Мале новине

ТЕДЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 13© БЕОГРАД, НЕДЕЉА 29. СЕПТЕИБРА 1902. ГОД.

ЦЕНА ЛИСТУ За Србију: Годвна 6 мес. 3 мес. ;8 дин. 9 дин. 4 - 50 д. За стр. земље: Редвна 6 мес. 3 мес. 10 дин. 20 дин. 10 дин. у злату. Ја Восну и Херцеговину: Година 6 мес. :0 вруна 15 кр ПОЈЕД. БР. 5 П. Д.

3 мес. 7-50

БРОЈ 267

К1ЕШЕ 2Е1ТОМ6

Директор и вдасник П Е Р А ТОДОРОВИЛ

Ш РЕТ1Т Ј01ЈКМА1

ГОД.ХУИ

ако систематски не ради на истребљавању Срба, она то потпомаже. Ту не помаже мољење. Свака влада која - не узме у енергичнију одбрану своје саплеменике, показује своју слабост. Мисли да ће српска влада енергичеим ко рацима тражити да Турска сгане на пут тим насиљима а од великих сила да тражи заштите за Србе у Турској. Влада треба да има на уму : правде нема наде ни у кога да у Бога и у своје руке. Драгутин ИлиИ говор у и» стом смислу и вели даје Србија одговорна за стање својих саплеменика. Наум ЈамандијевиК, Маћедонац, у маћедонском оделу, живим речима описује патње Срба у Старој Србији и Маћедочији и вели да сама Турска" иде на руку Арнаутима у насиљима против, Срба. Он јавно за све то оптужује Турску, јер би она силном војском могла брзо укротити Арнауте само да хоће. Љуба ЈовановиЛ вели да ради самих нас не би требало говорити, ]ер би довољно било само рећи да Србин гине, па сви да то осетимо. Али се мора говорити ради страног света, уверити га о истинским патњама наше браће у Турској. Говори даље у истом смислу као и предговорници, пр , нагшмиње

како у топличком округу иа преко 20 хиљ. бегунаца наше браће, која су побегла од зулума турског и арнаутског да траже заштите и помоћи у своје слободне браће из Краљевине Србије. А тим исељавањем пусте наши стари ерпоки крајеви и насељавају се нашим непријатељима. С тога Орбија има право да од образоване Јевропе тражи да се то стање у Турској поболлна и да се наша ствар услови за напредак и развитак. Ношто су још говорили г.г. Божа Савић, прота Милан Ђурић Љуба Васиљевић, др. Станоје Станојевић и поп Божа Јовановић збор је једвогласно донео ову резолуцију : Збор Срба Београђана 29. септ. 1902. год. донео је ову одлуку: 1.) Ужасни злочини, који се без престанка чине Српском Народу у Старој Србији и Маћедонији морају изазвати осуду и огорчење у свих просвећенах људи. Српски Народ, чија браћа највише страдају у тим крајевима, у првом је реду позван, де изрече своје гнушање и осуду над разбојничким насиљем Арнаута и Турака. 2.) Збор овај изјављује, да је за нереде и насиља у Старој Србији и Маћедонији највише крива и одговорна Тур-

Продавцте у унутрашњости Молимо све наше продавце из унутрашњости, да до 8. октобра закључно пошљу новац, обрачун и непродате бројеве за месец септембар. Јер ко то не учини, лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „Ш. Н."

