Мале новине

британског посланика, што им је било стављено као услов. Свакојако је ненадно егворена заплетна ситуација и појава ђенерала у Берлину, која до сада није имала анти-енглески карактер и при којој би се више ударало у неполитичке жице, као да Ке сад створити тешкоће за немачко-енглеске односе. Лондон. Владини кругови уверавају да су с погледом на догађаје последњих дана бурски ђенерали стављени пред алтернативу или да се одрекну Лејдсове околине или да напусте наду да ће бити могућ повољан заједнички рад. Према вестима које су овде стигле, види се да се бурски ђенерали налазе потпуно у власти Лејдсовој, што је у службеним круговима енглеским изазвало велико нерасположење. Берлин. Јуче су овде биле конФеренције бурског комитета. Том приликом су изнете депеше, које су измењане између ђенерала Луја, Боте, који је свога синовца послао у Берлин ради даљих преговора, и бурских ђенерала. Интересно је да овдашњи бурски комитет стоји под полицис::им надзором. Брисел. У једном разговору сизвестиоцем листа „Пти Бле", Бота је рекао да је потпуно неистинито тврђење, да би посета бурских ђенерала у Берлину узела карактер непријатељски у политици цара Вилхелма, па је онда наставио: „Ми не водимо никакву поли•тику и нећемо је водити. Наша је мисаја посве^ена само делу љубави према ближњему. Ми смо нашим немачким пријатељима јавили, да ћемо радије одустати од пута у Берлин, но што бисмо дозволили да он добијеполитички карактер". (од 28. сеитем/ури) Праг. II ри прегледу касе зајмова у заводу Св. Венцеслава, после смрти једног чиновника тога завода, откривене су велике злоупотребе. Председник и три друга чиновника уапшени су. До сада је истрагом констатован мањак од три милиуна динара. Злоупотребе су извршене у току последњих двадесет година. Оршава. Услед експлозије у Фабрици за осветлење, разрушен је велики део Касине, којом су приликом четири лица затрпана. Један је извађен испод рушевина и тешко да ће -остати у животу.

ПРИПОСЛАНО (за ствари под овом рубрихон уредништво не одговара) Госаодипе Уредпиче, У јучерашњем броју Ваших „Ма лих Новина" пустили сте у рубрици „Припослано" једно )авно иитање. које је г. Ник. С. Американац имао доброту упутитина моју адресу. Ма да ме ово јавно питање својом са држином, о којој паметни људи и добри Срби не могу бити подељени у мишљењу, разрешава сваке оба> веве да на њ одговарам, не могу ћутке да пређем преко иввесних, волим да претпостављам ненамер них нетачности, којима је г Ник С ^мериканац мислио да може оправдати на мене управљена пи тања Н>их да исаравим, ограничавам се на ове ивјаве: 1. Г. Ник С Американац ми је дао, свакојако не ив побуда непа триотске природе. погрешну титулу Да се потрудио наћи и прочитати „Закон о устројству Министарства Иностраних Дела" савнао би — ако то већ иначе није знао — да у Ми нистаретву Иноетраних Дела не по стоји никакво одељење за проааганду, за коју Србија нема потребе, него да политичко одељење има, као свуда у свету, евоју конеуларну секцију којој имам част да сам, по поверењу надлежних, швф . О овој је разлици г. Ник. С. Американац баш као добар Србин. дужан био водити рачуна, јер не могу да прет ■ поставим да није свееан штетности тумачења, којима оваком нетачно шћу даје маха. 2. Заведен нападима којима ме од извеоног времена не преетају обаеипати, из личних рачуна, екеплоататори патриотизма, г. Ник С. Аиериканац није се устезао при писати ми, на основу голих прет поставака. и иавесну улогу, само да би ме могао осумњичити пред јав иим мишљењем Каква |е моја улога и мој рад. о томе поавани имају мишљење оаевим различно од онога, које би рад био о мени да утврди г. Американац. Ја еам њиме потпуно задовољан, и вато нисам осећао потребу да се браним од напада и сумиичења неповваних. Могу уверити г. Американца, да никада ни у ком листу нисам ни речи написао о ономе што ми он подмеће. 3. И ако сам дужан дааати о своме раду рачуна само онима, по чијем поверењу и ваузимам данаш њи положај, сматрам аа нотребно, само за то шго г Американца ивдвајам ив котерије познатих експло ататора аатриотизма, изјавити му ово" И као јаваи радник и као шеФ консуларне секције у Министарству Иноетраних Дела, и као консул Ср бије у Приштини, увек сам тежио свој рад доводити у склад с у уверењем: да је анррхија, етворена политиком иовлађивања Арбанаеима у Ст. Србији и Маћедонији, последицама којим неизбежно води, под једнако штетна и по Туреку и по Србију; да је према томе, заџднички интерес обеју суседних земаља, да се у овим странама уклоне узроци који у крајним евојим поеледицама воде страној интервенцији; да је у првом реду Турска дужна и у свом рођеном и у нашем интересу, одазва ти се скромном. праведном и оарав даном захтеву Србије, да се постара своуом снагом уепоставити у овим странама праени ред, заснован на поштовању својих закона, чија би праведна и подједнака примена имала да се обезбеда, у смиелу 23. чл. Берлинског Уговора, реФормама, којима би се хришћанском елементу дало више учешћа у упра ви и суђењу. Без такога рада над свима нама виси као Дамоклов мач, опасност од интервенције оила, чије су политичке тенденцнје противне интерееима свих балканских народа. Ја сам се увек етарао, као што је и сам г. Американац запазио ва време свога -Јбављења у Приштини, да свој рад доводим у склад са овим уверењима, и могу само жалити што

