Мале новине

која је сад потребна више но икада, те да се доврши дело одбране и републиканске делатности и да се земљи даду реФорме која их очекује. Изјава наглашује: С највећом енергијом сузбијаћемо покушаје да се војска одврати од њеног јединог и племенитог задатка. Војску ћемо умети држати далеко од политике и спречићемо је да не слуша кажњива дошаптавања. Један део свештенства хтео је ствар католичке цркве да помеша са ствари свештеничких конгрегација, па се супротно законима спусгио на изборну арену. Такве се заблуде не смеју трпети. Заједно ћемо с вама проучити да ли су довољна срества, којима влада данас располаже, да се спречи понављање таквих заблуда. Закон о удружењима ступио је у период административног и судског рада. Влада ће се сгарати да њене одредбе не остану мртво слово на хартији, да укине насгавни закон од 1850. и да врати држави она права и јемства, која су јој неопходна. Даље изјава говори о садашњим Финансиским тешкоћама, па вели да влада неће ништа пропустити да би у издацима унела дух строге штедње. Међу реФормама, које изискује опште право гласања, на првом месту долази да се у Фискални систем унесе више правичности и демократског духа, а нарочито да се неки сгари порези замене општим порезом на приход, који ће сваком бити лакши. Влада ће поднети сенату пројекат о двогодишњем року војне службе. Војно судство треба довести у сагласносг с модерним начелима права. Влада ће проучити ствар о откупу једног дела железница и о пенсионим касама радничким. У управу ће се унети републикански дух те да

свак осети светску слободу. Влада ће наставити досадању спољну политику, те да се учврсти савез, који Француска и Русија подједнако цене а у коме свак гледа битно јемство за равнотежу света. Она ће неговати односе и пријатељства, који су се срећно развили или обновили. Ротердам. Кригер је наредио те је с његова летњиковца у Утрехту скинута трансвалска застава, и тиме је признао енглески суверенитет над југоафричком ренубликом. Лондон. До сада се предало 7000 Вура. Лондон. Члан парламента, пуковник Линч, који је војевао у редовима Вура, притворен је при доласку његовом у Њухавн. Петроград. Кнез Фердинанд са Даневом и Паприковом посетили су јуче Петропавловску саборну цркву. где су положили венац на гроб цара Александра II.; затим је кнез посетио чланове цареве породице и стране посланике: у подне био је код бугарског дипломатског агента доручак, на коме је кнез напио здравицу великој кнегињици Татијани поводом њезинога дана рођења, а Игњатијев напио је у здравље кнежево, који је за тим примио кмета са депутацијом, која је предала дарове за кћежевића Вориса. У вече био је свечан ручак у Петерфову у часг кнежеву.

0ДГ0В0РИ - РАЗГ0В0РИ Неоправдане замерке. Г. проти Јовану Маркови&у. Да вам одговоримо, г. прото, реч две, и то једино учтивости ради. Јер, наравно, не можемо ни покушавати да се с вама препиремо о белетристици у опште и о историјском роману посебице, пошто су то ствари

КРАЉЕВА ЖЕНИДБА роман Валтера Безанта IV. (наставак) Одевао се као имућан грађанин и тто спољашности личио је на свакидањег посетиоца берве. Увек је носи, црни кадивени капут, беле свилене чарапе, обућу са сребрном пређицом, напрашену бароку и капу са сребрним ширитом. — Снахо Стореј и госпођице Нанси, уверавам вае о свом поштовању, — рече прелавећи праг и аастаде као кип. У исти мах дубоко се поклони нама обема, а за тим свечано седе у столицу, пребаци ногу преко ноге, вавуче леву руку под прсник а десну остави слободну да њоме креће Његова књижара, коју смо често посећивали јутром, била је препуна

књигама сваке врсте и разновсним иосетиоцима, међу којима су били песници, научници, свештеници и прикупљачи ретких књига, По који пут у в^че долазио је к нама те нам је или читао књиге илипричао о песницима, научницима и мислиоцима, који су се искупљали у ње гову дућану. Али нам је Роберт најчешће причао о светским новостима, скандалима и анегдотпма, које је слушао од својих пријатеља, јер. као што изгледа, научници и списатељи воде д» сплеткаре више но жене Но овај пут Изабела му ниЈе дала могућност да се пусти у брбљање, јер га је одмах дочекала причом о мом јучерашњем догађају. — Тај догађај — рече он с бла городним негодовањем : — изгледа ми као најсрамнији акат у ниву ненаравствених поступака аристо кратије нашега времена.

