Мале новине
ТБЛЕФСЕ ПБРБ ТбДОМШ 136.
В Е 0 Г Р А Д, УТОРАК 28. МА1А 1902» Г0ДКН€
ИЛЕФОН УРЕДБШВТВА 226
ЦЕИА АИСТУ 8а Србиј ј Годива в мес. 3 мвс 18 ЈЏ1н. 9 двв. 4'50 д. стр. зежље: Година 6 мес. 3 мес 40 двн. 20 дин.10 диа у влату. За Босну и Херцеговину Година 6 мес. 3 мес. БО врува 15 вр. 7'50 ПОЈЕД. БР. 5 П. Д.
БРОЈ 145
К1ЕШЕ жтж
Директор и вдас ИЕРА ТОДОРОВИЋ
ЦЕНА ОГЛАСИМА
пт 0ТРДЕ4 Петит ред . . . 20 и.д. чвтвт отрлна Петит ред ... 10 и. д.
ВЕИИ ОГЛАСИ по погодби
Припоодано од рвдаIд Рукописи се не враћају Стари број 10 и. дин.
РЕТ1Т Ј0иКИА1
ГОД- XVII
ООООООООООООООООООООООООООО) I АПОТЕКА КОД СВ. 10РЂА — ВРАЊЕ
препоручује два најбоља лека противу:
ТРИПЕРА
КАНКОВА
код мушких као и бленорагичног цурења — белог прања (флуса) код женских, који не само нову већ и годинама застарелу болест, еа одличним успехом а за најкраће време, сигурно излече. Цена 5 50 п. д. Све врсте: котона, мушких и женских, суспензорија, иригатора од 4-50 п. д. па на више. Многа писма благодарности, доказ су сигурног дејства мојих лекова. Нема места у Србији, где се није послао на потпуно задовољство штованих потрошача Кушакави&а прави Вински Коњак I Л, 5 дин. Кушаковића природни Сок од Малика ! К. Г50 дин. & ШАЉЕ СЕ СВУДА ДОПЛАТОМ ^
§ооо
Продавцима у унутрашњости Молимо с ве наше иродавде и.ј унутрашњости , да до 8. јуна закључно пошљу новад, обрачун и непродате бројеве за месец мај. Јер ко то не учини, лист Ке му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „М. Н." ШННСАЊЕ ЕДВАРДД СЕДМОГ Друго пиемо Лондон, 22. маја. Доиста су Енглези народ који у пуној мери ужива грађанске и политичке слободе! Лондон се састоји од некаквих сто и шеснаест самоуправних општина, које имају свога кмета и уз овога свој општински одбор. Све те оппггине, осем једне, одлучиле су да свечано прославе крунисање краљево и да крунисаном краљу поднесу адресу лојалности и честитања. Али у општини Батерси опшгински одбор, који се састоји махом од социјалиста, донео је одлуку да он не налази довољно разлога да троши општинске новце на прославу крунисања, нити да краљу подноси адресу лојалности и честитања! Погдекоји листови сажаљевају што се нашао макар само један
општински одбор, који неће да краљу поднесе честитку своју; али никоме и не пада на уи да те људе узима на какав одговор, или да их љуто напада што немају или неће да иокажу своју лојалноет на начин, на који је друге општине показују ! Данас сам после подне био у Хајд-Парку сведок једног сасвим тииичног и карактерног призора. Али најпре о самом парку томе једну реч. Хајд-Парк је диван један парк скоро пет и по километара дугачак (кад се узме заједно с кензингтонском баштом) а два и по километра широк, пун дивних старих грмова, пропланака и ливада са сочном зеленом травом, и са једним подугачким вештачким језером (т. зв. „Серпентином"). И што је најлепше то је: да је тај парк усред вароши, или управо усред господскога краја вароши, тако зване „Белгравије" или иначе (и у ширем обиму) „Вест-Енда". Преко лета сваког дана рано ујутру видећете на хиљаду људи, жена и девојака на дивним коњима где галопирају по жутом, водом попрсканом, песку тркалишта парковог. После подне око пет или шест сати, у хладовини испод великих грмова или испод џбуња од жутог лаберизма, руменкасто плавог јоргована, и од црвеног, белог и жутог род-
