Мале новине

тренут био ерећан. Данас имам душевна спокојства; данас сам срећан! Зашто? Просто зато што сам чуо да Исус Сиаситељ прима у своје сгадо и најцрње залутале и подивљале овнове, да он својом крвљу спира са нас наше грехове, скида са нас терет наших старих грехова и претвори нас у богоугодне праведнике. Тако је он са мном учинио. Тако ће он и сваким од вас учинити који му само с вером пријђе. Немојте оклевати! Пријђите му одмах и помолите му се да вас у своје стадо прими!" И онда поче да пева једну американску побожну химну: „Још има места у царству божјем," и већина људи и жена око њега узеше му сложно помагати. На једно двадесет горачаји од овог побожног митинга била је једна велика група људи, искупљена око једног врло мршавог господина с црним очима и црном брадом, која очевидно давно није ни чешља ни четке осетила. Он је с великом живошКу и управо с јарошћу говорио како је влада краљева изгубила и оно мало мозга што га је некад имала, или је из сатанских и паклених побуда наумила да масу народа, који неће да му аристократија госнодари, умори глађу! „Знате ли ви да је овај злосрећни министар финансија. овај оличени вечни јуда који пије нашу крв. ударио на увоз жита но један шилинг царине од товара! И знате ли ви шта то значи Хтедох баш да чујем какву Ке резолуцију да иредложи, па да и ја евентуално гласам онде за њу, али опазих да многи од његових слушалаца окренуше главе к другом једном митингу, не далеко од нас, који се беше нешто јако усталасао. Видох да многи људи из тога митинга трче једним правцем,

. КРАЉЕВА ЖЕНИЦБА роман Валтара Безанта IV, (НАСТАВАК) Други иаш гост био је наредник Бетц, који је служио у једном гар диском пуку с капетаном Селинџером. Са женом и шесторо деце жи вео је на тавану наше куће. Читав дан, само ако није падала киша, деца су трчала и играла по Грин парку, а њихова мати шила је и крпила им одело, које су немило срдно цепала А наредник, коме је тада било око тридесет годива, издржавао је своју породицу благода рећи својим даровима и лекцијама из разних предмета. Доиета, никад нисам видела човека тако разноврсних способности. Па ипак му је за рада била тако скромна, да кад И ■ забела не би по ксји пут посећи

да с њима јуре и полисмени (не могу их звати „ жандарима" јер не носе оружја!). Пожурих се и сам тамо и запитах једног господина у оној гомили шта је то и каква је то узрујаноег I Он се насмеја па рече: „Ево шта је. Некаква будала нашао сад да говори како крунисању, једној глупој и празноверној церемонији из мрачних дана средњега века, нема места у наше просвећене дане, и онда узе и лично краља да нанада, да прича о некаквом његовом ашиковању с лепим женама. Привикаше му из гомиле, да не дира у личност краљеву, а кад он не хте да ућути један му Фијакерисга опали шамар, и сад га јуре и други да му и од своје стране по неки шамар даду!" Мало затим видох како су четир пет полисмена узели онога антиројалисту у своју средину, а други опет од часа на час сузбијају раздражену гомилу ројалиста, из које се понеки залећу да штаповима и амбрелима дохвате главу или плећа оног злосрећног беседника. Али све те ударце примаху трнељиво на своја леђа полисмени у средини којих наш анти-ројалиста корачаше блед и без шешира. Влизу нас је онде у гомили један инснектор правио мали један протокол са оним Фијакеристом. Кад доведоше и анти-ројалисту ми се сви склептасмо око инспектора, њега и Фијакеристе. Инспектор ће рећи анти-ројалисти: „ако хоћете ви сад можете наставити вашу беседу. наши ће се полисмени већ старати да вам се никакво насиље не учини; али бих вам саветовао да је боље да завршетак ваше беседе одложите за времена кад је мање раедражености у нублици!" Па се онда окрену Фијакеристи: „Је ли вам Фијакер на пољу?" (то јест: ван парка. а пред онде вала таван, деца би његова гладо вала и ишла у крпама. Пре свега напедник је давао лекције из војничких ствари т.ј. из борења, фор тификације и историје великих војсковођа, од Александра и Ханибала до Малбора. Друго, предавао је француски јевик, на ком је говорио врло добро, алгебре, геометрије и других грана математике, и, најзад треће, предавао је цртање и крас нопис. А кад је имао слободно вре ме он је састављао планове извес них битака и опсада, а писао је и разне војничке брошуре, које ни један књижар није хтео штампати. Његов најмилији сан био је да добије ОФицирски патент, а он то није могао постићи, јео му срества нису доввољавала да купи та,ј патенат Враћајући се тога јутра с дежур ства кући, наредник Бетц, у мун диру с вуненим еполетама, које су покааивале да он ипак стојк на хи-

