Мале новине

сам ја заложио код Нар. Банке, а зна се да не могу бити два лоза под једном истом серијом и под једним истим бројем, те ја приметих господи, да је ту некаква ординарна врдалама, а г. Марко брзо објасни: „да је тај акт погрешно стилизован, али да он ипак добро разуме ирапи смисао његоп." У више прилика дешавало се, да лопов на месту поаре испусти или заборави какву своју сопствену ствар, те се по њој дако пронађе и ухвати. Па тако је било и овде. Журило се са оним писмом Попадићевим, да се лоз не исплаћује, па се исто тако журило и са поменутим актом управе држ. дугова, те је у тој журби у првом писму изостављено нешшо, што г. Марко објашњава, да се разуме, а у другом оает акту испала некако „иогрешна сшилизаццја а зашто ипак само сам г. Марко разуме прави смисао тога акта. Ко сад да не помисли па чак и да не верује, да не буде оба та акта концептирао сам г. Марко, познати писац разних тестамената, који су се увек морали тумачити онако, како је само он налазио да их треба тумачити. (Наставиће се)

Ч ИТУЉА Тибинген, 28—XII—1901. Пошшошни г. уредниче, Најучтивије Вас молим, да изволите отштампати у Вашем цењеном листу ову тужну вест. 27. ов. м. (по новом) умро је напрасно редовни проФесор овд. университета Др. Туиско Лорај. Он Је био представник и заступник шум рства на овом университету, стручњак прве врсте и један од првих раденика на шумарству. Његово је име познато по целоме свету и његов је научнички глас одјекивао чак и преко Атланскога и Великога Океана по Америци и Јапану, одакле су се младећи запахнути шумар-

Кад он овако нагласи, да је само носилац туђега мишљења, краљица га одмах предусрете овим сасвим природним питањем: — Ствар због које сте дошли, пречасни оче, одголемога је замашаја. И кад ви нарочиго помињете, да сте носилац само туђега мишљења, онда у једној тако важној ствари ви морате имати и евоје рођено мишљење. Стога пре но што чујем како гласи туђе мишљење које ми ви доносите, ја бих природно желела да чујем како је у тој ствари ваше рођено мишљење. Стога бих вас молила да тиме отпочнете вашу исповест, т. ј. прво да ми кажете шта ви лично мислите о ствари, због које су вас амо мени лично послали. (Наставиће се)

ством потрудили чак овамо у Европу, да чују овога одличнога проФесора и великана, и да се уврсте у ред његових ђака, којих је он имао увек велики број. Он је дао шумарству, поред многих монограФија, као најглавније своједело: „Ручна књига шумарства", које је једино те врсте, и које је он, потпомогнут сарадњом својих другова и првих раденика на шумарству, издао на свет 1886.-1888. год., а ове године, пак, у другом поправљеном и попуњеном издању. У њему је он пружио шумарима у системи целу њихову науку. Као проФесор увек се свим силама трудио, да омили својим ђацима науку, што је он невероватном лакоћом пости зао и освајао њихове младе духове. Увек им је био искрен саветник, а понашао се наспрам њих као друг. Ми Срби, његови ђаци, можемо се похвалити, да смо уживали увек његову топлу наклоност и велико пријатељство, те је овај у опште велики губитак и по нас у толико већи, у колико ми нмамо врло реткнх ветиких пријатеља међу великим и важним људма на страни. Овај нас је велики човек толико својом предусретљивошћу и наклоношћу задужио, да ми осећамо огроман губитак и свету дужност, да му се на овом месту одужимо бар са: Лака му црна земља! Слава му! Србин.

Б10ГРАДСКБ 11СТШ Да ли је истина? Причају, да већ 12 дана власт не може да нађе г. Свегозара Попадића, да му преда решење о лозу , и ако је Попадић државни чиновник овде у Београду, и ако није добио никакво одсуство од надлежног старешине. Истина, све ово звони као некаква басна или какав ружан сан. Али како се код нас почиње губити разлика шта је сан, а шта ли јава, шта је позитивна чињеница, а шта басна, то не бн било никакво чудо, кааа би се и ова басна о Попадићу на крају крајева обистинила као жива јава! За то и питамо: да ли је истина? Забава. Тииографско Певачко Друшшео „ЈакшиЂ", приредиће крајем овога месеца своју забаву, за коју се у велико спрема. — На овима досадањимзабавама овог одличног певачког друштва, посетиоци су увек имали прилике, да се лепо проведу и да уживају у хармоничном певању овог доуштва, пошто су чланови његови махом добри и извежбани певачи. Геолошко Друштво држаће своју редовну седницу у четвртак, 10 ов. мес., у 5 и по ч. по подне. Грађанска Касина. У суботу 12. јануара биће девето касин-

