Мале новине

Лондон. Треба сматрати као врло прерану вест једнога енгдеског листа да ће италијански краљ Вик> тор Емануило посетити енглеског краља Едварда седмог, пошто овај оздрави. Поуздано је да до сада између оба ова двора и влада није било никаквих преговора о томе предмету. Пошто ће за оадрављење енглеског краља требати још неко кратко врезче и пошто је с погледом на свечаности крунисања, које се морају приредити, приморан да веома штеди своју снагу, то се за сада још ни приближно не може одредитивреме кад ће италијански владалацучинити енглеском двору посету, која се у опште очекује. У опште превлађује мишљење, да ће састанак ова два краља бити тек по истеку ове године. Лондон. Петроградску весг да руски цар хоће непосредно од заступника свих класа да чује мишљење о положају, „Дели Експрес" проширује и вели да руски дар одавно већ проучава друштвено питање. Књига, која је под насловом „Нова Русија" анонимно изишла у Лајпцигу, веома га је заинтересовала, те је изјавио жељу да дозна име пишчево. Лајпцишки издавач, споразумева се сад о томе с писцем. Штоихолм. По министарској листи, ноју је досадашњи министар преседник Боштрем поднео краљу и краљ је усвојио, у кабинету ће бити ове измене: мин. преседник, Боштрем, министар правде бивши прокуратор Бергер, министар унутрашњих послова досадашњи министар без портФеља Веетринг, минист. Финансија члан другог дома великокупац Мајер, мивистар црквених послова ректор Карл Фривен, министар без портФеља члан највишег суда Ранштет. Остали министри задржавају своје потФеље. Лондон. Говори се о могућности да крунисање буде већ 2. августа. 0 друге стране јављају да су се код краља показали знаци болести бубрега. Лондон. Да би се болесном краљу створила задовољства, његова болесничка соба телефонски је везана с опером и

Душа на мукама ПСИХОЛОШКА ФАНТАЗИЈА од Назимира Тетмајера (НАСТАВАК) 51 Што ли путујемо? Ко ли нас очекује? Не водим о томе никаква рачуна. Знам да ће бити „двобоја међу племикима". 0 животова иронијо! Ала смешне речи! Па ипак страшна трагедија! Само 8нам да Мара онсга неће упроластити. И ако јој неправду чиним, није ме она упроластила, сам сам се упропастио; а они које сам издао неће га ивгубити. Али шта ће настати? Шта ће бити? Шта ће се догодити? Не могу да замислим... Еда ли су над нама срдити громови или само стуштени облаци? Не знам нити ишта слутим.

неколиким концертним дворанама, те да краљ мо;ке слушати музику. — Ирски и шкотски пукови, који су командовани били на службу за крунисање добили су наредбу да опет буду спремни за крај августа месеца. (■извегитаји од 23. јуна) Беч. „Нова Слободна Преса" доноси из Солуна, да је јуче у 4 и по сата по подне био веома јак земљотрес, који је произвео велико запрепашћење. Многи су домови оштећени, а било је и неколико људских жртава. Лондон, Стање краљево иде непрестано на боље у сваком погледу. Цариград. Јерменски патријарх Орманијан понова је код Султана учинио кораке да се укину ванредне мере противу Јермена, иначе он неће моћи да врши задатак његовог положаја. Скопље. Високопреосвећени митрополит Фирмилијан приспео је у Скопље, где је свечано дочекан.

ВВОГРАДСЕЕ ВЕСТИ Аудфнција. Г. Алекса Ж. Весовић, начелник окружни у пенсији, имао је част јуче у подне бити примљен у аудијенцију од Њ. В. Краља, а по том и од Њ. В. Ераљице. Одлмкован. Њ. В. Краљ благоволео је одликовати г. Свету Симића, ше®а просветно-политичког одељења у министарству иностраних дела, орденом Св. Саве другим редом. Мзабран. На јучерашњем општинском збору изабрани су 30 општинских одборника и 15 заменика. Изабрани су кандидати споразумне листе. Других кандидата није било. гпгтг-——аан Само ми се чини смрт близу нас нешто прежа; а да ли Физичка или морална емрт, да ли насилна и грозна смрт или тихо изумирање — не знам. Идем као на какав страшан претрес не знајући хоће ли ме осудити на смрт или на затвор или на мучење. Ништа не знам, само знам да ћу неку кавну претрпети, Ако се још јаче може патити него што сада патим, онда ме ни та патња неће мимоићи. Комели ће од нас троје припасти главиа улога у овом претресу? Сви троје имамо улоге једнаке вредности, и све три су јуначке улоге. Он је јунак по своме оеећању, по јачини свога карактера, по својој љубави према идеалу; она, најнесретнија међу нама, јунакиња је што види за се једини излаз у драговољној смрти на морскоме дну; јунакиња са своје двадесет и три гогодине, са своје лепоте и свога

