Мале новине

<којизт су се ђенерала возили, пратила је од хотела до ;келезничке сганице безбројна множина света, који је ђенералима правио овације. Ради одржања мира пред станицом је била полиција и жаедармерија, а у станици гренадири. Будимпешта. Јуче је држана прва седница посланичког дома после Ферја и то у новој парламентској згради. Одмах у почетку седнице устао је кошутовац Бела Барабаш, који је жестоким речима осудио што краљ није присуствовао прекјучерашњем свечаном отварању парламентске зграде. У Бечу, вели. аустриски цар присуствује освећењу најмање цркве. Говорећи о поравнању рекао је, да Аустрија ради на пропасти Маџарске, а то је жеља и аустриског цара (Ужасна вика). Преседник позива Барабаша да протумачи своје речи. Барабаш одговара да поштује маџарског краља, али остаје при својим речима о аустриском цару. Преседник упућује БараЈаша на ред и вели да ће му одузети реч ако још једном рекне тако што год. (Велика галама). Министар преседник Се.1 одговорио је, да краљ при преговорима о поравнању није никад ни једеом речи држао страну Аустрије, него је у интересу државе тражио поравнање. Неколико пута залаже реч, да ни краљ ни Голуховски нису иокушали да утичу на њега. Прва уставна дужност сваког маџарског држављанина јесте да поштује краља. То одобрава народ и слаже се с тим. 0н и већина ееће дозволити да мањина противзаконо протури своју вољу. То би би била револуција и Барабаш стоји на револуционарном гледишту. Народ ће то одбити. Владислав Раткаји тражи да министар одговори у јавној седници, што ни он ни влада нису учесгвовали у Кошутовој прослави. Докле год министар на то не одговори, у сабору се неће мирно радити. Министар Сед одговара да призна^е заслуге Кошутове, али она мора пре свега водити рачуна о законитом реду у држави, а Кошут се био ставио у супротност с тим законитим редом. За то влада није учествовала. (од 27- сеитембра) Париз. Према вестима из радничких кругова, рад је још •обустављен и у рудницима у Лану и Кармоксу. Одеса. Од 19. до 23. септ. појавила су се три случајакуге. Софија. Игњатијев је преко Рушчка отпутовао је за Русију.

Оерум против шарлаха Ту скоро био јв у Карлзбаду 74 скуп немачких природњака и лекара. Међу многобројним реФератима нарочиту је пажњу на се свратио иввештај младог бечког лекара д-ра Павла Моаера, како је пронашао серум цротив шарлаха. Д-р Мозер је син једнога <»абриканта, родио се у Карлвбаду, свршио јв медецински Факултет на прашком университету, практиковао ]е годину дана у прашком ваепигном дому, па ее иреселио у Беч, где је најтре био астенат покојнога проФесора дечјих болести ВидерхоФера, а за тим асистенат директора б е ч к е дечје болнице св. Ане. Д-р Мовер, који и сад још ради у тој болници, давно се иочео оавити бактериолош ким испитив&њима у серотерапском институту, који је основан код бечке РудолФске болнице. У том примерном заводу, коме је директор проФесор д р ПалтауФ, д-р Мовер је пре три године почео спрематиеерум против шарлаха. Тај се серум прави ив крви коња, које претходно имунивирају честим убризгавањем серума деце. заражене шарлахом. Израда серума трајала је читаву годину дана, а почео се употребља вати у бечкој дечјој болници св. Ане у новембру 1900. Од 699 деце, која су се разболела од шарлаха, убривгавано је 84 и то они болесници, који су се налазили у највећој опасности. Док у другим бечким болницама смртноет од шарлаха чини у средњу руку 13,09 процента, дотле је у болници Св. Ане тај проценат применом новог начина лечења смањен на 8,9 процената. Тај је успех у толико важнији, што се до сада осећао велики недостатак у серуму и њиме је убривгаван само један део болесника. За сад се убризгава знатна доза серама, који у осетљивије деце иза зива оспе, но оне не т р а ј у туго и не шкоде. Ако је убризгавање извршено на време т. ј. пр вог или другог дана од обољења, онда су, како искуство потврђује, болесници оздрављали: гровница је оиадала и опште стање болесника брао се поирављало. Али је било случајева да су оздрављали и таки болесници, који су били одведени у бодницу еувише доцкан, које су сматрали као изгубљен«, па ипак после убризгавања оздравили. ПроФесор Ешерих и проФ. Пал тауф утврдили су на скупу. да убризгавања дају новољне ресултате Бер лински проФесор дечјих болетти Ба гински саопштио је скупу да се серум д-рм Аромсона, који је он употребљавао, показао неуспешан, а није имао успеха ни серум против шарлаха од париског бактериолога д -ра Марморека, те нрема томе он се за сада држи скептички према проналаску д ра Мозера, а, раауме се, биће му веома мило, ако се његов скептнцивам покаже неосвован Иввештај д ра Мовера иаа&вао је сензацију и еви присутни на скупу сагласили еу се, да његов проналазак заслужује особиту пижњу и да ваља наставити оиите. Преседник скупа, берлинеки научник Гајблер у завршној речи живо је повдравио извештај д-ра Мозера и ивравио наду, да ће и даљи опити бити крунисани успехом. Оанитетски реФвренат у аустриском министарству унутрашњих де-