ско вече са игранком, певањем, забавним играма и т. д. Приступа имају само чланови и чланице Грађанске Касине са својим породицама. Долазак у обичном оделу. Почетак у 8 и по часова. ЗечевиЂев фонд . Управа Зечевићевог Фонда објавила је на Великој Школи, да је фонд у могућности, да издржи још једног ђака по 75 дин. месечно. Конкуренти имају се јавити поменутом одбору. Допутовао. ПредседникНародне Скупштине г. Риста Поповић допутовао је јуче из унутрашњости. Светосавска прослава. Богословија Св. Саве прославиће свога патрона Св. Саву 14. о м. у 10 часова пре подне сечењем колача, ученичким песмама и декламацијама по утврђеном програму Говор ћедржати архимандрит г. Иларијон Весић „0 главним условима за успех у раду." Прослава. Г. Фотије Ж, Иличић, управник путујећег позоришног друштва, прославиће 22. о. м. у Наропном Позоришту четрдесетогодишњицу свога глумовања и тридесетогодишњицу живота својега позоришног друштва. Нарздна Скупштина наставља сутра у 8 и по часова пре подне свој рад, »гоји је била прекинула због божићних од мора. Многа г. г. посланици већ су дошли, а многи ће до ћн вечерас и у јутру. Ставл>ен на расположење. Пошто је законом о уређењу Др^. Сазета, који је потврђен и јуче обнародован, укинуто место саветског главног секретара, то је досадањи главни еекретар Држ. Савета г. Коста Јездић стзвљен на расположење. Дисципдинарни суд. За су дије дисциплинарног суда у овој години поетављени су: за преседника Светозар Милосављевић члан Држ. Савета; за еудије: Арон Нинчић председник Апелације, Светозар Јанић судија Касационог суда, Мијаило П. Јоваиовић начелник министарства правде, Анта Боди и Мита Гавриловић Касационе судије,и Ђорђе Гинић начелник министарства Финансија. За заменике постављени су: Рака Филиповић Касациони судија. Впадимир Маџаревић и Ђока Несторовић Апелацлоне судмје и Воја Ц Јанковић преседник београдског првостепеног суда за округ београдски. Исправка. Неколико примерака јучерашњег бројаизишли су погрешно нумерисани, те на њима место „Број 8 и стоји „Број 7". Молимо штоване читаопе, који су добили овако погрешно нумерисане примерке јучерашњег броја, да то исправе. Српсиа Књитевна Задруга. — Г-ђа Наталија Богдановићка изволела је уписати 8а члана добротвора Српске Књижевне Задруге своју покојну

унуку а керку г. Никодија Стевановића, пуковника, Нацу Пурићку, положивши цео добротворски улог у 150 дин. Вадругином поверениву г. Николи Вељићу, учитељу у Параћину, Основна школа у Вел. Крсни положила је 150 дин. уписавши се ва добротвора Српске Књижевне Задруге а основна школа у Селевцу положила је прву уплату свога добротворског улога у 50 дин. Обе су школе положиле своје улоге Задругином поверенику г. Војиславу Крупежевићу, свештенику у Вел. Крсни.

ДРЕИИСКА УРЕДНИТПТВА Тибинген. ,Ср6ину и . Због нагомиланог материјала, ваше писмо мора ло се мало задоцнити. За чудо, да нам нисте приложили вашу адресу. Број вам шиљемо на универеитет. Јавите се и други пут. Повдрав.

Свпсни Књижевни Гласниж, евеска за 1 јануар, ивишао је с овим садржајем: Марија, приповетка одСиме Матавуља; Тартарен на Алпима, приповетка (I.) од АлФОнса Додеа; Живот, песма од Милорада Ј. Митровића; Цигани, етнограФСка скица од д р. Симе Тројановића; Самостално мишљење, од Артура Шопенхауера; Књижевни преглед (Српска књижевност: „Цариградске слике и прилике од Чеде Мијатовића," од Павла Поповића); Позоришни преглед („Пучина, драма у четири чина написао Бранислвв Г Б. Нушић") од Драг. М. Јанковића; Уметнички преглед („Музичке прилике у нае; Београдска МЈЗичка школа; Г -ђица Ј. Шоповићева; Ф. Сндричек; Г -|ица Лј . Тодоеијевићева") од Г. М.; Оцене и прикази („Слава — крсно име, студија д-р. Милоја Васића", од д р. Николе Вулића; „Почетак Самуилове владе од Божидара А. Прокића," од д-р. Станоја Станојевића; „ Песме Петра Прерадовића, од д-р. Милана Шевића", од д-р. Јована Скерлића); Белешке: Књижевност.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд 9. јануара. Златниж од 20 дин. (наполеондор) продаа је по 22'60, нуђен по 22'62, тражен по 22-60. Аустриске форннте (100 ф. а. в.) продато по 237 50, нуђен по 287-62, тражен по 237-39.

жшшх шшхшткш ЧИТА1ТЕ врло занимљив оригикални подлистак МАМЈЕ НА ПРЕСГОЛУ и врло занимљиви други подлистак ТАЈНЕ ЈЕДНОГ ЦАРОВАМ могу се добити сви бројеви од почетка.

МАЛЕ НОВИНЕ

нијбо&а |е претплатити код своје тесне поште.