Мале новине

Фову требадо правити какво васиље, али је и онако братакање с њим од стране неких наших политичара врло жалосна појава. Тако је дошло, те сад код нас има читава једна група људи, која отворено исповеда како треба запети да Македонија добије автономију! Тако је дошло, те се у сред Београда могу штампати патриотски позиви на Веограђане да се скупимо на велики народни збор и да „и од великих сила и од Турске енергично тражимо интегрално извршење берлинског уговора"! И то све чине млади одушевљени људи и добри Срби, у чији се патриотизам не сме посумњати, али код којих је у толико већа пометња у познавању и процењавању истивских чињеница и истинског стања на нашем полуострву. Јес, тако је дошло те ми у истини идемо на руку најопаснијој окупаторки. и најенергичније радимо за автономију Македоније и не знајући управо да све то радимо, и не слутеКи како тиме сами себи нож у срце забадамо ! У Старој Србији и Македонији доиста се врше ужаси и наша је дужност да против тога најодсудвије протестујемо. Али тај протест ае сме бити ни тражење автономне Македоније, ни тражење да се берлински уговор у потпуности мора извршити. Наш протест, против насиља и агитација за автономну Македонију и интегрално извршење берлвнскога уговора, две су сисвим различите ствари, које се морају држати одвојено и нипошто се не смеју бркати једна с другом. А код нас тако није чињево. Еао кукавица јаје нама су Бугари подметнули мисао, да ра■■■■■шшнннимндиааии ешжн &вгшанаж ј жжазаиж р.хкжуве атж штхкиашт! ЈОШ 0 УБИСТВУ У КОШУТЊАНУ (Из бележака Гоеподина Клода) (СВРШЕТАк) Ова је женска била чудноват створ: напрасита, удагљива, сграсна играмжљива. И ако је по својој д\ши била Ерло одређена ипак се радо предавала и неостварљивам сањаријама: нг>ди да ће кад-тад милиЈЈнима располагати! Да би дошла до тих милијуна ла ћала се најлуђих предуаећа, па није вазирала ни од врло ааморних иослова да би само што више но веца агомилала. То докавује њена преписка с њеним мужем у тренутку кнд је у ватвор поведена Она му је пиеа ла 22 маја: „Обратила сам се Господину Кло4У за допуштење да можеш доћи

димо за автономију Македоније. А ми смо ва тај танак лед лакомислено наишли! А све то могло се десити само услед пометње, која је код нас завладала. Плод је те пометње и то, што наша патриотска омладина, место ревизије и поправке берлинскога уговора хоће да тражи његово интегрално извршење. Но о томе говориКемо више сутра.

ИЗ НАРОДА берба. У округу смедеревском, у срезовима јасеничком, орашком и подунавском берба винограда почин>е давас, а у општини смедеревској за Ерно грожђе од 26. ов. а за белину — смедеревку од 1. ид. месеца. У свима местима берба ће се завршити до 5. ид. мес. У округу ваљевском у свама срезовима берба почиње данас а завршиће се до краја овог месеца

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Унутрашње стање Турске. „Моп^еиг СЖошап" веомамрач ним бојама слика унутрашње стање Турске. Ов вели: „Једини ослоиац царевине јесте војска. Али шта може учинити војска — која гото-во неприма плату, р^аво храњена шта може учиаити она онога дана, кад се све сруши око ње? Имајући потребу новчану, држава ништа друго и не чини но гледа ма како да добије новац. Огромве приходе троше они који су блиски двору а расходи на издржање двора прогутају већи део пореза. Чиновници више не добијају плате, али како и они морају ма од чега живети, то влада намерно затвара очи пред њиховим подмићивањем и крађом. Јавни радови су обустављени, к мени. Не верујем да ће он одби ти ову мсју молбу, јер се о ње»у мисли да је праведан и услужан човек Кад дођеш у Париз у улицу Монтолон немој никакву стварчицу у кући пореметити с њеног места Задржи и приплзи и све слуге до кле мене не пусте на слободу, јер ће несрећа која ме је задесила и онако створити доста непријатних тешкоћа наследницима Г ђе Фор виле*. Форвила се авала ма^и Г ђе М ; а Г-ђа се Ф. у овоме писму ивда вала као задругарка са својом госпођом не би ли тако потрла оно окривљивање /а је била лупеж и варалица. По почетку овога иисма види се и то, како сам био стекао поштовање у ове убице. У осталом и јесам се увек врло уљудно понашао са свима кривцима. Тиме сгш гледао како ћу у њиз

унутрашње воде не експлоатишу се сад ни за заливање, ни за транспорте, ни за привредне циљеве. Присганишта пусте, јер у њима нема на обали ни магацина за жито. Еод градских врата је смрдљиво блато. Путеви су у рукама разбојника и нико не сме ништа тим путевима превозити. Трговина и привреда, које умиру лаганом смрћу, отежавају се још огромним порезима. И земљорадња исго тако сасвим пропада: сељани остављају своје земље необделане, јер благодарећи дивљој, нерационалној системи газдинства, не доносе ништа.."

