Мале новине

да на даевни ред сгаве питање о маћедонском устанку. Маћедонски комитет под преседништвом Михајловског и Дончева, који се службено сматра као растурен, растура проглас бугарском народу о устанку у МаКедонији. Чак је образована нарочита маћедонска влада с пуковником Јанковом на челу. Једном речи, управници маћедонског комитета, не обраћајући пажњу намирољубиве речи изговорене за време шипчанских гвечаности, сасвим су збацили са себе маску и развили заставу устанка. Што се тиче самога устанка, о њему има најразноликијих и супротних извештаја. По службеним турским иодацима, стање ствари погоршало се у три вилајета, али је Порта уверена да ће изићи на крај с незнатним иередима и бунтовним четама. чија делатносг слаби што се више приближује зима. Пор та не предузима никакве ванредне мере. По другим извештајима, који се редовно распростиру у енглеској и германској штампи, стање је ствари у Маћедонији толико озбиљно, да ће ускоро требати да се умешају велике државе. Не може се веровати ни једним ни другим извештајима, јер су основани на несумњивим подацима. Свакојако је несумњиво, да се маћедонски комитет с беспримерном дрскошћу решио користити се садашњим тренутком, да ненадно своју подземну агитацију претвори у отворени устанак. Опаеност није у самом устанку, воћ у томе што он може изазвати Фанатичке репресалије одстране мусломана. Еао што изгледа, маћедонски комитет има на уму ту околност. Њему није жао жртава мусломанског Фанатазма, само да нагони велике државе да се умеша

ВАМПИР (Из бележака Гоеподина Клода) (НАСТАВАК) — Чујете ли људи, ову безочни цу ! Али нема, ћерко, врдаламе! Сво јим сам ушима чуо глас Бекеов, а и сада ага ври у глави оно што ми је наказивала моја асена. На ове речи гомила се још јаче окоми на ову торокушу, а желе&и што пре вавирити у дно ове тајне, рукне као из једвог грла: — Хоћеасо иствну! На среду с истином! Чим се ова жена повукла у ку&у нојме најодважнији или најне вернији обијати врата која је елу жавка очајно подбочила била. Баш сам у овај чзс стигао са Сложимиром Ајкулом и Спуштоњом пошто сам се прво јавио поли-

у маћедонске ствари. Та је тактика обична у свих револуционарних комитета. Отоманска је Порта у последњој ноти тражила од бугарске владе да предузме одлучне мере против револуционарне агитације маћедонског комитета. Бугарска је влада одговорила, да је она са своје стране учинила све што је мо гла. да спречи бунтовним четама прелазак из Вугарске у Маћедонију. Одговор бугарске владе није супротан истини: министарство Данева учинило је гато је могло да обузда маћедонску агитацију, али је од самога почетка увиђало сву тежину и неблагодарност задатка који је примила на себе. Јавно мишљење у Бугарској распаљено сновима о великој Бугарској „од мора до мора", било је јавно на страни маћ едо нс ких а г итатора. *) Политика Русије и АустроУгарске у том иитању довољно је одређена споразумом од 1897 године и нема потребе ни у каквим новим допунама и објашњењима. Те су велике државе одлучно притивне маћедонско-револуционарном покрету. Нема сумње да тај покрет потиче не од самих Маћедонаца (словенско становништво Маћедовије састављено је т мирних и ненаоружаних земљорадника, који су далеко од ма каких устаника), већ га изазивају споља. Против њи» хове воље јављају се чете, скупљене и наоражане срествима комитета, а насилно нагоне Маћедонце да им помажу да се крију од Турака. Маћедонско становништво, које жели миран и спокојан живот *) Сад долави један кратки пасус како и у Србији ради маћедснски! комитет, истина мало слабије но у Вугарској. Ми смо тај пасус изоста вили као сасвим неистинит. Ур. „м. н цијском комесару преко једног од ових својих агената. ГГровлачио сам се кров уерујану гомилу док је још служавка очајно викала: — Не рушите кућу бар док је самртник у њој. На то сам јој ја кроз врлта од говорио: — У име закона, отворите! Врата се отворе, или боље рећи ошкрину ее. Спуштоња се шмигне мимо мене па ваузме ошкринута врата нодигав у вис аамашну тојагу, којом је одвраћао нагрнулу руљу. Наредим забезекнутој жени да ме однеде до мртваца, а 8а то су време Ајкула и Сложимир отпали у доње одељење и завиривали у све кутке. Пео сам се уа степенице, којима се ишло у собу самртникову на горњем спрату у овој кући, г,зе сам

сад је жртва политичка заноса групе авантуриста, који немају шта да изгубе. Оно се налази између две ватре и не може а да према себи не изазове најјаче сажаљење. 0 њему најмање мисле маћедонски комитети. 0 њему сад треба да се побрину велике државе, које су потписале Берлински уговор. Дужност је великих држава да не дозволе да се продужи крвопролиће и да реше маћедонско питање мирним путем.