СА ЗБОРА За данас заказани збор био је изврсно посећен. Испред споменика подигнутајетрибина. Еиша која је почела промицати, јамачно је утицала да многи не дођу на збор. На збору је било на 10 хиљада Душа. У 97 4 сах. .:бор је у име сазивача отворио д-р Божа Марковић, који је у кратко објаснио циљ збора, па је предложио и збор изабрао за преседника ђенерала Илију Ђукнића. Ђенерал Ђукнић, поздрављен узвицима „живео", заблагодарио је на почасти и молио да се одржи ред. Предложио је за потпреседнике г.г. Љубу Јовановића, Голуба Јанића и Драгутина Илића а за секретаре д-ра Момчила Нинчића, д-ра Ивана Шајковића и Раду Ј е д н о <|!з Пророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) --- (112) (нАСТАВАк) Тако су се, ето, Карађорђевци и кајмакамци сусрели у једној жељи, и ако су иначе били подељени и теглили сваки на своју сграну. Овде их је сложила једна тежња да Скупштина прогласом кнежева збацивања учини погрешку, којом би се они после користили. У тој намери у Скупштини је развијена жива агитација. Државни Саветници, које је кнез Александар ^звао био на савет, право из Конака дојурили су у Скупштину, и ту

Михаиловића трг. Збор прими ову кандидацију. За тим је преседник преставио збору полициског комесара г. Стеву Гудовића, члана управе Београда. Љуба ЖивковиК помиње како постоји силан осећај. који ван дома и редовног рада креће сваког, а то је осећај онај који је све од реда одвео у бој против Турака. То је љубав према Србину. Тај је осећај толико јак да и на самртној постељи пружа утехе, јер ће Србин живети и после нас. Најбољи је доказ за тај осећај што се оволики силан свет сакупио да протестује про тив патња наших суплеменика у Турској. Њима треба обезбедити право на живот и имовину. Српске су владе то увек тражиле. Али већ неколико година има како се ствари у Турској све више погоршавају, а српски живаљ систематски истребљује. Турци убијају у масама и палесела, ато културни народи не смеју чинити ни у рату. Сви ти злочини дубоким болом одјекују у нашим срцима. Последице тога истребљавања Срба у Турској погађа и државни опстанак Србије. Ваља радити, али не онако како се прошли пут учинило у заблуди. Насиља у Турској потичу од оних, који имају рачуна, јер би иначе отоманска влада то казнила и потисла. Турска су против кнеза просули најжешћу ватру. Тужили су га, да спрема напад против Народне Скупштине и да и не мисли одржати задану и потписати оставку. Те су речи као жеравица падале међу посланике. Оне су биле у толико теже, што долазе баш од самих познатих Карађорђеваца. Свак је рачунао: — Кад тако говоре кнежеви пријатељи и приврженици, шта онда оетаје другима!? Народни људи збиља су били у великом искушењу, да се за овим агитацијама поведу. Па ипак они су се уздржали. Наетојавањем Стевче, Грујића и осталих другова њиних, Скупштина је решила да одржи реч

задану кнезу и да до сутра чека његову оставку. У таком расположењу Скупштина дочека, и повратак депутације из Савета, која је тамо била послана, да Савету однесе скушптинско решење о осгавци кнежевој и да чује саветско мишљење о томе. Депутација се вратила с извештајем, да је Савет примио на знање Скупштинску одлуку: да се од кнеза тражи оставка, и изјавио је, да је и он сагласан с тим кораком Народне Скупштине. Председник скупштински Капетан Миша нареди, да се овај одговор Савета заведе у протокол скупштински, па онда објави да је за вечерас скупштинска седница свршена.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 22© ЦЕНА ОГЛАСИМА ПШ СТРАЕЛ Петит ред . . . 20 ц. д ЧЕТВт СШНА Петит ред ... 10 и. д. ВЕЋИ ОГДАСИ по погодби Припоолано од редаIд Рукописи се не враК&ју Стари број 10 п. дин

Чувши све то, посланкци напустише евоја места у Скупштини и почеше се спремати да се разиђу кућама. Све то било је око 8 часова у вече, дакле баш у оно исто доба, када је кнез Карађорђевић с Гарашанином седао у кола и кренуо био за град, од куда се викад више неће вратити ни у Београд ни у Србију. * * * У живом разговору, у гомилицама већим и мањим посланици почеше излазити из Скупштине и упутише се на улицу. Али пред њима се појавишо оружани људи из народа, који им нису дали да иду даље, и с разних страна зачуше се оштри уСКЛИЦИ. (наетавићв се)