ендрона, десет хиљада елегантно обучених жена заузму клупе и столице, да ту примају походе својих иријатељаи удварача, и да одатле посматрају читаве пукове од тесно утегнутих вижљавих амазонака на прекрасним иунокрвним енглеским коњима, које онуда мимо њих у трку, галопу или ходу пролазе. Упоредо стркалиштем, дуж јужне ивице његове, пружа се колски пут којим у то исто време пролази на хиљаду сјајних екипажа, с прекрасним коњима и дивном коњском опремом, с кочијашима и момцима ливреисаним. Често је тих екииажа тако иуно да по четворо и петоро кола морају да возе упоредо. 0 лепом дану преко лета доиста је вредно видети Хајд-Парк с његовим амазон! кама и провожњом вест-ендске господе и госнођа на богатим екипажама. Обични Фијакери никад се и не пуштају у парк. Сад је Хајд-ГГарк у најленшој лепоти својој. После дугих мајских киша зеленило његовог дрвља, џбуња и његових ливада. тако је меко, нежно и тако светло и нрозрачно као да је од смарагда и зелене кадиФе. По његовим ливадама, и по ледини између дрвља, пасу стада оваца и јагањаца. Источном његовом страном пружају се широке леје са десет хиљада разнобојног зумбула и. десет хиљада лалета у жарким бојама. Овима се светлост боја још није угасила а парк, нарочито дуж тркалишта, почиње да се осветљава живим бојама од рододендрона. Усред овог дивног свежег зеленила и усред овог изобиља од цвећа, на догледу елегантне господе и још елегантиијих госпођа и госпођица, купа се сваким јутром на хиљаду сиромаха, махом дечака и момчадије, у бистрој води Серпентина међу белим лабудовима и шареним паткама. То је све тако сваким радним даном преко лета. Недељом је слика коју ХајдПарк даје мало друкчија. У парку је мирно све до подне. Између дванаест и један, а нарочито баш око једног сата,
кроз све капиЈе на парку струје унутра читаве река од елегантно обучених жена и девојака. Скоро свака од њих носи у руци лепо повезани молитвеник и библију. Скоро свака има на грудима, или управо од левог рамена к срцу, лепу мирисну киту цвећа. Све оне долазе из разних цркава и капела са службе божје, где су певале побожне песме, молиле се Богу и бориле се право амазонски са дремежи и сујетном и грешном растројеношћу за време дугачке предике. Сад се све журе у Хајд-Парк ка колосалној статуји од бронзе голог Ахилеса, који блиста у свој својој идеалној мушкој леноти. Од њега на лево к северу и од њега на десно к западу намештено је неколико хиљада зелених столица, на којима госпође и госпођице — махом из аристократије и вишег круга богате буржоазије — заузму места да се тобож надишу свежег и мирисног ваздуха на сунцу, а у самој ствари да се даду видети у најновијој својој ношњи, и да виде шта друге жене, отменије од њих, носе. То одмарање и проходња неколико хиљада махом лепих и лепо обучених жена, десно и лево од обнажене мушке лепоте Ахилове, зове се у Лондону „Црквена Парада" (Тће Сћигсћ РагасЈе), и једно је од дугог низа онога што је у Лондону вредно видети. Од три до пет парк је недељом поприште свакојаких зборова. Ови се не држе око Ахилесове статује, него у северо-источном крају парка, близу тако званог „Мраморног Свода" (Ше МагБ1е Агсћ), где почињу цветне леје које се за скоро читав један километар у дужину пружају до сасвим близу Ахилесове статује. Пролазио сам кроз дуге редове сад пустих зелених столица уз које се, пре три сата, припијао вилински струк енглеских лепотица; чинило ми се да онај ваздух онде још једнако мирише на деликатне јапанске мирисе, који су сад тако у моди; испод једне столице видох на,