Мале новине

трави једну женску Фину рукавицу; заборавих да сам стар човек, и нађох своју награду јер је рукавица била врло Фина, и мирисом од љубичице Парме шапутала ми је како је дивно лепа она рука уз коју се она. до пре неког сата, са заносом и љубављу нежно и опет тако присно приљубљивала! Метух је на своје срце и осетих се за десет година млађи! Ах, драги мој пријатељу, како сам ево у искушењу да напустим описивање крунисања Едварда Седмог па да вам у место тога узмем описивати шта ми је све ова Фина, бисерно - сива, дахом љубичице задахнута рукавица са једне мале, танке и нервозне женске десне руке исиричала ?! Али сам ево сад већ стигао до прве гомилб света, до првог митинга. Кажем „првог," јер на великој пољани пред-а-мном било је ваљада пет или шест већих или мањих група, искупљених око разних беседника. (Свршиће ее)

ИЗ НАРОДА Из Шапц,а нам јављају: У суботу 18. о. м. у вече, по доласку лађе аустриског паробродског друштва, непажњом персонала на лађи предат је један труп доста замашне суме, у вредности 35.000 динара, нашем чиновнику попгге госп. Алекси Петровићу а нигде није заведено у списку предаје. Примећену грешку при сравњењу у пошти г. Петровић је сам исправио а није чинио какву употребу од тога и, савестан свога позива и дужности, предао га је пошти. Оваки рад г. ПетровиКа побудио нас је да ово изнесемо и широј публици и похвалимо га као савееног чиновника.

краљева женидба роман Валтера Безанта III (наставак) — Добра Изабела, — одговорих: — много сам ти обвеаана, али ја више не могу остати у друштву пријатеља. Мој преображај био је свршен и постала сам сасвим други, нови створ. Три месеца: мај, јуни и јуди 1760. године Изабела је посветила мом развићу; а кад је то време прошло, ја сам се почела одевати, говорити, читати и мислити као све де војке и жене тога времена. Пријатеља смо имали мало и ако смо познавали становнике наше куће: наредника Бетца с породицом. ка • пвтана Сеиинџера и дактора мистера Чембера., али смо мало општи ли с њемз . Тако сам била омрзла

ОПШТИНСЕИ ИЗБОРИ (ТЕЛЕГРАФ. ИЗВЕШТАЈи) Мионица, 27. маја. Јуче је на избору председник општине боговађске изабран досадањи председник Љуба Молеровић честити грађанин и веран члан напредне странке с 313 против 89 гласова. Никола Бугарин и његов Шиљо тотално пропали јер ни једног гласа не добише. За Љубу гласаше споразумни радикали. Живели свесни грађани. ИЗ ОРПСКОГ СВЕТА Јубилеј балтазара Богишића. Чунеии српски правник и књижевник. творац црногорског ррађанског законика, члан српске Академије наука у Београду, д-р Валтазар Вогишић, навршује ове године четрдесет година, од како је промовиран за доктора ФилозоФије. Богишић је родом из Цавтата код Дубровника. Гимназију је свршио у Млецима. а више је науке слушао по разним јевропским универзитетима: Бечу, Берлину, и др. Свуда је био уписан на правни Факултет, али се узгред бавио филологијом, философијом и историјом. Године 1862. постаде у Гисену доктором ФилозоФије, а 1864. у Бечу доктором права. Једну годину провео је као земалски надзорник и школски саветник банатске и сремске војничке границе са седиштем при темишварској генерал-команди а касније у Варадину. Г. 1869. до 1872. био је проФесор компаративне историје права словенских народа на универзитету у Одеси, а после тога је неколико година радио у Паризу на стварању црногорског грађанског законика, који је 1. јула 1888. ступио у живот. За ову своју кодификаторну радњу добије Богишић наслов и степен правог државног саквекере, да сам нрестала посећи вати њихове скупове и чак сам почела с Изабелом одлазити у цркву Св. Јакова у улици Пикадили, а што се тиче певања, цртања, чи тања, свирања, вевгња и тоале^е, обожавала сам све то на потпуно задовољство моје учитељице. IV. Сутра дан после онога догађаја с капетаном Селинџером, имали смо многе госте. Први је дошао капетан Селинџер да се извини за своје неучтиво понашање, Али је његово извињавање било некако чудновато: уверавао је да није био много пи јан, јер је могао еапавити лепу женску — А то сте доказали тиме, што сте место мене пољубили Моли, приметих е осмехом. Он одговори да га је било ухватило само тренутно пијанство. Али, као што и приличи џентлмену, он

