Мале новине

ска Влада, јер она, у најмању руку, подржава елементе, који сиетематски раде на уништењу српскога живља у Старој Србији и Маћедонији. 3.) Збор овај тражи од Крал. Срп. Владе, да она нађе пута и начина, да се обезбеди живот и имовина Српског Народа у Турској, јер је стање у Старој Србији и Маћедонији тако, да се даље апсолутно не може издржати, а интереси хуманости и интереси еврпског мир азахтевају, да се што пре коначно учини крај оваком стању ствари. У противном случају Србија и Српски Народ скидају са себе сваку одговорност за догађаје, који тамо морају наступити и који Ке морати увући у акцију и Србију, јер Српски Народ неће моћи допустити, да се сатре и уништи цело његово племе у Старој Србији и Маћедонији. 4.) Збор овај уверава своју браћу у Старој Србији и Маћедонији, да је Српски Народ свагда готов, да својој браћи помогне и да их заштити ма по коју цену то било. Вез њихова живота — нема живота ни за нас, њихова смрт и наша је. С тога ће Српски Народ, ако се ускоро не помогне народу у Старој Србији и Маћедонији, наћи начина, да сам спасе своју браћу, пре него што буду последњи остатци живота њихова у крви угушени.

ТЕЛЕГРА1У1И (1од 28. сеитембра) У,армград. Синоћ је код министра војног б«ла војна конФеренција. којој је присуствовао и врховни командант у последњем грчко-турском рату маршал Едем паша. Ц,ариград. Султан је јуче после селамлука примио руског

посланика Зиновјева, који му је благодарио на почастима указаним великом кнезу Николи Николајевићу. Ц,ариград. Турске власти од скора бележе у пасошима само хришћанску вероисповест без наво^ења, да ли је дотични Грк или Јерменин, а патријаршије у томе гледају гажење прерогатива, које су им дате Верлинским уговором. Патријаршије се ради тога споразумевају да поднесу протест. Цариград. Јуче су послансгва енглеско и Француско предала ноте о праву иностранаца на риболов. У тим се нотама узима на знање да је Порта у својој последњој ноти признала неке рекламације које се оснивају на капитулацијама, али се у исти мах протестује против Портина резервисања о непризнавању консуларне асистенције и случајном обустављању права риболова. И осгала заинтересована дипломатска заступништва предаће Порги ноте у истом смислу. Цетиње. Овде је изазвао велико узбуђење атентат, који је 20. о. м. извршио један официр на подгоричког гувернера Спиру Поповића. После кратке свађе атентатор је испалио на Поповића неколике метке из свог службеног револвера и опасио га ранио. Један ме/гак погодио је жртву у трбух, а други је иовредио бубрег. Обе су ране врло тешке. Поповић је још имао снаге да из свог револвера опали један метак на атентатора, па се после срушио онесвешћен. Атентатор је за тим нагао бегати али два жандарма, који су се налазили у близини и који су свратили пажњу на пуцањ, појуре за њим, пуцали су на њега, и убили га. Атентатор је из једне од првих црногорских породица. Париз. Ватикански дописник

„Фигара" јавља да му је нека особа од утицаја рекла, да папа неће променити своје досадање држање према догађајима у Француској. Папа хоће прво да види шта ће учинити парламенат. Врест. Орган владичански изјављује да ће свештеници и дал>е предавати веронауку на бретонском језику, без обзира да ли ће им се обуставити плата и да ли ће се заоранити веронаука. Лијон, По наредби преФектовој скинути су печати с конгрегациских школа, које су биле ту скоро затворене. Ове ће школе под управом свих учитељица у скоро бити опет отворене. Гибралтар. Услед затварања социјалисгичког клуба у шпанској пограничној зони, што је извршено по наредби власти, било је јуче после подне озбиљних немира, у којима су социјалисти пуцали на полицију, те је и ова одговорила ватром. Погинула су петорица изгредника, а многи су рањени. Социјалисти су за тим напали на варошки дом и друге зграде, али их је војска разјурила. Боје се нових немира. Мадрид, Радници. који су хтели држати у ./1а Линеји митинг па им га' жандарми хтели спречити, бацали су се камењем на жандарме. Жандармн опале из пушака, на шта радници одговоре. У борби, која је трајала један сахат. избачени су многи метци. Погинунуле су три особе а многи су рањени. Једна је апотека опљачкана. Варош је посела војска. Гибралтар. У шпанској пограничној зони повраћен је мар и ако још влада велико узбуђење. Бирмингам. Министар колода га је спопала каква тролетница. Нагнан том својом пренашћу јадник хтедне приступити ка мртваду ради уверења, да ли одиста од њега долаее ти гласови; али га жена устави, јер бржв боље стане између њега и покојника, — Несретниче, повиче му, вар не видиш да си својим 6е8божним поступцима разбудио мога јадног господара у његовој самртној постељи! Ето се он љути на твоје гадне намере! Таки се на поље торњај, јер ће те овај вампир очас удавити; бежи, бежи, тако ти покојник наређује! Овај је надничар одиста био прави баврван божји. Мало поверује и речима своје жене, а више због препасти зажди бев душе из собе мртвачеве, па ее тек на сокаку обазре иза себе. Ту стане причати пред суседима, како је оживео покојник у крчми мо] ујак, како га је

