Мале новине

ГОВОР ГРОФА ИГЊАТИЈЕВА ГроФ Игнатијев потврдио је и приликом прославе на Шипци, да је заиста онај и онакав, како га познајемо из давнина — т. ј. да је био и остао страсни, затуцани Вугараш, који на Валкану не види ни један други народ сем Вугара, и да може скинуо би и месец с неба, да га Вугарима даде. Г. гроФ се хвали како је идеалиста!,.. Жесток идеалиста, који хоће да позоба и слисги с лица земље читаве народе ! Хвали се г. гроФ и то, како су се његови идеали у многоме иепунили. Па прилично, прилично! Један само идеал г. гро®а, на његову тешку жалост, још никако да се оствари. А то је скромна жеља његова — да своју грофовску титулу замени титулом бугарскога кнеза! Но можда Ке му се и та жеља једном испунити тамо негде у — Оолуну!... како Мује раздрагано довикнуо један од нрисутних гостију. Само нека се г. гроФ нада! Но да чујемо самога г. гроФа. Дубоко сам тронут повдравом и симпатичним речима, које ми овде искавујеге. Увек сам био тронут оном иекреном и оратском успоме ном, коју је бугарски народ сачу вао према мојим делима и исказа ним днкавима прианања са свих страна. Вило ]е време кад еам са свих крајева Вугарске добијао писма и депеше, на које сам одгова рао. али једао време били су ми вабрањеви сви одговори ив Вугарске. Бугарска је осетљива; а људи бев осећаја «атеријалисти су. Она вна да цени учињена јој добра О одно сима Русије према Словенима го вори се много, али она осећа само словенски. Ето, на пример, осећаји пангерманаца су друкчи;и Ми Руси тражимо да се сваки словенски народ раввија слободно, самостално. Русија |е у том иогледу некористо љубива; она на Словене не гледа као на материјал. као што пангерманивам гледа на народности које му припадају. Ми тражимо да сви Словени буду самостални, да се раввијају ао своме, али да осећају сви ваједниики. У томе је снага.

Русија тражи да Вугарека буде са-1 мостална али да не принадлежи Швабама Да се што јаче утврде односи, ]а бих желео да Вугарска учествује у свесловенској ивложбиу Русији. Бу гарска треба да се покаже свету не само политички уређена, но и еко номски. Радујем се што је овде обравовано слоненско друштво. Н»егова аадаћа греба да је: да раввија словенвке осећаје Вугара И кад будете внали да тамо, у ходнику, имате коме да се надате, ви ћете овде бити јаки. Желим потпун политички, еко номски и сваки други нааредак Бу гарске. те да дочвкам онај тренутак, кад ће се остварити мој идеал. В ио бих још среКнији, кад би то могло бити што пре. Веле да сам идеалиста. Јесам и признајем то. Али вар се моји иде али ва слободну Бугарску не остварише? Кад сам први пут прогововорио о постојању Вугарске на Балканском аолуострву, са свих су страна повикали да су тамо само Грци А брао су дошли догађаји те потврдили моје речи Ето зашто верујем у идеа-ливам ја се надам да Ке се мој идеал остварити а ире а аосле. Још једном валим' радујем се напретку Вугарске Дај Воже да бугарски народ напредује и буде срећан, да буде у слови с великом Русијом а Шипка ва навек да оста не вева између Руснје и Вугарске. Кад је гроФ завршио говор, један члан депутације узвикнуо је: „Живела гроФица Игнатијева, помоћница његове светлости, и дај Воже да их дочекамо у Солуну /"

ИЗ НАРОДА Из Пожаревца нам јављају, да је тамо 22. о. м. и по други пут извршен избор општи. одборника, пошто је први избор поништио Државни Савет. И на овом избору изабрани су за одборнике људи, коју су били изабрани и на првом избору, т. ј. споразумни кандидати.

ТЕЛЕГРАМИ (од 26. сеитембра) Нопенхаг. Грчки краљ Ке у петак отпутовати сдавде преко Веча за Атину. Хамбург. Како „Хамбургер

зуму и обавесте и да се принреми све што је потребно, да овај збор испадне онако исто једнодушан и достојанствен, као што је био збор против загребачког дивљаштва. То је најбоље, што се у дапашњим ириликама дајеучинити. Коме је год истински стало до судбине народне; ко год је свесан како су крупни и животни интереси нашега племена везани баш за ова питања, што Ке се на томе збору расправљати; ко год неКе силом да затвара очи пред чињеницама — тај мора у напред знати и признати да збор за идуКу недељу није припремљен како треба, да потребни споразум није постигнут, да неопходна једнодушност није ујемчена и да према томе место да се поправи прошла погрешка. може испасти нов заплет, много црњи и гори од прошлог! Како ? Зашто ? Од куда то? Чијом кривицом? — све су то шггања, која ми овде сад неКемо погезати и расправљати. Довољно то, збор за недељу нијеспремљен, његов успех није обезбеђен и за то он треба да изостане и да се до друге недеље одложи. Опет понављамо: то је најбоље штосеза сада даје учинити. Ми смо овде кратки и ограничавамо се само на оно, што је најнужније реКи. Све то чинимо само у интересу ствари народне и у жељи, да се раздор не иотиирује даље и да се учињене иогрешке што лакше и што брже иоираве. Коме је истински стало до крупних интереса народних, а не до својих личних сујета и прохтева, он Ке нас разумети и наш поступак одобрити. Вудемо ли принуђени, ми Кемо доцније говорити и више и друкчије. За сад нека је доста и оволико.

