Мале новине

рат, охладнелост Русије према Бугарској и стварање Стамболовске диктатуре у Бугарској. Много је писано а још више говорено о теми бугарске неблагодарности. Алн су при том заборављали, да је кривица била не само до Бугара, но још више до твораца Оан-СтеФанског уговора, који се јавио као ресултат истинског непознавања стања ствари на Балканском полуосгрву. Било би лицемерно с наше стране тврдити да је измире ње, које је извршено после оставке Стамболовљеве. било нотпуно искрено. На протвв, на сваком кораку уверавамо се да и данас постоје узроци, који су створили руско-бугарски неспоразум осамдесетих година. Бугари, прелашћени обећањима Сан СтеФанског уговора, непрестано сањају о великој Бугарској „од мора до мора". Али руска политика, опамећена временом и искуством, већ је далеко умакла од погрешних гледишта Сан-СтеФанског уговора. За то бугарски родољуби непрестано окривљују садашњу руску политику да ]е заборавила ттрошлост и да има против-бугарске тежње, и ресултат је незадовољство. У таким приликама насгупање шипчанских свечаности не прати свечано расположење. Осећа се да је Русија извршила велико дело, али да последице његове неодговарају његовој величини. Последњи догађаји у Бугарској, изазвани маћедонском агитацијом, најзад су достигли такав ступањ запетости, да је једно време било озбиљно колебање, да ли ће бити или не бити самих свечаности. Скорашња хапшења првака маћедонског комитета показала су да се бугарска влада према евојој снази одупире маћедонској агитацији и увиђа њене опасне стране, али на жалост, (Из бележака Гоеподина Клода) (наставак) Како је у ово доба ова страшна тајна у шуми до Фонтенебда јако узбуњивала део Парив, замолим је да ми каже ако 6и што о њој анала, па јој изнесем слику нестале госпође из нродужене улице Лавал. — Гле! повика она врло изненађена чим ]'е загледала пружену јој елику; та ја је познајем! Та то је Сидонија, јее/г, она права ћурка Сидонија! — А! новиках и ја А откуд је ви тако поанајете? — Познајем је по ономе лову с буктињама. И она је бивала на тим ловсвима... иадалека само као и сви они којкма је било у дужно сти да ноее буктиње дукиничине. И сами ћете погађати, да су нам

у бугарском јавном мишљењу и даље влада распаљеност. Свечаности на Шипци проћи ће, а. за тим ће се очекивати нови и нови заплети због маћедонског комитета. Сва је несрећа у томе. што бугарске наде нису саобразне истинским срествама за њихово извршење. Бугари очекују, да ће Русија жртвовати још четвртину милијуна војника на маћедонским пољима, те да оетвари Сан-СтеФански уговор и да Маћедонију поклони Бураској. Али су то празни снови. Такав би подвиг од стране Русије био не само некорисан за њу, но и штетан за сав Балкански полуострв, на коме је Русија у свом интересу и у интересу општега мира дужна да одржава равнотежу међу народностима. ИЗ НАРОДА Са забаве. Прексиноћна (9. о. м.) забава нишког ОФИцирског дома, која је приређена била у сали „Европе", била је сјајна. Њихова Величанства, Краљ и Ераљица, дошла су у пратњи своје свите у девет часова и задржала се до поноћи. При уласку у салу, Њихова Величанства су, пе^ра^љена бурним „ живели!" Утоку з*абаве Њихова Величанства су благоволела правити серкл, и то Њ. В. Ераљ са ОФицирима и грађанима засебно, а Њ. В. Ераљица са госпођама засебно. При поласку са забаве, Њихова Величанства су такође испраћена бурним клицањем „Живели!" Забави су присутни били и г. г. министри са госпођама. Сала је бнла дивно декорисана, што поглавито пада у заслугу председнику дома, г. Св. Атанацковићу. !ост Краља Александра I. „Нишки Заставник" дознаје, да ће се монументални мосг у те женске светдиле из такве даљине како саме ништа не би могле видети као ни онај елепац украј Новога Моста. — А ви сте, рећи ћу очекујући врло жудно њен одговор, поуздано уверени да је та Сидонија баш она нестала женска којој све до сада узалуд тражимо мучкога убицу, па био он мушко или женско, ако би то јест ова Сидонија и оно мртво тело у Фонтенеблу били иста оеоба? — Ха! новика Г-ђа X. Шта ми то говорите, мој добри Клоде! При свој евојој вештини коју сте показали у ствари онога глупака жандара и његове провијуше кћери, ипак висте много нечеви у своме занату. Шта! аар ви још не погађате ко је извршио оно злочинство? — Одиста не погађам; међутим јо) тако одговорих само у тој намери, да би ми исказала све што 83& у овој ирнлици.