нија Чемберлен говорио је јуче овде пред својим бирачима. У току говора дошао је на азјаву коју је дао знатан део либералних униониста. да су они одлучно противни извесним члановима законског предлога о настави. па је рекао да он дозвољава да је предлог несавршен. Влада ће примити предложене измене предлога, али сам предлог неће повући. Завршио је топлим апелом на слогу странке и рекао, ако предлог буде одбијен да ће влада одступити. Петроград. Досадањи посланик у Минхену Гарс премештен је у Букурешт. (од 29. сеитембра) Сент Етијен. У Тер-Ноару био је сукоб између штрајкача и жандарма. Један жандарм пао је онесвешћен од удара каменом. На то други жандарм исиали револвер на радника, који се бацио каменом, тане прође кроз њега и убије и његовог брата, који је био иза њега и рани још једног треће радника. После овога штрајкачи нападну жандарску касарну, полупају прозоре и четури жандарма ране. Штрајкачи су се после повукли. Јутрос је дошла војска. Софија. Услед покрета на граници и непрестаних покушаја да чете пређу у Македонију, сазвана су сва три позива резерве из ћуетендилеке дивизије да би се појачала погранична стража. Проноси се глас да је у Дубници проглашено опсадно стање. Ванредно издање „РеФорме" тврди, да су устаници 26. Септембра блокирали Џумају, упљачкали три турска топа, разорили турска села и заузели Креену. Све ове вести још се нису потврдиле до овога тренутка.

стао проклињати и гонити и онако мртав како га је јурио ва свога живота, На ову се чудновату причу ета не искупљати свет, а неке су се добре женн окупиле крстити и тако терати од себе нечастивога. Многи угурсуви, каквих је дао Бог подоста у наше неверничко доба, тврдили су да тај надничар не зна шта говори, напомињали су му, како му је због жене до сада ивлазило пред очи много светлих боја, а и овом му је приликом задржала последњи светлац. Најзад су највећи неверници ишли још ^даље. По њиховом је мишљењу овеј вампир могао бити и женскога рода, можда чак и она мала нећака, јер се још никако није утврдило, како је у ствари нестало тога детета из крчме мог ујака. (наставиће ее)

ВАМПИР (Из бележака Гоеподина Клода) (наставак) На годину дана после ових догађаја Беке потегне те умре. Муж кога је покојник негда својски пропустио кров своје шаке наврати се на његов стан да собом поведе своју жену. Застао је свсју воловину где се скукуњила украј мртваца кога је чувала; а чим спави свога мужа махне на њега руком да се врати откуда је и дошао. Потом му отворено ивјави, како хоће да оетане верна своме добром господару и после његове смрти. Толико поштује успомену Бекеову, рекла му је, да је тврдо одлучена сахранити се у кући Мој Ујак, коју јој је аокојник на самрти вавештао у потпуну својину. Тада муж који је ностао законити

власник над имањем ввоје жене хтедне ва увек остати у кући ив које га је стари њен господар 6атинама најурио. Шему се грешнику чинило да је ову еакнаду својим телом заслужио. Али тако није миелила и његова жена. Тада у соби у којој је мртвац лежао настане жива препирка; а усред те свађе зачује се некакав увдах, баш као да долази из постеље у којој је мртвац лежао. На то жена надничарева пребледи и задршће. Муж је добро чуо овај увдах, па се сав у ухо претворио. Зачује се и други уздах много јаснији од првога баш у тренутку кад су ово двоје дубоко заћутали, служавка што се поплашила да јој шуж не чује овај уздах, а муж престрављен овим необичним гласом. Од тога другог уздаха надничар задршће целим својим телом као