Мале новине

ШЕФОН ПЕРЕ 10«Ш1М 136.

6 Е 0 Г Р А Д, СРЕДА 29. МАЈА 1902. ГОДИНЕ

ДЕКА ЛИСТУ За Србију Тздива 6 мес. 3 нес. 18 жин. 9 двн. 4-50 д, с$а стр. земљв: Годкна 6 мес. 3 мео 40 д«н. 20 дин^ 10 дин у вдату. За Босиу и Хердеговику; Тодпаа 6 мес. 3 мес. 30 жруна 15 ар. 7*50 О0ЈЕД. БР.5 ИД.

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПШ СПТДН1 Петит ред . . . 20 «. д. ЧЕТВРТЈ. СТРЈША Петит ред ... 10 в. д. ВЕЋИ ОГЛ.АСИ по погодби Прклоодано од реда I д Рукописи се не враћају Стари број 10 п. дин.

ЗРОЈ 146

К1ЕШЕ 2Е1ТУНС

Директор и вдасник II 1 Г А Т О Д О Р О В И Г Е

1Е РЕТ1Т Ј01ЈМАЕ ГОД.ХУ

Предавцима у унутрашњвсти Молимо све наше продавде из унутрашњости, да до 8. јуна закључно пошљу новац,

обрачун и непродате бројеве за месец мај. Јер ко то не учини, лист ке му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. ,,М. Н."

>000000000000000000000000001 АПОТЕКА КОД СВ. 10Р1А — ВРАЊЕ препоручује два најбоља лека протаву:

ТРИПЕРА

КАНКОВА

-код мушких као и бленорагкчног цурења — белог прања (Флуса) код женских, који не само нову већ и Р годинама застарелу болест, еа одличним успехом а за најкраће време, скгурно излече. Цена 5 50 п. д. Све врсте: котона, мушких и женских, суспензорија, иригатора од 4 '50 п. д. па на више. Многа писма благодарности, доказ су сигурног дејства мојих лекова.

Нема места у Србији, где се није послао на пот пуно задовољство штованих потрошача Кушакови*а прав« Викски Коњак I Л 5 дин. Кушаковића природни Сок од Малина ! К. Г50 дин х # ШАЉЕ СЕ СВУДА ДОПЛАТОМ Ј* 1аР 296 ООПООООПООООООООООООООП

Тјжним срцем јављам свима еродницима и пријатељима да је мој предразги супруг + Ђор^е Адексић апотекар посде .дужег и тешког боловања преминуо 23. маја т. год. у 59 година живота, а еутра дан еарањен у овд. гробљу. Овом приликом не могу пропустити а да не иајавим благо дарност месним лекарима г. г. Др. Ђорђу Хадији и Милутину Јанковићу на њиховом ревносном труду око тешко оболелог драгог ми покојника а и свима оним пријатељима и повнани цима који су га за све време тешке болести носећивали и тешили. Благодарим г. г. Таси Димитријевићу, Горчи X. Костићу, Авраму Аранђелоаићу, Ристи Димитријевићу, и Дини Дими тријевићу трговцима. Димитрцју Трандакиловићу благајнику и Николи Стојковићу секретару; Г ђама: Персиди Адамовићки, Софији Драгићки, Параскеви Петковићки и Мили Костадиновићки, који не пожалвше труда већ целе ноћи пробдише око самртног одра драгог ми покојника. Благодарим свима чиновницима и грађанстоу који у великом брсју покојника испратише до вечне му куће Не мања благодарност г. г. Стеви Комненовићу протоје реју, Ђорђу Цекићу и Костадину Молнићу трговцима, који се дирљивим говорима опростише са покојником и тиме тешку тугу ублажише мени и деци мојој. Суду општ. леековачке, управи лесковачке штедионице и трговачкој омладини, вечита благодарност, што су на глас смрт истакли црне ваставе и на смртни одар покојников венце положили. Лесковачкој певач. дружини »Бранко" и наставницима овд. грађанске школе и њиховим ученицима на суделовању при спроводу вечна благодарност Свима оним који су аа време спровода радње затворили, пријатељима и повнаницима који са стране дођоше и погребу присуствоваше, а и свима онима који ми путем телеграФа и писма саучешће ивјавише, вечита благодарност. 26. маја 1902 год. Лесковац. ОЖАЛОШЋЕНА: СЕВАСТИЈА са децом. 303

