Мале новине

ТЕЛЕФОН ПЕРЕ Т0Д0Р03ИЋА 13в &ЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 12. СЕПТЕМВРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 220

ЦЕНА ЛИСТУ За Србжју: Соднна 6 нес. 3 мес. Ш дин. 9 дин. 4-50 д. За етр. а тље : Година 6 мес. 3 мес. 40 дин. 20 днн. 10 дин. у злату. Ја Воену и Херцеговину: Година 6 иес. 3 мес. 30 круна 15 кр. 7-50 ПОЈЕД. БР. 5 П. Д.

»шм

ЦЕНА 0ГЛАСИМА 2РВЛ СТРДЕА Петит ред. . . 20 п. д ЧЕТВт СТРАНА Петит ред . . . 10 п. д. ВЕЂИ ОГЛ.АСИ по погодби Припоолано од реда I д. Рукописи се пе враћају Стари број 10 п. днн.

БРОЈ 250

К1ЕШЕ 2Е1ТгаО

Директор и власник ПЕРА ТОДОРОВИЋ

ЦЕ РЕТ1Т Ј00КМА1

ГОД. XVII

ПОТРЕВНА добра кубарица Упитати у админисграцији „Малих Новина". —— И1И11111М1ИШДШ4Ј—Јимиццк шддеш Народни збор у Н. Баду. (Тедегр. иавештај »М. Новинама*) Нови Сад, 12. еептембра Велики народни збор Срба Карловачке митрополије величанствен, Срби т свих крајева похитали да даду одушке увређеном поносу српском. После призивање Св. Духа, искупила се огромна маса света у порти Николајевске цркве. Било их је преко десет хиљада душа. Збор је отворио уз одушевљево клицање протаЋирић. Изабрата су три преседвика ,г Вура Красојввић, др. Лаза Станојевић и један свештеник. Говорило шест говорника, из сваке странке по двојица, Говори с одобравањем и одушевљењем примљени. Једногласно и узбурно одобравање усвојена резолуција, која гласи: 1. Изјављено највеће гнушање према Хрватима. 2. Осуђена је земаљска управа Хрватске и Славоније. 3. Изјављено неповерење хрватској влади и управи града Загреба.

4. Тражено да се смени бан Куен Хедервари. 5. Тражена смена градског поглаварства града Загреба. 6. Изјављена жеља да се успостави лична и имовна безбедност српског народа у Троједници. Ова резолуција предаће се краљу Угарском, угарској и хрватској влади. Руеија и Бугарека Изнели смо шта је поводом шипчанских свечаноети, које ће се извршити за који дан, рекао полузванични орган маџарске владе Ж Аојд. Веома је интересно посматрање, које поводса -тих штх' овеЧаеости износи руска штампа. За то овде и доносимо у преводу чланак, који су у свом броју од 7. о. м. донеле петроградске Новости. Тај чланак гласи: Ових ће дана у Бугарској отночети свечано прослављање 25-годишњице ослобођења те земље испод турског јарма. На шиичанским свечаностима прво ће место припадати преставницима Русије и ветеранима рата за ослобођење. Зна се да је Вугарима тур- ј ски јарам био веома тежак.

Док су тада Црна Гора, Србија и Румунија уживале извесну автономију, Бугари су живели у потпуној потчињености Турцима. Устанци Бугара против турског јарма били су доста ретки, али су увек угушивани с великом свирепошћу. 0 ослобођењу Бугарске сопственом снагом није могло бити ни речи, док Русија с највећим напрезањем своје снаге није узела на себе тај тешки задатак. Садашња је Бугарска у потпуном смислу творевина Русије, јер до рата за ослобођење о њој није било чак ни појма као о нечем одређеном. Постојао је дунавски пашалук, у ком су живели Бугари. Али ни из далр-;а чак нису биле

П. '

' "'чк;'-'