И 3 Н А Р 0 Д А Пољопривредни земљораднички шегрти. Крагујевачки „Нар. Напредак" позива оне сељаке из крагујевачког округа који хоће да даду своју децу за практично изучавање ззмљорадње, сточарства или воћарства — у Срем, Ванат или Бачку, да се што пре пријаве г. Ђорђу П. Миросављевићу књиговођи Ерагујевачке трговачке Банке, Крагујевац. Кнез Михаилова улица бр. 104 јер је крајње време, па онда даље вели : Заиста ће бити за осуду ако се браћа из Шу мадије не користе овако братским и гостољубивим одзивом наше браће Срба из Срема, која су тако радо изјавила готовост да приме децу — момчиће из Шумадије бесплатно на храну и одевање и учење на овом послу. Грехота је не користити се овом згодном приликом и ми стављамо на срце сваком мисаоном Србину који појми важност и корист од овога да се у кругу својих пријатеља и познаника на селу својски заузмо да се што више ових младића испогаље преко Саве код наше браће. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Из Водена нишу да упис ђака у тамошњој српској школи.

мислио узети на испит ову женску пред самим покојником. Дотле су Ајкула и Сложимир као две љуте звери јурили по доњчм одељењу и завиривали у сваки његов кутак. Очи су им пламтеле и сјале се као црвени рубини, а дуги ное. Сложимиров рекао би човеа још више се продужио. Уста су му се развлачила од уха до уха на чудан осмех. Ајкула је обично био мало погнут, а тада се исправио као свећа с, неким особитим задовољством, лице му је као иу Сложамира мрдало као кад се у близини осећа мртвачки задах Ја сам мучио муку са служавком готов да је озбиљно притегнем по страшним сумњама изношеним одав на против ње, наједаред се зачуше уз степенице неки победнички гласови. Чујем где ме довикују Сложимир и Ајкула. — Победа! господине Клоде, злосретница јв у иашим рукама, ту је,. ту.

која је 2, пр. м. отворена још траје и да се сваким даном ирикупљају нови ученици-це. До 22. пр. м. број уписаних ученика достигао је на 98. Од ових отпада на I и II разред грађанске школе њих 20, од којих су 3 ученице; на четири основна разреда пада њих 45, од којих су 20 ученице; а на забавиште пада 33, од којих су 16 ученица, И грађански и основни разреди, као и забавиште, свако је за себе и у сваком, осим грађанских разреда, ради само по један учитељ. У I. и II. разреду грађ. школе раде, поред г. Сгојана Дамјановића управника школе, још и г. г. Михаило Бијелић и Ф. Ђукић као стални учитељи, и г.г. Ван. Икономовић и Зејнел бег Капетановић као учитељи Француског и турског језака. Предавања су у целокупној школи од Крсгова дне на овамо већ сасвим редовно почела. А турски језик не само што се предаје у грађ. школи 6 часова на недељу, него поред тога и у III. и IV. разр. осн. школе по 2 на недељу. Осим тога за девојчице постоје нарочита 4 часа недељно за женски ручни рад. Као што се види, управа ове школе озбиљно се побринула и труд уложила, да ова српска школа у свему буде како ваља уређена, — колико то до њене моћи и сила етоји, те се надати да ће до краја прве половине октобра број ђака достићи 120. Из Нунуша јављају да је и тамошња српска школа већ првих дана од како је отворена имала 52 учевика-це. Тај је број у оајкраћем времену изшксгао на 65 уоисанах ученика-ца, а биће их још и више, нарочито док дође још једна учитељица и учитељ број ђака ће се знатно повећати. Нова школска зграда на најлепшем

Не чекајући на објашњења или на лажи служавкине повучем је од мртвачког кревета; све је по четири стеиенице скакака доле аа мном одакле сам чуо гласове Ајкуле и Сложимира. Пред мојим се очима укавао одвратан и страшан призор од кога се и помагачица Бекеова стресла. Под степеницама велике дворнице у уском једном кутку могао се разликовати лик неког божјег створа; потајна врата на томе кутку секиром су разлупана, Та је човечја прилика седела у тој мрачној јазбини застртој сламом. Од слабости једва се могла мицати, а с муком је жмиркала очима јер се већ била привикла живети у потпуиој тмини, Ова је јадница за две године већ заборавила говорити, од хране јој је толико давано, како би могла што дуже продужити своје самртне муке. Снаставићв се)