Мале новине

дати никаква обавештења. На завршетку седнице Чемберлен је поднео предлог, по коме влада изјављује готовост, да питању о миру приступи по духу а не и по садржини ранијих предлогалордаКиченера, који су сада немогући. Влада је готова да прими изјаве одговорних особа, ако их има. А ни Кригср ни Стајн нису такве личности. Те одговорне особе морале би предложити услове, који би зајемчили трајан мир. Први услов за трајан мир јесте, да побеђени народ призна свој пораз, а то могу учинити без икаква понижења, јер суБури доказали своју храброст. Ми смо, рекао је Чемберлен, радо готови дати што већу амнестију ако се мир закључи, и онда би се водили правични обзири о онима, који супатили. атом би приликом зајемчили своју будућу безбедноет. Протест. Турски посланик на италијанском двору Решид паша, који се ових дана вратио на своју дужност у Риму, добио је од своје владе упуство да интерпелишеминистраспољних пословаПринетија,од куда то да се он толико интересује за благостање Триполиса, кад та провинција не подлежи бризи Италије. Једиа цариградска депеша парискога „Тана* < вели још отвореније, да Порта мисли да протеотује против француско- талијанског споразума. Оринц Хајнрих у Дмерици. Како „Њујоршком Хералду" јављају из Вашингтона, немачки посланик др. Холлебен изјавио је да су немачки цар и он истински задовољни тиме, што се америчка влада и амерички народ тако јако интересују за посету принпа Хајнриха. Он верује да ће припреме, које су влада и народ предузеле за дочек принца Хајнриха, сузбити све вести као да у Америци влада непријатељетво против Немачке. Те су вести клевета и циљ им је да посеју раздор између два народа, који су везани толиким везама, које Немачка жели да веже још чвошће. Долазак принца Хајнриха и других веллкодостојника може се сматрати само као доказ

топлог пријатељства, које цар гаји за председника и станов ништво Сједињених Држава. »Агонија тројног савеза " Под тим насловом донео је „Согпеге с1е КароН" чланак, у коме се вели, да је у свадбеној котарчици кнегињице Јелене црногорске, међу чипкама и драгоценостима, била скрмвена јабука раздора, која је имала довести до распадатројног савеза. Тај лист честита италијан. народу такве ресултате, па додаје: и Све показује да је та дуга агонија тројног савеза крај оних времена, кад се наша инострана политика диктовала у Берлмну, а не у Риму. Сад се можемо надати да ће под врховном управом краљевом Италија водити истински народну политику".

ТЕЛЕГРАМИ 9. Јануар Бвч. „Политичка Кореспонденција" дознаје из Пзтрограда, како се у меродавним руским круговима још једнако подржава споразум са АустроУгарском односно Балкана, др жећи то као н&јбољу гарантију за ове земље. Сви гласови као да силе смерају изнети на дневни ред источно питање, измишљени су, и руски кругови са задовољством прихваћају свако побијање ових глат сова. — Држање Француске после Флотске демонсграције у Митилени живо се одобрава у Петрограду, а тиме се доказује, да ни Француска не смера да задире у источно питање.

8ЈШШ> 7 ЕАРОДНОЈ Б1НЦ1 (Пише: Вишор ЋурчијК) (наставак) * * * На дан 9. октобра одем ја опет еа људма у Народну Банку, са свима документима судских и полиц. власти о сво • јини мога лоза, ади овога дана вашар је био много гори од онога првог дана. Тај вашар је у бр. 240 Трг. Гл. г. Марко описао овако:

праве државних дугова, Емил Зихњи и Ахмед Џевдет, осуђени на доживотну робију због распростирања младотурских списа. Отмица г-це Стоне. Како из Цариграда јављају, амерички делегати, којима је поверено да преговарају с разбојницима о ослобођењу г це Стоне, добили су од ње писмо, у ком јавља, да су здраве и она и попадија Зилка. Настављени су преговори о исплати откупнине, и то на основу суме коју су прнкупили амерички мисионари. Нов дипломатски агенат„Пол. Кор." пишу из СоФИје, да ће на место др. Срмаџијева, за кога смо јавили да је дао оставку, за бугарског дипломатског агента у Бечу бити постављен др. Помјанов, бивши министар правде. Он је два пута био министар правде, и то први пут 1884. године у кабинету Цанковљеву а други пут пут 1893.-1894. у кабинету Стамболовљеву.