насељавају Бугари. Тиме се објашњује Сан- СтеФански уговор о миру, који је дао бугарском народу таке границе, о којима Бугари нису смели ни сањати. Не само дунавски вилајет, но и знатан део вилајета једренског, солунског и битољског били су Сан-СтеФанским уговором унети у Бугарску „од мора до мора". Лако је замислити, како су се занеле бугарске главе, кад је народ, који се дотле налазио у ропству, добио не само слободу, но јавно обећање да му

је суђено заузети прво место на Балканском полуострву. Но то обећање Сан-Сте®ан ■ ског уговора није могло бити испуњено. Од тога је настао читав низ жалосних неспоразума, који су се завршили српско-бугарским ратом 1885 године и привременом охладнелошћу руско-бугарских односа. Против Сан-СтеФанеког уговора устале су велике државе с Енглеском на челу не за то, што су увиђале његову неправду према Србији, Румунији и Грчкој, но за то што су се бојале да се та Бугарска не претвори у руску провинцију. Енглеска је заузела претећи положај, али је рат отклоњен сазивањем Берлинског конгреса, који је раздробио Бугарску, „од мора до мора'% оставивши јој само дунавски вилајет, вративши Маћедонију Турцима и створивши од јужне Вугарске засебну автономну провинцију под цменом Источна Румелија. Последица те политичке операције било је јачање незадовољства не само у Бугарској, но и у свима балканским државама. Прве године после рата биле су епоха револуционарног врења, које је довело до пловдивског преврата, т.ј. до сједињења јужне Бугарске са северном. Последица тога догађаја био је српско-бугарски

Ј е д н о <|зз=}=-. Пророчанетво СИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (99) (НАСТАВАК) * Депутација из Двора упутила се право у Скупштину, да однесе извештај шта је урадила код кнеза. Уз ову депутацију пристајале су радознале гомиле народа, и што су се више примицале Скушптини, те гомиле бивале су све веће. Уз пут, у 2 3 маха, Стевча Михајловић морао је застајати и чекати док се напред одгуши, да би могао проћи са друговима тако је много било света. Међутим ј Скупштини су

с големим нестрпљењем и радозналошћу очекивали повратак депутације из Двора, да чују како је кнез примио оставку и шта је одговорио скупштинској депутацији. Депутација послата од Скупштине у Државни Савет, већ се била вратила и донела повољан одговор. Државни Саветници примили су на знање акат, који им је послала била Скупштина и у коме их је извештавала о својој одлуци, да се од кнеза тражи оставка, изјављујући, да они немају ништа против такве одлуке скупштинске и да се и сами слажу са жељама народним. Но мало доцније Држав. Савет као да се нешто покајао. Јер мало после он пошље у

Скупштину нарочиту депутацију од својих чланова, да упита зашто је Скушптина тражила оставку од кнеза. У тој депутацвји били су: Вучић, Гаја Јеремић и Ранко Матејић. Скупштина је ове изасланике Државнога Савета лепо дочекала и дала им сва потребна обавештења. Односно оставке рекла им је, да је свима добро познато, зашто се кнез Александар није могао даље трпети и заштоје од њега тражена оставка. Али, ако Совет хоће, Скупштина је вољна да му пошље списак, у коме су побројане све злоупотребе кнежеве, због којих му се сад тражи оставка. Но изасланици саветски изјавили су, да су иначе задовољни обаве-

штајима, које су добили од Скупштине и да им нису потребни спискови поименичних злоупотреба кнежевих. Овакав одговор и овако држање Државног Савета јако је обрадовало и охрабрило Народну Скупштину, јер се из тога јасно видело, да је Државни Савет сагласан са Скупштином и да неће стати на кнежеву страну. Сад је још само требало видети шта ће донети депутација из Двора. Но и она наскоро стиже и потпреседник скупштински, Стевча Михајловић упути се право у скупштинску дворану. Ту га с друговима скупштинари одушевљено дочекаше и поздравише их громким узвицима: „Живели ! " (наетавжке сеЈ