блиском капијом „Мраморни Свод"). „Јесте" рече овај смерно. „Е, онда изволите (рЈеаве!) у вашем Фијакеру одвесги овога господина његовом стану, па ћете после с полисменом, који ће поред вас на боку седети, отићи ка полициском комесару, који ће видети да ли није нужно да вас стави у притвор!" Ударише многи у гомили у весели смех, али и анти-ројалиста и ројалистички Фијакериста примитпе и извршише наредбу инспектора полициског без речи, мирно и потпуно, као да им је он командир а они да су ироети војници у Фронту! То поштовање закена и законитих власти, од стране свију и свакога. опет је једна од оних тајни, које објашњују, како је могућно било да у Енглеској постоје сложно једно поред другог и једно сдругим: највећа слобода и највећи ред! Енглеска је уточиште свију анархиста и нихилиега из целога света, али у њој нити има анархизма и нихилизма. Од пет сати пред вече музика свира сваке недеље на шетници дуж вештачког језера, Оерпентина. Њену публику чине средње и ниже класе грађанства. Тек је овај пут музика почела да свира некакви вацер од ВалдтајФела, кад сгигоше изванредна издања недељних листова објављујући да је у Преторији мир потписан. Капелмајстор прекиде валцер, диже на ноге своје свираче и оркестар загрме свечаном енглбском народном химном:„Сго(1 вауе 1ће к 1 п §!" „ Воже, спаси краља!" Хиљ а де људи, жена и деце, што беху прикрили поље око музичког киоска, запеваше сви сложно и од свега срца. и с истинитим одушевљељем ту тако просгу и опет тако дивну мелодију. Чини ми се да је сва природа у наоколо под талајерархиским ступњевима и ако тек на првом ступњу, сврати к нама. — Многопоштована лепотице, рече он, повдрављајући нас по војнички: — дошао сам да вас уверим о свом најдубљем поштовању и да вам честитам срећно избављење од дрских безобразника У мал нисам почупао сву косу са своје главе, кад сам чуо да ме је зла судбина лишила среће, да вас спасем, већ је оставила да то учине двојица џентлмена. који можда и нису војници. Да сам ја био тамо, научио бих га памети, па ма ме за то и ража ловади. — Хвала вам. наредниче Бетце, — рекох: — али је боље што је све прошло без битке. А ако бн настала потреба ва ваше услуге. ја ћу се користити вашом љубазношћу, — Молим вас^ кад год (е спремате у вече ићи у цркву, реците ми, ја ћу ићи за вама с голом сабљом.

сима те несме и музике од узбуђења дрктала. На сваки начин уздрхталојеи моје срце. Како је дубоко патриотичан и безгранично лојалан овај велики народ енглески! И зар би он био велики да није тако патриотичан и лојалан?! Чеда ЈМијсгШобић И 3 Н А Р 0 Д А Утакмице у Пожареву,у. Управни одбор дунавског „Кола Јахача Кнез Михаило" за окр. пожаревачки приредио је 26. о. м. пре нодне изложбу, а по подне трку коња. Такмичење је извршено на „Михаиловцу" — пољани на левој страни пута који води од Петровца ка Љубичеву. Тркачка линија била је кружна у дужини 1200 мет., коју су тркачи прејурили за 85 секунада што ће рећи, да је коњска брзина била 14 метара и 7 дм. у секунди. Спрам победног стуба била је намештена ложа за министре, у којој су били г. г. министри: војни В. Антонић и нар. приврзде Др. Ђ. Николић. Пред том ложом на перону оцењивачки суд, е десна одбор пожаревачких госнођа, с лева гости из Београда и ОФицирски кор. Позади ових с леве и десне стране била је нублика. Трка је отпочела у 4 и ио часа по подне. Прво су трчали обвезници I позива народне војске. Прву награду у 120 дин. добио је Тодор Тошић теж. из Пожаревцанасвом коњу „Аристиду". Другу награду у 100 дин. Сава Степановић из Вел. Лаола на својој кобили ..Милки". Трећу награду у 80 дин. Миленко Јанковић из Живица на својој кобили „Види". У другој груни трчали су обвезници II и III позива народне војеке. Награђени су: Михаило Миланковић из Пожаревца са 100 дин., Не могу да не наградим такву хрвброст и преданост! — узвикну Ивабела: — јамачно сте жедни ? Говорећи то, она извади из ор мана Флашу портвајна, на.ш чашу и понуди је нареднику. — У нрисуетву лепоте сваки вој • ник осе^а жеђ! — рече наредник : иијем у ваше здравље, госпођо, и у здравље мис Нанси. Надам се гос пођице да ћете се други пут обратити мени, кад вам затреба помоћ јунака. Трећи наш посетилац тога дана био је Роберт Стореј, књижар у ул. Пел-Мел. Он је био брат од стрица покојном мужу Изабелином, али она грана породице, којој је он припа дао, није исповедала квекерство. Није имао више од двадесет и оса,м година и ту скоро је наследио књижарску трговину својега оца (Наставиће се)