И8 БЕЈ1А СВЕТА Гласови. По Берлину се били пронели гласови, да је немачки државни канцелар гроФ Билов својим говором о Чемберлену изазвбо недопадање цара Вилхелма и да је канцелар поднео оставку, која је одмах одбијена. Енглески парламенат У ен» глеском доњем дому Ирл оф Вемис поднеће ову резолуцију: „Само снажним продужењем рата и предајом бурских трупа, које ратују, могуће је обезбедити повољан трајан мир Горњи дом то одобрава и потпомаже иоступање владино". У доњем је дому Гибзон Бов лес питао парламентског секретара за спољне послове, Бранборна, да ли може сад дати обавештена о тајном споразуму између Енглеске и Не мачке у 1899. години и да ли може уверити скупштину, да се с оразум не односи на пројектовану немачку железницу у Малој Азији. Кранборн је одговорио да је споразум тајни и да стога о њему не може

КАШЕ НАПРЕСТОЛУ асторкјсаи ролан нз жнвота ба.аканекнх зарода ПО /1ИЧНИМ УСПОМЕНАМА И ЗАПИСИМА ГЛАВНИЈИХ ЛИЦА«НАПИСАО К... А...) (108) 17. Свети отад. (НАСТАВАК) Владика Јосиф збиља је био јако заморен. Јер и.акојеимао пуну главу свакојаких мисли, и ако су утиспи којеје понео од краљице били врло снажни и врло непријатни, ипак за то он је брзо заспао, чим се спустио у кревет. У гостионици владика сезаписао по свом световном име' ну и презимену а као своје занимање записао је „проФееор*. Истина, сама пруска полиција знала је већ за ову малу неправилност, али се чинила

невешта. Међутим, смирени отац Јосиф , пошто се тога дана, а н идуће ноћи, добро испавао, устао Је сутра дан ве* дар и за рад оран и расположен. У први мах миелиоједа се писмено јави краљици и да Формално тражи аудиЈенцију код ње, наговештајући „дипломатски" у каквој мисији долази к њој. После се предомислио да нањсгово „дипломатско" пита ње може доћи ,дипломатски" одговор, па тек онда да неће знати управо на чему је. А кад он пише, наравно, писаће и они. И тако у том пискарању ствар се може ваздан развући. Међутим, он је знао с каквим нестрпљењем у Звониграду очекују сваки глас од њега. Стога се реши да оде лично краљици м да је одмах ту лично замоли за пријем.

Краљица га није одбила, али га је оставила дуго да чека. До;«ао је одмах после 9 часова, а она га је примила тек пред једанаест. Извинила се да је морала свршити неку хитну кореспонденцију, али се јасно видело да м то гов ри тек реда ради, и да у ствари много не мари шта ће и како ће пречасни отац о њој мислити. Сам владика опет није био у подожају да би јој могао замерити што за овакав пријем, етога се по невољи градио свему невешт, и био је задовољан што је у опште био примљен. После неколико уводнихразговора, прешло се на ствар, и сам владика Јосиф обележио је своју мисију овако: „Величанство, ја сам овде

„вашар и на вашару кесароши, који би требали да гоне кесароше, беспосличари, лапарала и т. д." па завршује: „икода изређа све вашарске ствари на тој слици"? Не брини, г. Марко, има ко, ја ћу да их изређам, мени је на том вашару кеса осечена. Ја сам тај ваш вашар највише запамтио. У том истом броју Трг. Гласника г. Марко је изнео јода и да је пао снег, да евака зверка покаже свој траг. И заиета, на том снегу лено се видео траг уцењивачки и јатачки одонуд од Калимегдана па до Народне Банке — чак до канцеларије вицегувернера. Овога дана пробао сам да се у Банци јавим директору или гувернеру, да ми они ствар сврше без суделовања вице гувернера, који је у овој ствари заинтересован, али се и овде испречио Марко, те евуда преда ме са лицитацијом: „жоз С УДУ М 5 «лоз суду", само што ни е добошарски додавао : „и да лико више и хоће л' ко дати више". Гувернер није долазио тога дана у Банку. Директор ме је прммао два три пута и разгледао и читао моја документа; примали су ме затим и поједини чланови управног одбора, као и и остали чановници банчини, и сви су се чудижи и крстили, шта се све ово ради са мном, ааи су сви слегали раменима и шапутали : „иднте г. Марку". Али то и јесте баш она мука, што се мени кеса не дреши пред г. Марком... Том приликом изнет ми је и акт управе државних дугова, који је тога дана стигао Банци, којим се Банка извештава ради знања, да је Светозар М. Попадић истој управи пријавио лоз сер. 4669. бр. 85., који је на поеледњем вучењу извукао главни згодитак од 80.000 дин. у злату. Тај сам акт гласно прочитао у присуству г. Марка. Из тога акта видело се јасно и разговетно, да и Попадић има онај исти лоз, који

само носилац и представник туђих мисли и погледа, и све оно што вам будем изнео и рекао, молим вас, да не сматрате као моје лично мишљење н уверење, већ као готов ресултат до кога су дошли дубоким размишљањем други паметни људи, а мени је само пала у део та част, да будем носилац и представник тих туђих умних плодова". Краљица се мрштила на ово дуго разлагање владичино, али га није хтела прекидати. Дубоко иовучена у своју велику наелоњачу, она је седела мирно и непомично, слушала је пажљизо и овда онда упирала оштар поглед у владику, који је беседнички развијао свој говор, старајући се да што лепше и китњастије искаже оно, што је имао рећи краљици.