Мале новине

✓)

ТЕАЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 13© БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 26. СЕПТЕМБРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22©

ДЕНА ЛИСТУ За Србију: Гздина 6 мвс " 8 дин. 9 дин.

3 мес. 4-50 д.

За етр. зелље: Годвна 6 мес. 3 мес. 40 дин. 20 дин. 10 дин. у здату. >а Восну и Херцеговину: Година 6 мес. 3 мес. .'•0 круна 15 кр. 7*50 ПОЈЕД. БР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВ.Ј СТР12Д Петит ред. . . 20 п. д ЧЕТВРТЛ СТРДНД Петит ред ... 10 ц. д. ВЕЛИ ОГЛАСИ по погодби Припослаио од реда I д Рукописи се не враћају Стари број 10 п. дин.

ВРОЈ 264

ШДОЕ 2ЕЛШС

Директор и вдасник ПБРА ТОДОРОВИЋ

1Е РЕТ1Т Ј0ЦКНА1

ГОД. XVII

ПОТРЕВНА Зобра кубарица Упитати у администрацији „Малих Новина".

ЦометЈћа Изгледа као да је код нас од некога доба насгала нека пометња. И та се пометња јавља баш онде, где је никако не би смело бити, где њена појава може бити и опасна и врло штетна. Стога је вредно да о томе коју проговоримо. * * * Млади народи, тек васкрсли за нов политички живот, и иначе су наклоњени националном заносу и шовинизму. Још ако их когод у томе подстакне, ако им прве тековине олако дођу, онда су ту претераности и крајности управо неизбежне и такав млад народ обично не мирује и размеће се све дотле, док где год озбиљно не удари главом о зид. Стога није никакво чудо, што такве појаве видимо и код наших најближих и најсроднијих суееда Вугара. Олак долазак до своје државе, а нарочито злосретно Ст. Сте®ано, њима је сасвим завртило мозак. Од тога доба Вугари Фактички болују од грандоманије. Велика

Бугарија „од мора до мора" не да им мира ни станка и гони их као неко привиђење. Наравно, да, ту на првом месту долази Мркедонија, коју Бугари сматрају као први и најкрупнији залогај. По себи се већ разуме, да Бугари траже за се целу Македонију са знатним делом Ст. Србије (Скопље, Тетово и т. д.), и не дају о томе ни поменути, Да још ко има какво право на те земље сем њих. За достижење тих својих планова Бугари су покушавали све. Између осталога, створен је и познати македонски комитет, који прави толико галаме по Европи, и који је починио и чини толике грдне штете по Македонији. Тај је комитет у почетку отворено радио да се Македонија просто присаједини Вугарској. Кад су видели да то не иде и да изазива суревњивост других народа — Срба, Грка, па чак и Румуна и Арнаута, Бугари су ударили другим правцем. Наиме, издвојила се једна група Вугара, која је истакла девизу ,, Македонпја за Македонце ". То је бајаги сад имала да буде као нека нова чисто македонска странка, која неће да зна за Вугарску, веК која тражи слободну и самоуправну Македонију заМакедонце. Хоће

људи да имају своју засебну Македонију, каошто Србиимају своју Србију и Бугари своју Бугарску. Наравно, да је све ово само приФорма и згодна варка за невичне очи западњака, које треба умирити да не презају од велике Вугарске „од мора до мора", под егемонијом руском. Не, ово ће бити одвојена и од Варске сасвим засебна Македонија. У истини пак ово је једна и иста ствар, све онаистастара бугарска работа, само под другим именом и под згоднијом маском. Нека Европа помогне само да се створи автономна Македонија, па за даље бригу да не бере — Вугари већ знају шта ће за тим следовати. Та не бл прошл^ ни неколико ме сецн, а автономна Македонија онако би исто преко ноћ постала „Сједињена Вугарска", као што је било и с Исгочном Румелијом. То је непобитна истина и неминован ток догађаја, у који би могли сумњати само људи, који не знају стање ствари на Валкану, или који намерно хоће да затварају очи пред чињеницама. И таквих се људи нашло у приличном броју — нашло их се на жалост чак и код нас у Србији!... То је врло жалосно, јер бар ми гледамо сгвари из сепосредне близине и

познајемо добро евоју браћу Вугаре. Ако ико, дакле, ми се не би смели варати, напротив, требало би и другима очи да отворимо у том погледу и у том питању. Да, требало би и другима очи да отворимо, а ми као да их сами затварамо. Јер док је било питање о присаједињењу Македоније Бугарекој, ми смо сви сложно, сви до једног били против тога. Сада пак, од кад је СараФОв измислио доскочицу са „СамосталномМакедонијом", већ нас има који смо наишли на тај лепак, те и ми „у име човечности" тражимо автономију за Македонију и пристајемо, да уз Бугаре и ми наваљујемо на Европу, да нагна Турску на извршење Верлинског уговора. А да би ствар изгледала примамљивија, Бугари узМакедонију помињуувек и Ст. Србију — једна варка више за нас Србе, бајаги тражимо слободу за своју најближу браћу преко границе. Тако је дошло, те онај исти СараФОв, по чијој је заповести стотинама невиних Срба побијено по Македонији, комотно шетка по Веограду и ужива читаву пријатељску заштиту, док би каквога ерпског СараФова, да га имамо, Бугари зубима заклали, чим би га дочепали у своје руке у Бугарској. Не велимо да је Сара-

-Једно <|зз=г= Цророчанство ЖСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (109) (НАСТАВАК) — То је нешто ужасно!... Па шта онда да чиним ја? Да потпишем оставку и да бежим у свет!.. — То не; али ја мислим да има други један излаз. То би било да се привремено склоните на сигурно место, док се прилике не разбистре, да се види шта ће изаћи из целога овога лјометања. — Ај куда да се склоним? Где би било^то „ сигурно место"?... граду — рече Гара-

шанин и упре погаед кнезу право у очи. — Зар код Осман-паше 1 — А што? Осман паша је царски већил и командант београдскога града. Код њега би били сигурни, а избегли би потребу да морате сада потписивати оставку. Кнез Александар замисли се и дуго је ћутао после ових речи Гарашанинових. — Шта ли би на то рекли Београђани? Како ли би то примила маса света у унутрашњосги ? — А шта ће вам рећи Београђани и унутрашњост и шта вас се то најпосле сад и тиче? Како они мисле о вама, то су

већ показали тиме, што од вас траже оставку. Тим је речено све и ништа вам не вреди да и даље разбијате главу о њином мишљењу. — Вога ми окривиће ме да сак утекао Турцима!... На ове речи кнежеве Гарашанин се чисто љутну. — Па нека вас најзад баш и окриве, то ће бити једна оптужба више, а то у овим приликама не значи управо ништа. Међутим, ако се склоните у град имате неколико врло крупних користи од тога. Прво, избећиће те опасност да вас срамоте, стављајући вам стражеоко куће, где би вас држали као у каквом затвору. Друго, избегавате потре-

бу да потписујете поднесену осгавку, што би у овим приликама за вас било веома тешко, а политички и врло опасно, јер кад се једном потпише оставка, она се више натраг не трже. Треће, врло вам је згодно што се овде налазите у непосредној близини, одакле можете пратити цео развој догађаја и благовремено умешати се у догађаје и изаћи из града, чим се за то укаже згодна прилика. Све то упућује вас' да се без предомишљања одлучите на овај корак. — И ви ми то саветујете! 1 (Наставиће се)