ми догађаји који се не престају одигравати у Ст Србији и у Маћедонији не дају право ни на претпоставку, да је Турска бар на путу да схвати дужност, на коју је упу ћују и њени и наши интереси. Ови догађаји демантују и тачност по гледа, којих је г. Американац тако одушевљен представник, и еФикаеноет метода, који он препоручује као лек за патње наших еународ ника у Турској. 4. И највад, да не ускратим г. Американцу срећу — кад он то за ере ћу ематра — на његово последње питање. које потребује и корекције и допуне, одговарам проетом напо меном: Сраска политика, па била она бугарашка или антибугарашка, не осигурава вло-дичанска места у Маћедонији; то је аосао наишх тамошњих сународника, од чије умешности и прегнућа зависи, хоће ли имати за духовне поглавице људе евоје крви и језика, или не. Српско јавно иишљење не може се неинтересовати за њихове нааоре да у томе успеју, и, њима упући вана, српгка је политика, ма ка квог иначе правца била. дужна помагати им средствима, која су у складу са потребом одржавања при јатељских суседних одношаја с Туреком. Као што, да употребим г Америкааца израз. бугарашка политика у години 1897 није сметала услеху наших сународника да арх. Фирмилијан буде назначен ва администра тора скопаљске епархије, тако им гуркофилска политика у 1899—1900 није помогла да, тога админиетра тора добију као иосчеИенога митро полита. Има ли пак данаглња српска политика коју г. Американац назива „комитетском" у овим каква успеха. то је питање. о којем не желим да водим епор, ма да ме јако интересују случајнас азнања г. Аме риканца о некаквој свези ивмеђу „балканског савеза" и Фирмилијанова питања, Београд, 28 септембра 1902. Свет. Ст. Симиђ.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Шумарска школа. Г. министар народне привреде решио је, да практична шумарека школа у Краљеву продужи свој рад и 1902)1903 годиеи и да се за спрему државних чувара шума прими у исту четрдесет питомаца о државном трошку. Услови су објављени у службееим новинама. Рок писмене пријаве до 15. октобра о. г. Орирез. Указом Њ. В. Краља одобрава се министру војном да може, на осеову члана 73. закона о устројству војске, на редити прирез 5 од сто од непосредног годишњег пореза на све пореске главе, црквена и манастирска имања, акционарска предузећа и новчане заводе за 1903. годину, па добивени новац употребити: за доправку ностојећих и направу нових грађевина за војску, штабове и болнице, штале за стоку, зграде за смештај возова и слагалишта. као и за уређење логоришта, стрелишта и вежбалишта. Распис. Г. мин. Финан. издао је распис, да се грожђе за вино пропушта само измуљано, дакле као кљук, па и то само у бурадма и сандуцима, добро

затвореним, а у тежини од најмање пет хектолитара. Комина пропушта се под истим условима као и кљук и грожђе за вино. Што се тиче наплате царине при увозу, грожђе за јело има се царинити по бр. 21 опште односно броју 2. уговорне тариФе с Турском, т. ј. по 5. односно три динара од 100 килограма бруто тежине. Грож1 ? е за вино, пошто се може увозити само као кљук. а овај је предвиђен у броју 3. прилога Б, уз трговински уговор с Бугарском, то ће оно као кљук, а исто тако и комина с неоточеним ваном плаћати уговорну царину 5 динара од 100 килограма бруто тежине. Обртни порез при увозу кл»ука и комине наплаћиваће се 7%, пошто је ту измењена природа првобитне сировине. Сем на означени начин, грожђе са не може никако друкче увозити, па ни расуто (пп^изо) у обичним или резервоар-вагонима, јер је то противно закону о међународној заштити од Филоксерне заразе. Народно позориште. Вечерас ће се у Нар. Позоришту приказивати Отело, Шексппирова трагедија у пет чинова. „Руски Нлуб\ Упис у чланство »Руског Клуба" врши се сваког дана пре и после подне у клупској читаоници до Саборне цркве. Пријаве за школу „Руског Клуба" примаће се закључно до 1. октобра тек. гвд. Предавања у школи држаће се уторником и четвртком од 6—7 часова у вече у просторијама основних школа код Саборне цркве. Конвервационе вечери такође ће се држати аа сад од 6—7 час. у вече у клупекој читаоници сваке суботе. Зимске вечери почеће у мееецу октобру тек. године. Слозенски К(!уб. Управа Словенскога клуба прима пријаве ва члансгво свакога дана од 8—12 часова нре подне и од 3—5 часова по подне у стану клупском: улица краља Милана бр. 95. (етара Ристићева кућа). Маја реч. У „Дн. Листу" бр. 235 изашла је једна белешка под васловом наиад у редакцији, у којој ме неко нааива и пробламатичном лкчношћу и пита ее ко сам и шта с»м и пуно друго које шта, што никако не приличи мени него онима који су ту белешку написали о мени. С тога изјављујем, да ја нисам иро• блематична личност него син уваженога Србина аоаа Дамњана Иујунџи Ка из Ђаковпце у Ст. Србији, да сам овде учио школу и да радим часне иослове. Као оваквога ме знају сви добри и прави родољубиви Срби, а што не знају људи око „Двевнога Лисга" те ми надовеаују иешто чиме се само они одликују, некаимслужи на част, као и до сада. У осталом ја ћу се тек рачунати са оваквим денунцијантима, који св под маском „Дн. Ј.иета* крију. Нримите господине уредеиче уверење о моме дубоком пош^овању Љуб. Д, КујунџиА Београд, 27, септ. 1902 г.