Мале новине
члан општинеког суда, положио је на споменик у Кошутњаку диван венац од природног цвећа. Помену је прису€твовало мноштво света. Друга лицитација. 14. јуна држаће се у канцеларији Ерал,евих ордена, у 10 часова пре подне, друга усмена лицитација за набавку новоустановљених медаља „Краљице Драге" и „за грађанске заслуге". Услови за израду тих медаља могу се видети сваког дана за време канцелариско у поменутој канцеларији. Слава. Београдска Трговачка Омладина и ове ће године прославити своју славу 2. јуна први дан Духова у просторијама свога стана по овом реду: скуп чланова до 9 часова у друштвеном стану; заједнички одлазак у цркву; сечење колача извршиће се после службе Божје у друпггвеном стану, где ће после тога преставништво удружења целог дана примати посете и честитања. Краљев изасланик. У суботу 1. јуна отпутоваће оријент експресом за Лондон Краљев први ађутант ђенерал г. Лаза Петровић, да као изасланик Њ. В. Краља присуствује крунисању енглеског Краља Едварда седмог. С ђенералом г. Петровићем путује и капетан г. Дероко. Општински збор. Данас је други општински збор, на ком се гласа о општинском задужењу од 2 милијуна динара регулације Београда ради Гласање ће се завршити вечерас у 5 часова, те ћемо према томе ресултат моћи саопштити тек у сутрашњем броју, Извоз говеди. Ограничење које је постојало за извоз говеди у Аустро-Угарску, што је бајаги у Пешти утврђено заразно запаљење плућа на два говечета наша, дигнуто је и
од сада ће се наша говеда моћи извозити онако исто, као што су се извозила и до јула прошле године. Ослобођена. Пресудом Апелационог суда одобрена је пресуда првостеиеног суда за варош Београд, изречена Тихомиру Жуњићу и свима његовим саучесницима, само је поништена пресуда првостепеног суда у колико се тиче Паулине Стошићеве, коју је Апелација пустила испод суђења, а првостепени је суд био осудио на три године затвора. Деуштво зачување народног здиав љз. Главаи одбор друштва аа чу вање народног вдравља у Београду, на своме састанку од 25. о. м., конституисао се и изабрао је за пред седника Његово Високопреосвештен ство Господина Митрополита Инокентија; за потпредседника: г. Др. Михаила Марковића, пуков. шеФа војног санитета у министарству војном; за благајника изабран је г. Никола Спасић, трговац; за секретаре изабрани су: г. г. Др. Радивој Вукадиновић, окружни Физикус ћупријски, Др. Михаило Величковић, лекар Његовог Величанства Краља, Л»у6а Јовановић, академик и 6и блиотекар народне библиотеке, и Ђока Ивковић, предеедник главног одбзра учитељског удружења. Бвоградсни војни 0|Јкестар под управом свога каиелника г. Ст. Биничког, приређује у петак 31. о. м. у башти код „Коларца" народни концерат, Почетаку 9 часова. Улавна цена 1 диаар од особе. Мвд нао м храма. Пошто је прво издање те корисне и за здра вље в <жне књижице г. Жарка М. Ружића, за кратко време распродато, то је писац дао у штампу друго, знатно увећано и попуњено издање. Књига ће бити готова кроз неко лико дана. — Препоручујемо ту интересну књижицу, у којој г. Ружић стручњачки износи важност и употребу меда као хране и лека, као и уауства за чување и расповнавање чистог меда од мешанога. Књига је писана популарним стилом, да ће је свако разумети. Нарочиту пажњу обраћамо родитељима, јер и поред велике важности меда за одрасле, још већу важност има за децу. Цена књизи ће бити 0 40 п, д.