о којима ви ни појма немате, што се најбол>е види из ваших јучерашњих замерака г. Пери Тодоровићу у 145. бр. „Вечерњих Новости". Рећи ћемо вам узгред само неколико истина, које вам могу послужити као поука и у будуће вас сачувати од сличних погрешака. Пре свега, по чему ви, г. прото, баш тако утврдо знате, да је писац романа „ Млфлје на Престолу " г. Пера Тодоровић, кад тамо стоји да је писац „К .... А " ? Оно можда је г. Пера збиља писац тога дела, можда је оно К ... А . . . нека његова џшФра или псевдоним; све је то могуће, али кад сам писац неће отворено да износи своје име, по каквом праву чините то ви ?!.... То није ред, г. прото; то се у књижевним круговима и пословима не ради; ту се анонимност и псевдонимноет поштује и чува. А кад ви то нисте знали до сад, то знајте и чувајте се сличних погрешака бар у будуће. Друго, у романима, г. прото, једна личност често служи као представник целога једног сталежа, целога реда људи, или као нредставник целога једног доба, читавог једног одсека времена. Има романа, и то врло д обри х ром ана, где је ј една једина личност типични представник целога једног народа, а ти замераш писцу „Мађије на престолу" што у свом роману није извео пред читаоце „целу конзисторију", „све чланове првостепеног духовног суда", већ је узео као представника само њинога председника, проту Гргура!... Наравно, г. прото, да такве замерке може чинити и таке захтеве истицати само човек, који се у тим стварима „отњуд" не разуме! Али кад се већ не разу— Али, мистер Роберте, — приметих, чудећи се што је тако срцу примио тај случај : — капетан је био пијан и није знао шта ради. — Ваше невнање зла, мис Нанси, — одговори он с оемехом: — гони вас да браните таког рђава човека. Ја из нужде добро познајем тај непоштени свет и 8а то сам уверен да су та четири џентлмена одиграли није раније замишљену комедију: прва су се двојица начинили пијани и напали девојку која је без одбране, а друта су двојица узели на себе улогу њена спасиоца. — То је немогуће, мистер Сто реј, јер они нису знали кад ћемо и куда ћемо проћи, а осим тога у веравам вас да је капетан био пијан, Он слеже раменима, затресе главом и настави: — Ја знам да су мис Нанси већ многи запа8или. Ја сам у свом дућану слушао како су се њеном ле-

мете у историском роману, свакако као протојереј морате знати бар то, шта је историја. А ако то знате, онда нам реците, каква би разлика била између нсторије и псторасш романа, кад би и роман био дужан да историске догађаје описује верно и тачно, онако како је баш у истини било?!... То би онда изашло да је свака историја роман, а сваки историски роман — историја! А тако нешто и јесте у вашој глави — судећи према вашим замеркама г. Тодоровићу. Најзад, г. прото, кад сте већ тако брижљиво пратили „Мађије на Престолу", да ли случајно прочитасте и оно у заглављу где стоји: „историски роман.... по личним успоменама и заиисима гливнајих лица /.... написао К.... А" — 1 Дакле роман је писан према „записима главнијих лица".... Ако то нисте прочитали и запазили — неваља, а ако сте то запазили и прочитали, па опет писцу замерате, онда опет неваља!.... У ошнте, г. прото, врло је незгодно кад се човек залети, па се заплете у ствари које не разуме! Ту се лако може награисати, г. прото! 0 тога, бар у будуће, чувајте се таквих ствари! Прођите се ви г. Пере ТодорсшићпИ _пад он вае ништа не дира, реците хвала Вогу, па гледајте сг.ој иосао! То вам је наш искрени и пријатељски савет!...

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Помен. Синоћје у 6 часова Њег. Високопреосвештенство Митрополит Господин Инокентије, с тројицом протојера и два ђакона учинио помен на месту, где је блаженопочивши Кнез Михаидо мученички погинуо. Заступник председника општине г. Влад. Лацковић, потом усхићавали доктори филосо<&ије. Кад многопоштовани свештеници обраћају пажњу на лепоту младе девојке онда можете бити уверени да о њој већ одавно говоре кицоши У осталом надајмо се„ да је то доиста свршено. — Не, Роберте, — рече Ивабела: — та су госцода изјавила жељу да се упознају с нама, а то нам чини велику част. — Ај, ај ! Нечасност младежи у том делу града је необична, и ако и сама моја Фирма ивдаје дела петорице стараца у сшховима и једанаесторице у прози, у којима шибају пороке знатних и богатих, А сваке недеље држе о том истом иредмету преповеди у цркви Св. Јакова. Милостиве госпође, та је ствар веома овбиљна. Ослоните се на мене и будите уверени да ћу вас ја умети браниги. (Наставиће се)