ла топло помаже радове д-ра Моаера, а министар преседник Кербер одредио је нарочиту помоћ за израду еерума. чије ће се пробе ивдавати и заграничним дечјим болницама. Познати бечки проФесор дечјих болести Монти поздравио је потпору ауетриске владе, али опомињв да се не ваља одавати оптимивму. Нужно је сачекати и правити нове опите, те да се добије коначно мишљење о проналаску д ра Мозера. У исгом се смиелу иаразио и проФ. Фривалд који је назвао Мозера веома озбиљним и хладним испитива чем. Медициским свет, научен у тсм погледу горким искуством. ипакоче кује да се неће преварити.

ПРИП0СУ1АН0 (за отвари пох овом рубриком уредништво не одговара) Јавно Питање шефу сраске ироааганде у Турској г. Светиславу СимиЂу Госаодине СимиКу! Нагнан, као Србин, улогол коју ви од неко доба играте, везујући на једној страни тесно пријатељство са бугаро-комитетским џелатима македонскога Српства, са Сарафовским убицама српских учитеља и свепхтенмка у тој класичној земљи српској, а оглашавајући са друге стране кроз ваше »Штамив*, *Журнале и и „ Дневне Листове, ва некакве ,туркоФИле" н „издајнике" Сриства све оне синове ове земље, који неће са вама ни у савез са Бугарима ни у рат са Турцима, — нагнан, велим, као Србин и јаван човек таквом улогом вашом 1а се данас налазим побуђен, да вам унравим следеће јавно иитање: Дакле, пошто не може бити да сте ви заборавили, да сам вам јанаизмаку консулства вам у косовској Приштини — дакле под јесен 1899 г. — био вшпедневнигост — разумем гост у својству вође и тумача два енглвска пријатеља наша, г.г Бокстона и Хариса, то извесно нисте заборавили ни сва она уверавања, лична и службени , воја сте ми тада давали: и о тамошњим Турцима и о тамошњим Арнаутима, али нарочито о аотреби коју, у смислу узајамности, и срнска држава и срнски тамогпњи народ имају од турскога, односно од царско отоманскога, пријатељства. Ако се сећате (а неће бити да сте заборавилиј ви сте, у иотврду тога, и личнога гледишта и службенога рада свога, водили и мене и оба Енглеза из једне ирвачке куће турске у другу, од једнога аге и наше турскога до другог, представљајући мени више но и оним Енглезима свакога од њих : и као свога личног, и као нашега народнога пријатеља. И ја сам то и веровао и нисам све док нас ви, господине Свето, нисте одвели на ноге војеноме конанданту Приштине, Адем-иаши; или, боље рећи, док ми нисте, најпре у четири ока, а за тим и пред оним Енглезима, ионосито исповедшш: да сте се као сраски консул са тим Турчином, и ветвраном турским, иолитички збратимили! Јест, иолитички збратимили; јер, ја по најбољем памћењу свом говорим кад ове ваше речи овде јавно понављам: „Господин Никола, молим вас, кажите слободно и овој господи, да ја имам и једну малу веру и бвсу са овим пашом турским, а имено, веру: да му ја, као срискирезервни официр, будвм ирост чауш ; ако кадгоА, недај боже, Аустеијанци аођу на Нови Иазар , и насрну на овај сриски део турскога царства ". Ја сам то, као што се сећате, оним Енглезима радо превео; а они — ако и јесу били турко фоби много више него турко фили — на тој су вам вези и вери са тим турским, још кримским, војником отворено честитали!.... Како му драго, тежиште ове моје данашње изјаве на вашу адресу лежи у елвде%ем јавноме питању:

