Мале новине
I/)
н
ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА 0.3©
БЕОГРАД, СУБОТА 9. НОВЕМБРА 1902. ГОД.
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 2|2е
ДЕМА 1ИСТУ За Србију: Г ',иш 6 мес 3 нес. 1$ дин. 9 дин. 4*50 д. 1а в®1>. земље: Г >дина 6 мес. 3 мес. 41 јин. 20 дин. 10 дш! у вдату. 5а Восну и Херцеговину: Г лдша 6 мес. 3 мес. 30 *руна 15 кр. 7'50 ООЈЕД. ВР. 5 П. Д.
ЦЕНА ОГЛАСИМА М СТРЛВг Интвт ред . . . 20 д. л. ЧЕТ8РТД аСТМА Пеадаг ред ... 10 и. д ВЕЋИ ОГ.1А СМ т погодбк Припоодано оа редвIд Рукописи се не враћајЈ Стари број 10 п. дии
ВРОЈ 308
К1.ЕШЕ 2ЕГПтб
Директор в в д а с н и к II Е Р А * 0 Д 0 Р 0 Б М %
} ; Е р ЕТ}Т Ј00ВКА1 | год.хто
У недељу, 10. Новембра 1902. год. у краљевмкој цркви венчаће ее наш син Димитрије Радовановић ГРАЂЕВИ НА Р са госгхо^гесгцо^м: ЛеШбсавом ћерком г4јв Ленке и г. Васе Гавровића трг. из Чачка Због кратког времена позивеице еарочите неће бити, е тога овим учтиво извештавамо све наше пријатеље на страни о овој нашој родетељској радости. С поштоз ањем РАЈКА » ИСИДОР РАДОВАНОВИЂ из Кра/вева.
«ххх' ххххххх ххххх ххх ххх: К сЖристо нам ја х • • Француски сапун ® Глиша Т Андрејевић и Брат ЈЕа ,рогп:- К&хпасја — Београд
X к к в X к
Ш 81У0Н РКМСА18 Е8Т АВШУЕ
а !а шајзоп ВШСНД Т. гшЖЕУЕОТЗСН ЕТ ГКЕЕЕ ШВ08СИ-КАР1ЈД - ВЕ16ВАВ
кгс.л
к к к
X кт х к к к V
КУ
^КХХХХХХХХХХХХХХХХХКХХХХХХХђ ЈЕФТИНО ВИНО I ' 19. октобра о г. еаопштена ми је пресуда еуда општине к београдеке, којом сам казкњен еа 100 динара новчане кавне, V/ што сам испод Калеме?даиа., до гостионице „Национал* бев до- О аволе понигао шупу и у шој оцрдио скоргз К ј О 000 литара гина, / ј и да за 8 дана порушим шупу еам. инаће ће онштински суд К порушити о мом трошку. Пошто ми није могуће и немам где ^ дч сместим оволику количиеу вина, то молим мојв многобројне поштоване муштерије да изволе доћи и уаеш виио које Лу давати ио коштапу па и усиод ксштана, с мо да не бих претраео већу штегу. За чистоту и прир днаст в*на јамчим Споштов- њем Ђ0РЂЕ » ДЕНК0ВИБ винар на Сави (Винарека пијаца). ГХХХХХХ ХХЖХХХХ ХХХХХХ ХХХХХХХЈ
ИАЛЕ НОВИНЕ Примају огласе по најумеренијој гени.
ДА РАЗГЛЕДАМО б. новембра, навршило се равно месец дана од како је постао кабинет г. Пере ВелвмировиКа, па ипак је он још оиомад у вече 5. новембра, морао дати оставку, која му је и уважена. И према саставу његова кабинета, који је постао у духу споразумне политике, на основу које је изабрана и данашња скупштинска већина и према свему овоме што се радило и говорило од како је тај кабинет постао. а варочито од како се састала Скупштина, од великог је интереса по карактеристику наших прилика и еашега времена видети и оценити узроке, због којих је г. Велимировићев кабиеет пао. Још одмах чим је постао, г. Велимировићев је кабинет и преко домаћеипрекоиностраее штампе изјављивао, да је он продужење прошлог кабинета г. Вујићевог, управо оне еаоразумне политике, на основу које су постали и нови Устав и кабинет г. Вујићев, и на основу кога су изабрани садашњи Скупштипари, међу којима се кандидовала и огромна већина и изабрана на основу те политике. И према томе сасвим је природно било очеки-
вати да неће бити никаквих особитих тешкоћа у раду нове споразумне владе са споразумном скупштинском већином, и ако се одмах иосле саетава нове владе с извеено добро позеате стране почело зуцкати, да влада неће моћи изићи еа крај са Скупеггином. Па и нокрај свега тога десило се оно, што се према свима парламентарним и уставним иојмовима није ни могло ни смело десити — изгласано је новој влади г. Велимирови ћевој неповерење и она је мо рала одетупити. А зашто 'I За то што г. Велимировићева влада није могла дати реч да ће издејствввати санкцвју изгласаног закона о државном буцету; што није могла -обвћкти ш- ће ошш
к:<Ј V 1
г.пгеггЈ.р:;*х.
ском сазиву поднети предлог закоеа о зборовима и удружењима; и, најзад, што је налазила за неумесео и непотребно да даје рачуна још и о постављању г. Љубе Еаменчића и о п< миловању г. Животе Стокића. Све ове четири тачке, због којих је Формално пала влада г. Велимировићева, заслужују да се јавно и опширно претресу и оцене. Већ и због самог простора листа, ми за сад не можемо улазити у опширан претрее ова четири питања, али што можемо, то је да у најглавнијим потезима оценимо поменуте захтеве. 1. Санкција је сваког закона неприкосновено право Еруне. Изгласани закон Круна има ораво потврдити или не. Може влада и сама увиђати потребу да се извесан закон самкциоеише, али у име већих и јачих интереса народних и државних она привремено може и одустати од захтева да се извесан закон санкционише. Пресирати владу да се она обвеже да издејствује нешто што није њево но туђе право, то је у најмању руку емепшо и детињасго, управо диктовање ономе месгу, коме се не може диктовати према његовим уставеим правима.