I I

Помен Великом Покојнину Данас се навршило равно 83 године, како је на данашњи дан, злокобног 29. маја 1868. године мученички погинуо велики владалац и родољуб српски — Кнез-Мученик Михаило Обреновић, који је својој земљи и своме народу прибавио велике и неизмерне тековине, који је имао све услове и сгворио све прилике да бар у главноме изврши заветне мисли свакога Орбина. Али Он погину од крвничке руке и Његови велики и родољубиви планови остадогае у аманет Његовим потомцима. Јес, прошло је 33 године од тога злосреКног дана и што год смо по времену даљи од тога дана, у сво већем ејају и величини излазе нам и слика и дела Т-шеза Мученика, у кога је све Орпство гледало с уздањем. Али „Твоја мисао погинути неКе" — заветовали су се нотомци Његови на још јотвореном гробу Његову, па |се заветују увек при помену јна данашњи дан. И неће појгинути! — заветујемо се и ј данас. У Саборној Цркви, где ночивају земаљски остаци Његови, био је данас у 11 часова свечан парастос, на ком је чинодејетвовао Њ. Високопреосвештенство Г. Митрополит Инокентије с тимочким епископом г. Мелентијем и великим бројем свештенства а на хору је певао мешовити хор Београд. певач. друштва. Парастосу је благоволео присуствовати Његово Величанство Ераљ. На парастосу били су г. г. министри, чланови државног савета, земаљски великодостојници, шеФОви појединих надлештава, Официрски кор, општинско преставништво и велики број грађана обојега пола. Довече у 6 часова извршиће се помен у Кошутњаку на месту где је Енез Мученик погинуо. Слава Кнезу Михаилу!

КРУНИСАЊЕ ЕДВАРДА СЕДМОГ Друго пиемо , Лондон, 22. маја. (свршетак) Тај први митинг држала је једна жена. Висока, мршава, у црно обучена, она је страховитим и грозним цртама а узбуђена и готово плачним гласом, цртала како проФесори и доктори, тобож у интересу човечјег друштва и у интересу научне истине, праве експерименте са живим псима, мачкама и питомим зечевима, како јадне те животињице мећу на страшне муке, ваде им мало по мало мозга, кидају један живац за другим, секу један уд за другим, и ни мало се не потресају њиховим страшним мукама и њиховом жалосном писком и вапајем. Она апелује на наша човечанска осећања и позивље нас да се потпишемо онде и одмах на писмену молбу, којом се краљ Едвард моли да не дозвољава да се под његовом владавином животињеживе секцирају. Макох се даље мало и приђох к другој једној групи, састављеној махом од раденика, простих војника, слугу и слушкиња. У средини је стајао један висок човек у униФорми „ војске Спасења" (8 а ] V а Н о п Агту) и држао плаву засгаву те војске са црвеним колом око кога пише „крв и огањ." Испред заставе стајао је гологлав један човек средњог етаса, опет у униФорми „војника Спасења," а са лицем, које не бих волео да видим сам негде у каквој осамљеној улици позно у вече. „Ето" говораше он мало рапавим гласом, „ето видите, био сам ја грозна пијаница, пијан и дан и ноћ, био сам сурова убојица, није било дана да се нисам тукао с киме, трезан сам и миран сам био само док сам лежао у апси, био сам мајсторски лажов и виртуоз кесарош. Али са свом мени урођеном храброшћу и неусграшивошћу, и са свом мојом виртуозношћу, нисам имао мира и спокојства, нисам ни за