Мале новине

Миливоје Митровић из Вел. Црнића са 80 дин. и Милосав Марковић Касидолац са 60 дин. У опшгој трди награђени су: Стојадин Савић теж. из Смољинца са 80 дин., Тодор Снајић са 60 дин. и Ђорђе Тошић са 50 дин. Трка се није срећно свршила. У носледњем трчању свет је нагрнуо победном стубу и један гркач не могавши коња у моменту зауставити падне заједно са коњем на једног злосретног војника, коме све груди размрска и још два детета повреди. Војник за дуго није могао доћи к себи. паје после однет на таљигама, у болницу. Војнику је сад боље.

ТЕЛЕГРА1^И (од 28. маја) Цариград. Бугарски прваци у Скопљу предали су валији акат, у ком протестују против Фирмилијанова посвећења. С погледом на то што је Фирмилијан раније био српски ноданик, берат наглашује да његов наследник мора бити турски поданик. Цариград. У ономадашњој аудијенцији Француског посланик Коистана претресан је Рувијеров иројекат о уједињењу зајма. Француски кругови тврде да Рувије не пристаје на тражене измене. Цариград. У дипломатским и Финансиским круговима уверавају, да је султан усвојио предлог о уједињењу отоманског дуга, који је министарски, савет јуче потписао и поднео султану. Очекују да ће лредлог у скоро биТи санкционисан. До остварења пројетка требаће три до четири месеца времена. Осим конверсије зајма оба питања зависе једно од другог. али се њихово остварење очекује после дужег времена. Дариград. Месне власти у Серезу силом су скинули грб и заставу с бугарске трговинске агенције. Протест који је Вугарска против тога уложила, остао је до сада без успеха. Цариград. Одавде је наређено да се предузме позната мера против бугарске трговинске агенције у Серезу, јер је тамошњи трговински агенат политички компромитован. Цариград. Румунски посланик Лаховари налази сз сада на кратком осуству у Паризу. Он ће се вратити кроз недељу дана и сада ће се измењати ратиФикације турско-румунске тргсвине конвенције, јер је у адијенцији, коју је посланик имао 10. о. м... султан изјавио

да је ратификација те конвенције већ свршена ствар. Будимпешта. У полузваничним круговима тврде, да ће се већ сад морати јавно да говори о критчном обрту у питању поравнања. Министар је преседник Сел јуче отворено изјавио, да су у Вечу неистинито и нетачно изнели држање маџарске владе, која ће се и покрај тога мирно држати и са своје стране неће ударити у велика звона, као они у Вечу: неће ударити против аустриске владе, као што су у Вечу учинилИ против маџарске. Из свега се овог види да је између аустриског министра преседника Еербера и маџарског минисгра иреседника Ссла дошло до неспоразума и расцепа. Проносе се гласови да су оба министра преседника поднели оставке и оставили круни да реши о даљем развоју ствари. Изгледа да ствар ипак није дошла до овако одлучног прелома, бар не са Селове стране. Он нема разлога да из данашњег п о л о ж а ј а новлачи такве консеквенце. Изгледа да ни Кербер није поднео оставку, јер би му за то требао пристанак свих миниотарских колега његових, а зна се да аустриски министарски савет по тој ствари није држао седницу. Будимпешта. Добро обавештени маџарски круг.ови побијају гласове о министарској кризи. Лондон. „Рајтеров Виро" проглашује као неоснован наговештај, који у свет протурају бурски заступници у Холандији, као да је обнародованим условима предаје додат неки тајни протокол или тајне одредбе. од 29. маја Петроград. Вугарски кнез приспео је јуче у подне у ПетерхоФ, где су га на станици дочекали велики кнежеви и министри, а војна капела одсвирала је бугарску химну. Кнез Фердинанд и велики кнез Владимир одвезли су се у царски дворац Александрију, где је кнез био примљен од цара и царице. Листови пбсвећују кнезу Фердинанду топле чланке, у којима истичу ову посету као ново јемство срдачних односа обеју земаља.

Пријагељсна посланица нашим друговјИма пензионарима. н 7 _ Иас неколико оеоградских аен зионара/ забринути ва опстанак и самоод|>Јкан»е, дошли смо на мисао : да се к ми удружимо у циљу узаја мног братског помагања у насушној нужди