ВАМПИР (Из бележака Гоеподина Клода) Кад сам мучио љуте муке с оним чудесима у шуми до Фонтенебла имао сам под својом ваповешћу двојицу надворника који су с поменутим Ајкулом били за мене кно по лицајца врло ретка драгоценост. Ову су двојицу у управништву били проавали Сложимир и Сиуштоња. Један је од њих двојице био Л.о тринжанин а други Марсељац, а обојица су с Ајкулом жавели као е братом Довољна су ми била само њих тројица па да по вољи истерам ив мрачнлх јавбина сијасет божји злочинаца, којима смо могли напунити најпространију робијашку тамницу. Дивно их је било погледати како е другарски слажу, кад им је у

каквој важној прилици ваљало поћи ва каквим зликовачким трагом. Тада би одмах заборављили на свако међусобно супарништво и на ма какву службену таштину; а гим се осо бинама у евојих гонитеља врло често користи наша полицијека див љач чим прескочи преко полициј ског прага Спуштоња је негда био бодофи цир, а врло храбар човек. Ту ми је своју особину јасно чоказао, кад сам ее ва време оне наше кобне војне морао као полицајац провла чити кроз пруску војску. Тај је човек може се рећи кипео својом мушком снагом при том је био првјатна појава и покрај својих четкастих бркова и својих густих накострешених обрва ианад сурих, светлих му очију углављеI них у право, кратко чело, а тврдо | као камен. I Истина С9 с тешком муком мо«

гао с&м чему домисдити, али је у накнаду ва то савеено и предано извршивао вамиели у својих другова. Сложимир је био и по своме телу и по евојој души права супротност овоме своме другу. Он плав и подмукао, а Спуштоња црномањаст и до невероватности искрен. По томе је више личио на Ајкулу него на Спуштоњу, више на глумца него на војника, Био је џигљаст, а нос му необично дуг као њушка у какве еемиле аверке, те је вбог тога носа и добио свој надимак. Очи су му биле као и у друга му суре, мало населе крвљу, а изнад њих се извијао екоро неприметан круг од његових обрва; при том еу му очи вавда биле мутне тв се на њима баш ништа није могло прочитати аједнакосу као на лоју играле, те је досвдно било гледати их; ноћу су се пак сијале као црвени рубин. Чело му се некако губило,

Верзенхале" јавља. државни канцелар гроФ Билов дао је израза своме уверењу, да је немогуКе повеКање минималних парина на жито, као ни проширење минималне тариФе на стоку. Мадрид. Министарски савет решио је да се укине опсадно стање у Варцелони и да о томе поднесе краљу указ на потпис. Парламенат Ке се ноново састати 7. октобра. Краљевска породица вратила се амо. Лондон. „Делп Мелу* јављају из Врисла: Вурски ђенер?ли неКе имати аудијенцију код цара Вилхелма, јер нису пристали да их по жељи царевој престави енглески посланик у Верлину. Берлин. „Норддајче Алгемајне Цајтунг" пишу: Извесни су листови јуче тврдили, да је сад коначно утврђено да Ке бурски ђенерали имати аудијенцију код цара. Супротно томе у стању смо саопштити ово: Пошто је цар сазнао да Ке вођи бивше бурске војске Вота, Девет и Делареј доКи у Верлин, издао је 5. септембра највишу заповест да се ђенерали известе, да је цар готов примити их с пре гпоставком, да се она у Немачкој уздржавају сваке противенглеске агитације и да их код цара пријави енглески посланак. На ово је Девет изјавио у аме своје и својих другова да се они слажу с условима, под којима би могли бити примљени код иемачког цара. Али по једном службеном саопштењу, које је стигло 23. о. м. из Хага. ђенерали су се међу тим предомислили. Они сад неКе да моле за аудијеицију, но очекују да их цар позове. ХТрема томе је ова ствар негативно свршена. брисе /з. Вота, Девет и Делареј отпутовали су јуче после подне за Гент. Троја кола. у идрМ'1'1 1 |||| 1'ЏЈЈ1 1и У! 1ЈЛ штттштттвшшштв а красило га је неколико прамеаова жуте косе. Лице му је иагледало вачуђено, готово блесасто; али се под таквим израаом прикривала лукавост као у нвјлукавијег вашарског комендијаша. Уши су му биле прави лопари, раширене као каква лепеза. Био је највад витак као јелен, а по ногама се могао мерити с гипкошћу најбржега хрта. Једног ми дана Сложимир каже, како је некаква сгара поодавна затворена крчма на путу ка Фонтз неблу од неко времена пеетала право страшило ва ону околину. Ова се крчма називала Мој Ујак, а држао ју је неки Беке. Откако је овоме Бекеу умрла или му не« стало нећаке, девојчице од дванаест година, он ватвори своју крчму од свију пролавника. (ааставиће се)