Дакле, шта вас је, Госаодине Свего, мобудило, да од овакога туркофила, да од овога, чак, бити имајућег чауша једнога кримскота војника Турске, једног Адем иаше, постанете очајни анти-турски друг српских ЈакшиКа*) српских С керлиДа, па чак и српских Д рагутина Ј. ИлиКа ? ? ? Да! и ја вас не питам у вези и са једним Драгутином Ј. ИлиКем, за то, што нв знам са којим правом говори о МЈчеништву једнога ПаЈсија, говори пред целом Србијом човек, који је пљунуо на ввру за коју јв тај исти Пајсије на турскомвкоцуиздануо. Не. Ја вас питам за то, што ми као Србину, треба да знам: да ли ви, као известан ше«заступник Српства под Турцима, налазите, да су данас ти „ Аустријанци" дал>8 од Новога Пазара и сраскога К осова, но што беху онда понављам онда — кад се ви приштевскоме Адем-наши за чауша бојног понудисте ? А кад ми, и ако, на ово питање одговорите, онда ћу вам и само иријатвљски световати: да не говорите много о ономе (Драгутин Ј. Илићевом) „Колашину а да не говорите много за то, што бих, иначе, ја морао говорити више но штожелим о оној вашој Ђ Митровици ". .. У место тога, ја ћу бити истински сретан, ако будем могао од вас јавно чути : за колико је још владичанских места у Српској Македонији ваша бугарашка политика осигурала Србији братску сарадњу једне званичне, или незваничне, или чак и једне „комитетске" , Бугарије? Као Србнна мене ово интересује, — за то — што случајно знам колики је успех вашега „ балканскога савеза* био у Фирмилијановоме питању. А сада, до новога и ј авнога виђења Вама и еагивм туркофилству некада искрено верују Ки Ник. С ЈовановиЂ Американац. Београд,25-ог септембра 1902.

БВОГРДДСКЕ ВЕСТИ Његово Величанство Нраљ примио је писмо, којим Му Његово Величанство дар руски јавља о удаји Њеног Дарског Височанства велике кнегиње Јелене Владимировне. Пут Њих. Величанстава. Тек по недељи Ке Њихова Величанства, Краљ и Ераљида, путовати у Лесковац и Врању, те ће и г. министар унутрашњих дела тек у то време отпутовати у Ниш да на том путу прати Њих. Величанства. Министар преседник г. д-р Миша Вујић одложио је за неки дан своје путовање у Париз* Вучење. У уторак 1. октобра тачно у 9 часова пре подне извршиће се у министарству Финансија седамнаесто вучење 4% конвертованог зајма од 1895. год. Приступ је публпци слободан. Неистинита вест. Један овд. лист био је јавио, како је у Крагујевцу опет био напад на један магацин с муницијом. Заинтересовани овом вешћу распитали смо се о ствари и сазнали смо ово: Ерагујевачком дивизијару достављено је да су шиљбоци на магацину чули пуцањ пушке, а ноћу као да је *) Сзете Јакши &а.