ИЗ БЕЛА СВЕТА Ц,ар Вилхелм и Енглеска. Берливски листови узели су замерати енглеској штампи за нападе на немачког цара. Доиста је енглеско јавно мишљење било непријатно дирнуто гласовима о скорој аудијенцији бурских ђенерала код Вилхелма II., али се то незадовољство јавно показало само у чланцима два полузванична листа, у „Тајмсу" и „Стандарду". Интересан је одзив л иберално—им пери јалистичког листа „Дела Хроникла". Тај лист вели да он нема дово.адо дрскости да цару Вилхелму даје лекције о политичкој мудрости, али с друге стране вели да држање германске владе јасно показује, како у Берлину мало цене одржање срдачних односа с Енглеском и да ће то несумњиво утицати на правац енглеске политике. Германофилска политика није једини пут који је Енглеској остао отворен. Циклон у Сицилији. Ужасна је пустош, коју је учинила последња олуја (циклое) у Сицилији. на простору између Катања и Сиракузе. По речистећи корисног иоверења, да ми исповеде и оно што се ни лукавством ни силом не може ишчупати у препредених или отврдлих криваца Признајем, аа време своје дуге елужбе на мало еам оваквих женских наишао каква је била Г ђа Ф. Ако се кадгод и винула небу под облаке, Г-ђа је Ф, као врло разборита женска и то увек чинила просто по својој радозналости и по својим рачунима а нигда по каквоме заносу. Само својом особитом пажњом коју сам указивао овој ружној жени према којој природа није била довољно милостива при свој њеној одиста великој рааборитосги, успео сам те ми се после своје оеуде потпуно исповедила да је одиста удавила своју госпођу. Пошто је коначно била осуђена на вечиту робију Г ђа се Ф. није имала ничему више надати од својих

ма римскога дописника „Рапз 1^отге11е8 в , та се пустош не може описати: за сад се штета приближно цени на 12 милијуна. ааи је и то свакако ман>е од стварне цифре. Изгледа да су ту ужасну олују изазвали сицилиски вулкани Етна и Стромболи. Вероватно једа је из њих изишла огромна количина електрицитетч и држала се у горњим слојевима атмосФере. докле је трајало сухо време. Али чим је сироко (ветар) донео влагу, настала је експлозија електричних маса, а за њ м је настао страшан пљусак кише: сви потоци претворили су се у огромне бурне реке, које су све рушиле на свом путу. Град Модика, око Сиракузе, који има 14.000 становника, пола је разрушен онако исто, као и у 1883. години. У корист пострадалих отпочето је купљење прилога.

ТЕЛЕГРАМИ (од 25. сеитембра) Загреб. Одмах после усвајања резолуције, којом је осудила изгреде против Срба, народна странка држала је још једну конФеренцију, којој је главни предмет дневног реда била одлука која је у вези с резолуцијом. Један је посланик указао на многа саопштења, да ће опозиција маџарског државног сабора поднети не само интерпелацију, но да мисли ноднети и предлог због загрепских изгреда. То треба одлучно сузбити као неоправдано мешање у аутономшу земље. У овом су смислу говорили и други чланови конФеренције па је решено, ако маџарска опозиција отпочне такву акцију, да преседник клуба хрватских посланика на државном сабору. бивши министар Јосиповић, мора против тога протестовати судија, те се у толико лакше могла овако иеаоведити. јер је знала да тиме неће ни отежати ни ублажати своју казну; а могла је погледати да ће јој се временом и ово признање узети у разун, јер по својој разборитости није ништа случају остављала. За време целог претреса одговарала је суду врло прибрано и врло хладно чиме је одиста докавивала своју врло крепку душу. А кад је над њом пресуда изречена : сасвим се друкчија показала; најгдаред је постала нежна. добре воље, па и врло отворена. У моралном обзиру није ни најмање промишљала о томе хоће лш што бити право или неправо; увек се покоравала својој страсти и својој грамжљивости; а с умног гледишта била је врло чврсге душе. Била је лекарева кћи, а удала се за трговца али ју је несрећа у жи воту сиустила на најниже друштвене лествице. а она се веселница хтела уздићи на њима те ниј«4 узмицала ни пред крађом ни прпдсамим убиетвом.