Нишу, испред града, звати „Мост Ераља Александра I". Испред моста биће подигнута врло лепа камена ограда, те ће тако овај мост бити један од најлепших украса Ниша. Оредаја павиљома. 8. о. м. извршена је у Нишкој Бањи предаја павиљона, који је народ среза нишког поклонио Њиховим Величанствима, Ераљу и Ераљици. Затим је био ручак. Банкет. У част рођендана Њеног Величанства Ераљице Драге, грађанство нишко приредило је Њих. Величанс/гвима банкет у сали гостионице Европе, у 7 и по сахат после подне. Испити у ратарској школи. Преписом Господ. Министра Народне Привреде од 31. пр. м. одобрио је Управи Ратарске школе, да се испити, у истој школи пуедузму и изврше' у доба од 18 до закључно 25. ов. мес. по овом распореду: 18. септ. пре подне у III раз. из Шумарства; 18. септ. по подне у II разреду из Пчеларства, Свиларства и Живинарства; 19. септ. пре подне у I разреду из 1'ачуна; 19. септ. по подне у III р. из Ратарства „(посеб. део), Ливадарства и Градинарства; 20. септ. пре подне у II разреду из Воћарства; 20. септ. по подне I. разр. из Јестаственице иПрирод. наука; 21. септ. пре подне III, разр. из Пољопр. Рачуноводства и Управе добара; 23. септ. пре подне II. равр. из Геометрије и Земљомерства; 23. септ. по подне I. разр. из Основне наставе; 24. септ. пре подне III. разр. из Сточарства (поееб. део) и Марвенога лекавства; 24. септ. по подне II. разр. иСточарства (општи део); 26. септем. пре подне II. разрез да из Ратарства (општи део); 25. сеп. по подне III разр. Ви— Кажите ми, зар она нема једну пријатељицу, ова Сидонија коју смо ја и дукиница звале лепом Фламанком? По томе ћете бар видети да је ја вбиља познајем. — Имате право, рекох јој брво прелазећи преко њене напомене, одиста је имала једну пријатељицу. — Неку прилично гојазну грбу и ако је тако накажена, светлих очију какве су обично у таквих особа. — Имате потпуно право, исто ми је тако опиеао ту лепу Фламанку и један мој агенат. — Па зар још не увиђате, да је покрај онога мртвог тела и његов убица у вашим рукама? — Тако се ви устављате на тој грби ? — А ја бих рекла да јеи ви само по својој препредености преда мном не окривљујете. При том ми се право у очи загледа, а ја их с места оборих к земљи

ноградарства и Подрумарства. 28. сеп., после литургије и водоосвећења, прочитаће се ученицима оцене, а затим, свршеним ученицима раздати сведочанства и награде. Испити су јавни, и држаће се у присуству владинога изасланика г. Александра М. Секулића, инспектора Министарства Народне Привреде.

ИЗ БАЛЕАНИЈЕ Тајни комитет, Приватне вести, које су из СоФије стигле у Беч, јављају да је образован тајни револуционарни комитет СараФовљеваца. Еомитет је отпочео живу радњу уписивањем добровољаца и скупљањем новаца за револуционарне циљеве. Уверавају да СараФОв није одустао од пројекта, да протури у Маћедонију довољно чета па да изазове велики устанак у корист бугарску. Оогинуо. Еако бугарски листови јављају, у сукобу с турском потером код села Чегана погинуо је бугарски СтеФО војвода, за кога су били јавили да је пре месец дана одржао над Турцима сјајну победу код села Градско.

ТЕЛЕГРАИИ {од 11. сеигембра) Загреб. Дисциплинарни суд владин донео је пресуду у а®ери секционог саветника Николајевића. Осуђен је на опомену и на новчану казну, за тим да се премести. Акта су послата бану ради деФинитивне одлуке. Букурешт. Тврдећи да румунски занатски закон нема одредаба којих не би било у другим занатским законодавствима, полуслужбена „Ендепанданс Румен" позива румун-

само да у њима не би прочитала оно што еам одиета мислио; потем је вапитах: — А по чем ви сагатрате да је баш та грба извршила ово злочинство ? — Прво по суревњивости, а друго по грамжљивосги. — По каквој то еуревњивости? вапитах је чинећи се врло бева,ален. — По суравњивости, по суревњивости, одговори ми она, јер сам више него уверена да је ње било шмеђу ове две женеке врло присне друге о којима воде нарочиту бригу они којима је повереао надгледање јавног моралног понашања. — А на чем оснивате те евоје еумње, (11астави1.б се)