Овдашњи аустрнскм забавни илуб славио је у њедељу у вече 26. о. м. једно ретко и јединствено славље, а на име одбор тога клуба славио је свога председника, општв повнатога и поштованога г. Васу Крстића (Кавбулбуца) инспектора дунавског паробр. друштва, откривањем слике му и предавањем исте клубу. У ту сврху бвше се у веома лепо и укусно декорисаном клупском локалу у Хотел Империјалу (декора ција Вилиа Фелдмана) сакупио велики број клупских чланова као и нарочито позваних гостију. Члан одбора г. Б. Рапапорт је у своме врло лепом и топлом поадрављу из нео многобројне заслуге г. Васе Крстића аа аустро-угарску колонију и клуб на по се, па је откривши том приликом врло лепу акварел слику слављеникову истоме предао и свој поздравни говор у веома укусно повезаној мапи снабдевен са потписима целокупнога одбора Г. Крстић дуго није био у стању, да у својој тронутности даде израза својим осећајима, али је у току свога западљивог и топлог одговора нарочито топло нагласио, како се аустро угарска колонија под виеоком заштитом Њ В Краља Александра I. и српеких закона слободно као и код своје куће развија, па је том приликом навдравио и високом краљуевском дому као и цару-краљу Фрањи ЈосиФу I. а уз громогласно клицање свију присутних. Поеле поздрава следовало је уо бичајено забавно вече са врло ода браним програмом Опште познати и свакоме Србину омиљени оперски певач г. Жарко Савић отпевао је ув вештачку нратњу г Стеве Шрама неколико пееама немачко-српских, а на име: „2 гренадира" од Шумана, „Сахат" од Леве а и „одломак из Азре" од Рубиништајна и то са таком топлином како тоиа тако и израза (Уогка^-а), да су при сутни још дуго и дуго по сврше ним песмама занесено ћутали и својим срцима тек доцаије у Френетич ком тапшању, одушке давали! Осем тога су и г. г. дворски савегник Клајнерт, проФесор Шрам и наш опште повнати виолиниета г. Коста Маринковић својом врло леггом музиком испунили и остали део тога мувик, програма а за тим је следовала више Фамилијарна и несумљена забава у башти хотел Империјала, где су и пев. дружина „Хармонија", као и војни оркестар својим доиста лепим продукцијама бриљирали. Да се је по томе још и играло, то само по себи равуме. У главноме пак може се без зазора рећи, да је ова свечаност а и забава аустро угарскога клуба оста вила дубока утиска и да се је од присутних сваки са те забаве вра ћао вадовољзн и са пуном вером у бољу будућност самога клуба
Ми од своје странв топло честитамо г. Кретићу ово одликовање и радујемо се уједно, што је оно пало у део баш једном брату Србину! X. Народна позориштв. Вечерас ће се у народном позоришту приказивати „Марија Тудорова", драма у четири чина, написао Виктор Иго, превод с немачког. Згодитци. На данашњем вучењу срећака класне лутрије добили су ови главнији згодитци: 100.000 дин. бр. 11.439; по 5000 дин. бр.3541, 9073, 18.555, по 2000 дин. 6338, 9147, 21.797, 23.098. 2501. 15.722, 26.781; по 1000 дин. 15746, 29633, 2347, 2761, 13221, 19484, 26846, 28790, 934. 534, 283, 3324, 6720, 7290, 17507, 28744. по 500 дин. 1835. 1816, 4565. 6145, 10202, 15613, 21316, 22026, 22224, 28369, 29667, 29076, 8445, 24804, 25517, 29250, 2912, 14388, 19688, 19036. 19064. 21087, 22368. Нласна лутрлја. На вучењу шестог дана срећака класе лутрије шесте класе 23. кола пали су већи вгодит ци на срећке продате из радње Кокановића и Васића у Београду. На број 9072 дин. 5000; на 6р. 20501, 28098, 9147, 6838, 26781 и 15722 по дин. 2000, и на бр. 2847, 534, 283, 934, 17505 по 1000 динара. 100.000 дннара први главни згодигак 6те класе 23. кола добилаје срећка бр. 11.439 која је продата из радње г. Ристе В, Одавића ов • дашњег овл^шћеног продавца сре"ћава. Извлачење. Шестог дана вучења срећака Класне Лутрије 6-те класа 23, кола веће добитке добиле су срећке продате из колектуре г. Ристе В, Одавића овдаш. овлашћеног продавца срећака и то : бр. 11439 дии. 100.000; 6р. 90/2 дин. 5000 бр. 15722 и 20501 по дин. 2000; бр, 534, 934, 2761, 15746 и 26846 по дин. 1000 и више згодитака по 500, 300 и т. д. Шестог дана вучења У1 клаее 23 класе срећака Класне .Аутрије извучени су следећи главни згодитци продати из радње Д. С. Коена, овлашћеног продавца на теразијама бр: 9.072 добио 5.000 дин ; бр.: 15 722 и 23 098 по 2000 дин,; бр.: 2761. 19.484, 15 746 и 28 744 по 1000 дин , и већи број згодитака од 500, 4®0, 300, 200 и т. д.