ветника руског. Г. 1890. отишао је због здравља у пенсију, а од 1893.-1898. био је министар правде на Цетињу. Рашко-призренски митрополит Ни1.ифор у Скадру. Митрополит рашко-призренски НићиФор стигао је, путујући по својој великој архиепископији, у Скадар у почетку овога месеца. „Глас Црногорца" вели, да је тај дочек био сјајан и срдачан. Срби скадарски дочекаше својега архипарстира Србина у великом српском селу Вракама испред Скадра. Ту је митрополиту изишло на сусрет мало и велико, мушко и женско, а дечица га, певајући песме, обасуше цвећем, Митрополита је са црквених врата ноздравио учитељ Ф. М. Протић одушевљеном беседом, у којој казиваше радост Срба што после дуго и много годи&а виде у својој средини архипастира Србина, који долази да им српски проговори, да им донесе слогу и братску љу бав, срећу и напредак. Митрополит је после тога из својега стола беседио народу са пуно поуке и осећања. За тим су га ученици и ученице испратили до стана, певајући песме, а у стану је митрополит примао поздраве појединаца, с њима се упознавао и саветовао.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Енглеска и Трансвад. Енглески први лорд благајне држао је у Еонсервативном Друштву у Лондону говор, у коме је рекао: Вила би заблуда преговарати с Кригером и његовим саветницима у Јевропи, као што је Розбери предлагао. Он ће увек дубоко поштовати бурске ђенерале на бојишту, али не може то исто рећи о онима. који су републику оставили на цедилу и са којима је немогућно нреговарати. Било је ипак изјавио жаљење што је у. вредио женску — Опростите, капетене Селинџере, али се веома радујем што вам је Моли оналила шамар — Ја ћу је позвати на двобој, јер џентлмен мора крвљу спрати такву увреду. Велите да сам место вае пољубио Моли, да ме је она ошама рила али ја се тога никако не сећам. Но чега се сећам, то је принц Уелски који се на један пут поја вио преда мном е голом сабљом, — Вн се то снили, капетан Се^ линџере — Не, то |е било на јави. Али молим вас, депа Нанси, реците ми од куда принц Уелски у вашем друштву ? — Бога ми, вама се такс учинило онако пијаном. Осим тога, мени су у помоЗј притрчала два џеитлмена а не један. — Нз, не. не, ја сам доиста ви-

би право безумље, дати одмах преставничку владу, као што предлаже Еампбел - Банерман. Пре годину дана било би немогућно закључити уговор под садашњим условима. БалФур је даље рекао, како верује да мир садржи све елементе безбедности и сталности. Еако „Дели Мел" јавља, енглеска влада предузела је мере. да што брже обезбеди увођење грађанске управеу новим колонијама. Једно од првих дела енглеске владе биће ревизија царинског законодавства за Јужну Африку. Лорд Киченер телеграФисао је из Преторије, да су Бури у прошли петак полагали оружје и да је то ишло веома повољно. У Миделбургу (Трансвал) положило је оружје 440 људи, предат је и један помпон-топ с муницијом, па су рекли чак где су сакривени једна Хаубица и један Максимов топ. У Стандертону предали су оружје 289, у Еапској колонији 255 људи, међу њима 219 устаника. Из Пјетермарицбурга јављају да је наталски гувернер позвао 21. ов. мес. Шалк - Вургера на доручак. Он је посетио концентрациони логор и саветовао Вуре да се помире с положајем и да прошлост опросте и забораве. Позвао их је да се повинују усд-овима прбдаје и да раде ~на срећи Јужне Африке. По једној вести из Лондона изгледа да вест о миру није одмах саопштена свима бурским командама и енглеским одељењима. јер лисга губитака, која је обзнањена 24. о. м., јавља о још једној борби која је била 20. о. м. код Мартимора у Еапској колонији, Далеки Истон. „Рајтеровом Офису" јављају 24. о. м. из Пекинга. да су цар и царица мати тога дана нримили руског великог кнеза Иирила Владимировића с највећим почаотима, ■ део двојицу, али кад човек попије три Флаше, онда му се пред очима све појављује у двогубом облику. За то и велим да је био један а не двојица, Кад бих видео четворицу, значило би да их је било двојица, Потиуно уверен у иетинитост својих речи, капетан никако није хтео признати да се преварио, а ја да бих учинила крај томе разговору, опростих му иод условом, да целу недељу дана не пије портвајна. —- Дивна Нанси ! — узвикну он с неким чудним осмехом: — готов сам да не пијем две недеље само да заслужим ваш оприштај. Али су га ипак за то још те вечери донели мртва пијана. а сутра дан клео се да је одржао реч. јер се није напио од портвајна, но од пунша. (Наставиће се)