Но пре јавног и отвореног апела на све наше поштоване дру гове, хтели смо да чујемо глас и реч друга свога у кога имамо вере. На нашем састанку 20. ов. мес. у ка<*>ани код ,Орла к г, Тоша Поповић одазвао се овом речи: Господо другови, Покретачи за овај саетанак тражили су од мене, да се писмено изјасним шта мислим о њиној намери: ,да с вама, овом приликом, потраже пута и начина — како сами себе да номогнемо, у овој општој оскудици?..." Замисао је исправна и умесна. Јер наше је стање ва сажаљење; оно нам доноси на врат тешке бриге и ружно понижење ; оно доводи у неприлику и саме наше миле прија теље који не могу да сгледају крај помоћи коју за своје одржање мо рамо од њих да просјачимо. Наша невољл није сјмо данашња, она ]е давнашња... И што је најгоре, она нам канда прети да постане још црњом, нееноснијом, Она нам може ЗЈгрозити нестанком насушнога хлеба ва нас и наше породице Јер ми листом скоро сви, живимо само од својих пенсија, од онога што нам држава даје; живимо од дана до дана јер немамо ни плата ни заната ни њиве ни ливаде. ни куће ни кућишта.. Такав је, на жалост, велики број нас. А држава је, господо, што и при ватан дужник, докле има он и даје Питање је просто, али крупно: хоћемо ли са скрштеним рукама чекати последњи моменат или ћемо сами у себи потражити помоћи и одбране у невољи? 0 томе 6и требало сваки од нас озбиљно да размисли пре него што се одлучно реши. Шта све могу да ураде удружени в одважни људи, ја ћу вам само као пример ивнети: Један део Хо ландије лежао је на пет етара испод нивоа морског... Њу су да вили силни морски таласи, опусто шавале је ветровиге буре.., Удружени Холандези устукли су море, победили ветрове! Зацело и ми, кад би се вбиљски и искрено удружили, могли би се заклонити од тренутне немаштине, докле држава не доспе да нам уредно даје што нам давати има, а она ће то временом з 1цело иостићи, јер су јој њзни синови најпречи и најближи. Можда сваки од вас није имао прилике да види у државном буџе ту колико нас пенсионера има. Зато ћу пред вас и изнети ове податке, како би могли оценити обим, мо гућноет и снагу једног таквог удружења, Тако: У самом Београду има 532 пензионара, у округу Београдском 19, Врањском 20, Крагујевачком 68, Крајинском 12, Крушевачком 29, Моравском 34, у Нишу 71, Пироту 11, у округу Подринском 22, Пожаре вачком 31, рудничком 13 смедерев ском 20, Тимочком 18, топличком 17, ужичком 18. Али има још њих 35 којима у току правлења овогодишњег буцета пензије нису Фиксиране, него су према њиним платама срачунате да ће изнети суму од 108.301 динар. То је стање било у октобру нро шле године. И по њему излази да дапас има 964 пензионара. А цело купни, срачуњени издатак на пен зионаре износи 2 921.327 динара го дишње. Но од октобра, као што сами внате, наш се број толико повећао да можемо на сигурно рачунати да аас има бар једна тисућа!... — _ Тисућа, господо, паметних, просветних решених људи, ва своје и за добро свога ближњега може много да учини. Ви звате да ее нама на каси о буставља порез и фонд , Не могу тачно знати, колико баш пензионари, по тој обусгави, стварно примају, што ми војници велимо на руке 5 али према оном што се мени обуставља могу од прилике рећи: да примамо 2 466 883 дин. годишње од државе.

Ако би се дакле решили и одважили, да сваки од нас за своје зај едничко одржање и осигурање улажемо уједну касу годишње само 5 од сто онда би на суму од 2,466 883 динара уложили и на страну оста123.348 дин. ва годину дана. По ономе што сам тренутно видео у буџету, 100 пензионара имају преко хиљаде динара годишње пен8ије, њих 33 испод хиљаде динара. Међу овима последњим најмања је пензија 600 динара. Тако ако би се узела стопа од 5 од сто овај би имао да уложи за годину дана 30 динара, што ће рећи 2 50 динара месечно. Наравно ни ова жртва не би им била лака, ну велики циљеви никао се и не постижу без осетних жртва. Али је врх свега најтеже и најсумњивије питање : воља и издржљивост. Да ли ће сви наши другови хтети да уђу у ваједницу, коју ви желите да створиге, и да ли ће после стално остати чланови те заједнице ? После онако горких искустава најновијега доба тешко је људе убедити у доб,:е и ускрене намере... Али међу пензионарима има тако одличних кирактера, тако поштених чистих руку да бих им ја свагда своју сопствену главу повери, а некмоли касу кад бих је имао... Ако се дакле овај лед пробије и општа ваједница оснује, ја сам тврдо уверен да онда нећемо морати да наше привнанице на пензију продајемо од сто ва седамдесет динара. Оног дана када ми имаднемо подлогу од 123.334 динара, мени се чини да ће се моћи наћи пута и начина: да се те наше признанице с неосетним ингересом исплаћују о нима који су баш у крајњој нужди, јер ће и држава увек усиети да у три месеца један подмири, дакле пружиће нам могућност да уредно и поступно покривамо своја вадужења, а да се не морамо ивлагати зеленашима или досађивати својим добрим пријатељама. Ван сумње је да ће задругари у своје време имати и лепе користи, сразмерно свом уложеном капиталу, како то бива и код других сличних 8авода, Али то не спада у предмет ових мојих размишљања. то је посао рачунџија каквих има довољво међу нама пензионарима, те и с те стране сами можемо себи помоћи. У главноме, кад сте тражили моје мишљење, ја Вам га могу с најчистијим убеђењем дати: да све зависи од добре воље, прегаоштва и поверења. Ако успемо, а у том сигурно успети можемо : да овим на ■ шим удружењем рукују људи поштепи подобни искрени да скојим друговима савесно послуже — онда нам је успех осигуран јер као што рекох шта немогу учинити хиљаду просвећених и добрих људи, кад само хоће да учине. У то име нек нам је срећан почетак овога хуманог рада, * ^ * Ово мишљење г Поповића примили смо с одобравањем и многи од нас говорили су после о користи и потреби такога удружења. Дуго би било све разговоре излагати, зато ћемо само ивнети резултат сагласног догонора: ], Да се реч г. Т Поповића штампа у целини као наш апел на свз другове. 2, Циљ задруге да буде: помоћ у нужди друговима по најмањи могући интерес 3, Да молимо све наше другове у унттрашњости да нам до 20 ог јуна одговоре: иристају ли у овакву вадругу! Одговоре своје нек нам упућују на ад^есу: г. Тоши Поповићу, Зорина улица бр 20, 4 Те њине одговоре да саопштимо јавно, како би 5, остале своје другове овде у Београду, мог.ш вамолити за општи састанак на коме би се претресло и