Душа на мукама ПСИХОЛОШКА ФАНТАЗИЈА од Казимира Тетмајарз. (наставак) 35 а Ниси му то нигда казала ?" , и Нигда," »Нигда ни речи?" „Нигда. 4 и Је ли ти он игда што казао ? и в Нигда ни речи." ,Али он зна ?" в Не знам." „Маро, он зна!... Он те љуби!" „Не знам..." „Внаш, знаш! И он зна! Ви се љубите и обоје то знате. Не може бити друкчије! Је ли, ви се љу бите ?!" Опет нестаде крви из њенога лица „Је ли?! Говори!"
„Е
Јесте
I«
„Љубиш га ?" ч Л>убим., 4 „И он тебе ?* „То ми нигда није казао..." ,А ти њему ?" »Јесам... љубим га." Боже, Боже, вашто сам ову ис повест ишчупао из њених прсију?! Знао сам, али ми је ипак у души као да ми је неко усијан чавао у срце забо. Знао сам, премирао сам од тога, па ми ипак долази као да еада први пут почињем то осећати. Па и шта сам новога дознао ? А ипак ми мозак облева читаво море нових болова. Ово њено ужасно тврђење... Али даље, даље! ,Шта намераваш еада предузети, Маро ?• Метнула мараму на уста па ни ш^а не одговара. Шта намераваш сада? Шта ће сада бити ?"
Бори се са собом — Мара ? ! * * * Ах, ала је пдакала, ала је плака ла.. као да ће душу своју исплакати на мојим грудима... Ала је пла кала.. Чини зш се кад би се на земљи чешће овако пдакало сунце нигда не би било кадро небе га разведрити... Шта све ова жена није оплакала намојим прсима!... Оплакала је све своје неостварене наде, саа своја разочарења, све своје боле због преваре којој је по злој судбини била изложена, све своје кајање што је варала и мене и себе, што је била чиста обмана она наша заносна м« лина. Оилакала је на мојим прсима св је очајање о свом и мом ноложају... Све своје пдитке боле оплакала је из безданице у којој се налазила,. Плакала је на мојим прсима — јер сам јој муж... Дуго тако оетадосмо једно до другога... Прола-
8или су сати за сатима а она не уклони главу са мојих прсију. Кад се смркло узмем је у наручје и однесем у кревет баш као онда кад ми је рекла: „Мара ти је уморнапа не може ништа," Седнем поред ње и уамем је ва руку. Подигнем јој руку ка уснама, али она зграби моју па је на своје притиште. Нисам јој је могао отети. Па и на што ми пољубац овај ? Душу си ми искидала, али ниси крива. Судбина је тако наредила. Ниси ти крива што судбини ниси могла одолети. Бог ми је сведок, ради ублажења твојих болова еве бих их весела ерца примио на се макар сам од сада био и на страшнијим мукама. Шта и можеш чинити, мила моја сиротице ?
(Наставиће се)