухапсе мула Кадри еФендија, Сијрет беј и Исмаил беј, који су побегли у иностранство. Оптужују их због завере против султана и турске владе. Потврђена пресуда. Султановом ирадом потврђена је пресуда, којом су чиновници у~