„Господин Министар" врло лепа шаљива игра у 3 чина од Ј. Розена, провео с немачког Адам Мандровић — даје се вечерас код Славије у позоришту „Србадија". У овом комаду игра улогу минисгра гост овог позоришта г. Мика Стојковић. Нод „Славије". Синоћ је елита српских књижевника у врло великом броју посетила Нишлићево иозориште, где је „Пучина" пред пуном кућом давата. Долази. Како се ио граду говори, данас ће брзим возом приспети иариски б а н к а р Хоскије, који у име једне белгиске групе преговара с нашом владом о зајму. Нов лист. Г. Коста Арсени- Ј јевић, кмет општине београдске, објавио је плакатима да ће кроз кратко време почети да излази под његовим уредеиштвом политички, економни и књижевни лист Глас Србије који ће бити представаник истипских радикала српских. Г. Арсенијевић, вели да ће овај лист, по своме правцу и уређивању, бити новина не само у дневном но и у страном новинарству, а „добровољно ће и бесплатно служити истинским принципима радикализма, слободе, народа и државе." Диљ је листу да „обавештава свакога грађанина о његовим истинским иравима и дужности према народу и држави, а тако исто да обавештава и упућује државне органе на њихова истинска права и дужности према држављанима; да сваког часног грађанина заштити од злоупотребе власти и њених органа, али тако што да штити и органе власти свакад кад они стоје на законитом и часном путу". Опширнији програм о свему изићи ће у првом броју. права на живот; јунак сам ја што идеје ради задржавам човека који ми се у овој прилици драговољно скдања с пута. Све ово ради идеје која је за мене само замисао, јер ја нити могу што љубити нити у што веровати... Знам само да је идеја, идеал; али ван тога ништа више не осећам Нагнан мишљу а не срцем жртвоваћу се за мисао а не за осећање. У колико ми онда мора теже бити! Кад би у мени био пламен, силан напор, несавладљива љубав или несавладљива мржња... Али у мени ничега до нечовечне, гровне, самртне туге... Самртни ме је анђео закрилио својим крилкма — те ми је близу крај. Смешна је и глупа мисао да је жена по природи несрећа а љубав зло. И сам еам негда нагињао овоме мишљењу; али од како сам се с Маром суерео мислим да су љубав анђели створили што на земљи има женскиња.

Бугарсии путници. Г. Петар В. Вонев, бугарски новинар, и жена му, намерни су да за 15 година пешице и без новца обиђу цео свет. Овај пут су предузели до проуче нарави и обичаје оних народа и племена у Азији, Африци и у Аустралији, за које се до сада мало знало. Да би свој пут извршили без тешкоћа, они имају многа препоручна писма и документа бугарског министарсгва, енглеског, Француског и аустриског консулата у Софији , израиљске главне управе за Бугарску и бугарског турисгичког друштва. Путујући без новаца, они ће срества зг„ живот зарађивати продајом дописних карата, на којима су сликани ^гоепођа и г. Бонев. Ови интереени путници приспели су синоћ у Веоград, где ће се задржати дан два и продајом својих дописних карата зарадити срества за живот, па се онда кренути на даље путовање пешице. Руски Нлуб. Господин Н. И. Позњаков архивар конФеренције и управник библиотеке Императорске Академије наука у Петрограду, изволео је преко г-ђе Марије Торбице озд. добротвора Руског Клуба, послати за клубску библиотеку 18 разних својих дела у врло фином повезу. Управа Руског Клуба најсрдачније благодари штедром дародавцу и поштованој посредници. Сављанско Павачко Друштво прирерује на Петров дан 29. јуна тек. год, Концерат са Игранком у просторијама гост. Франца Штибнера. Програм је врло одабран. Поштов. публика која би хтела доћи на Концерат, а није случајно добила позивнице, може исте добити код кога од чланова певача или увече на каси, Улазница за самца 150, а за аородицу 1 дин. од особе. Почетак кснцерта биће у 9 сах. у вече.

Може ли бити чега чистијег, племенитијег и лепшег од душе ове жене? Тврдо верујем да на земљи не може бити већега блаженства од љубави; — али каква вајда кад је с њоме што и с Христовим идеалом: добро се претвара у своју супротност. Тако доноси сам живот собом... Врло је жалосно кад се мора рећи: нигда више нећу бити сретан, Гледати из близа животу у лице, гледати у лице својој будућности, па морати рећи: ма шта било, ма шта се десило — знам да нигда нећу бити сретан. Не живи се само да се једе и пије, већ се на све могуће начине тражи срећа. На што живот, ако је пут к срећи једном за свагда пресечен? Па ипак не смем умрети из обвира према Мари. (наставиће се)