Мале новине

ГЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЂА 13©

БЕОГРАД, УТ0РАК 1. ОКТОБРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 222©

Д.КНА ЛИСТУ 3» Србају: идива 6 мес 3 мес. Ш двн. 9 див. 4-50 д. За стр. земље: Годвиа 6 мес. 3 иес. ••40 дие . 20 дле . 10дин. у злату. •>а Босну и Херцеговину: Година 6 мес. 3 мес. 30 кртна 15 кр. 7*50 ШКД. БР. 5 П. Д.

ЦЕНА ОГЛАОИМА: ПРВЛ СТРЛНА Петит ред. . . 20 п. д. ЧЕТВРТА ОТРЛЕД Петит ред ... 10 а. д. ВЕТШ ОГЛАСН по погодби Прилоодано од реда I д. Рукоииси се не враћају Стари број 10 п. дин.

БРОЈ 269

ШШЕ 2ЕГГОНС

Директор и власнпк ПЕРА Т О Д О Р О В И

ј 1,Е РЕТ1Т Ј0ИКМА1 | ГОД.ХУИ

ДУЋАН БАКАЛСКИ у улпди Краљице Наталије бр. 76., који еада држе Браћа Деецор, издајо ее под кирију од идућег 1. Новембра.

470

Продавцима у унутрашњости димо све наше продавце из унутрашњооти, да до 8. ок-

тоора закључ но пошљу новад, обрачун и непро дате бројеве за месед септ ембар. Јер ко то не учини. лист ће му се одмах обуставити а дуг судским путем тражитл. Админ. „1. Н."

Разбиетравање Ирдоеећена Евроиа ' чудним 'оком гледа на нас мале балканске народе, а нарочито на вас Србе. Она је према нама чудеа пробирачиса, строга и неумитна. Она од нас често чак и оно тражи, што ни сама нема. Сасвим другим мерилом мери она иолитичке и друштвене појаве на свом рођеном дому, а сасвим другим оно, што се дешава амо код нас на Валкану. У том иогледу она чак има и два морала: један за се. а један амо за нас„

Кад се тамо код њих, „у крилу цивилизације", десе истинске моралне ругобе и ужаси, она то заташкава и проглашује као „обичне погрешке и заблуде", које нису од великог значаја. А кад се код нас деси штогод слично, они то вешају о велико звоно и оглашују читав један народ као „морално труо и изгубљен"!... Тако је у друштвеним, па тако и у политичким појавама. Еод њих посланици у парламенту један другога дивитом у главу гађају, па то еије ни шта; а у нашој Окупштини сваку оштрију реч представљају као „нечувен скандал" и о нама говоре као о дивља цима који не знају ни шта је парламенат. Знајући све то, ми се морамо борити противу те неправде",' али мбрамо и на то пазити да не дајемо повода да европека штампа. што но реч. нама уста испира. Због тога смо и озбиљно жалили и строго осуђивали, када се ту недавно на збору Старо-Србијанаца и Србо-Македонаца десио сукоб, који је тај збор онемогућио и принудио полицијског комесара да га затвори. Знајући, међутим, онај наш српски инат и бојећи се да се сличне појаве не понове и на збору од прошле недеље. ми смо у нашем лисгу пре-1

поручили да се збор од недеље одложи до друге недеље, и да се то време употреби на споразум и д-товор тако, како би на идућем збору били онако исто једнодушни и достојанствени, какви смо Г>или назбору против загребачког вандализма. Дакле, ми смо били одлучно за збор, али смо уједно били и за то, да се том збору ујемчи једнодугпност, како би што боље испао и што бољи утисак и што јаче дјејство учинио ; и једино тога ради саветовано је одлагање збора до друге недеље. Збор није одложен, онједржан у прошлу недељу, али срећом нереда и забране није на њему било и он је испао како је требало и како смо ми најбоље желели. У нашем чланку ,, Поме! ња к у 264. бр. „М. Новина", ми смо рекли овако: ., У Ст. Србији и Македонији доиста се врше ужиси и наша је дужкост да иротив тога иајодсудније иро■ тестујемо. Али тај иротест не сме бити ни тражење ав тономне Македоније, ни тра• жење да се Берлинсии уговор у иотиуности мора извршиги". „ Наш иротест иротив насиља и агитација за автономну Македонију и иитегрално из-

вршење берлинског уговора две су са свим различите ствари. које се морају држати одвојено и нииошто се не смеју бркати једна с другом." Ове речи јасно казују наше гледиште и наше жеље. А да је то наше гледиште било потпуно исправно, то је најбоље потврдила сама резолуција збора. која је састављена потпуно у духу наших горњих речи. Резолуција је строго осудила насиља и ужасе, што се врше у Ст. Србији Македонији, а није тражила ни автономију Македоније, аи интегрално извршење берлинскога уговора (који она сасвим умесно овде чак нигде и не спомиње). Дакле, резолуција чз потпуно одвојила те две ствари. А то, је оно што смо ми изреком тражили и желели. И тако разбистрење је заиста наступило и резолуција збора испала је потпуно у оном духу и смислу како је у нашем листу наглашено. 0 немирима у МаИедонији У свом броју од 27. септ. донеле су петроградске Новости поводом вести о немирима у Маћедонији овај чланак : Нису шипчаиске свечаности још биле ни свршене, а, бугарски листови нохитали су

•Ј е д н о <§зз=?= Пророчанство (ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (114) (НАСТАВАК) У тој недоумици прошло је неколико тренутака. Капетан Миша поче већ и сам наваљивати, да се народу учини по вољи и да се кнез Карађорђевић огласи као збачен. Али ту сгвар пресече Јеврем Грујић. Он се наједном реши на одсудан корак. Пошто је измењао неколике речи са Стевчом. Грујић јурну напред и изиђе аа доксат пред скупштинском зградом, где се у близини бејаше скркла гусга гомила народа.

Ту, с доксата, Грујић угледа у близини пред собом једнога од блиских пријатеља. — Јоцо, Јоцо! — викну Грујић — Јоцо оди амо ! И пред Грујићем створи се млади и енергични Јоца Белимарковић. — Шта је? — питао је Белимарковић. — Где су наши I Где је Ранко, Мадаревић и остали? — питао је Грујић. — Ево их, сви су овде, у народу. Што ће ти они сад, што их тражиш ?! — Казаћу ти све! Него иди и викни наше људе. Викни их нек дођу сви; нек дођу што их више може, па ћу вам сад казати шта је!

Белимарковић је разумевао сву озбиљност ситуације. Он није чекао да му Грујић понавља свој позив. Он је ра« зумео да је то збиља нека прешна потреба, када их Гру јић тако зове. И Белимарковић се изгуби у оној гомили. А мало доцније он се опет врати на доксат Грујићу, водећи са собом Ранка Алимпића, Васу Маџаревића, Стевана Лукића, Стеваеа Иирића, Јована Димитријевића и друге мађе људе и пријатеље, К01И су тада еајвише радили за постигнуће народних жеља и намера. Грујић их сакупи све око себе на доксату и ту им у брзо и ократко објасни у чему је

цела ствар, како Је неопходно да се причека до сутра и како код народа ваља порадити, да посланике вечерас пропусти кућама, а сутра ће се видети шта је кнез учинио са оставком и цела ће се ствар решити брзо и неодложно још одмах сутра пре подне. Сви ови млади људи и сами су разумевали ситуацију,и њима није требало много говора и објашњења. Чим чуше Грујићеве разлоге, одмах их усвојише и разиђоше ее по узрујаном народу, да га стишају и да га наговоре да посланике пропусти у варош и да причека до сугра за решење питања о оставци квежевој. (наставиће се)