Мале новине

Овај је захтев, дакле, био апеурдан и ни мало неозбиљан за озбил>не народне нреставшике. 2. Леп® је то што се народни посланици брину о полвтичким слободама народним и траже од влод« да што пре иоднеее (Јкупштини на решење закон о зборовима и удружењима. Али је тако исто и лепо и паметно да се рачуна и с физичеом могућношћу, да ли се имало довол>но и времена в нотребна материјала да се то и учини. А кад се зна да је г. Велимировићева вл&да једва месвд дана била на управи овда је и јасно и несумњиво, да она за тако кратко време није могла ни нроучити а камо ли спремити један тако важан закон, којим се нови Устав уводи у живот. Па и покрај евега тога, влада ј« била обекала да ће још овом сбзиву поднети закон о зборовима. а закон о удружењима доцвије. Али народним оцима жељним слобода ни то није било доста, и они су изгласали г. Велимировићевој влади ееиоверење. 8. Нововно постављање г. Еаменчића могло се и не додасти радикалним Фузионашима; могло им је оно изгледати и неумесно и неуиутно. Али поји ће паметан човек због једног чисчо лилног нитања вбарати и ништити читаво једно стање, и читав један еистем за које в е ћ и н а вели да су н>егове присталице и пријатељи 1 ?!. Таква ситна лична питања могла су се повољно расправити и нутем интерпелација, којима обилују наши данашњи посланици. а нити се мора нати се морао ниготити читак један са«тем ? коме се као највећи пријатељи показују баш они, који еу га оборили. 4. Право помиловања је једно од уставних арава Круне, па је < а ТТ 1Ј А 'Ј 15 Д |1 У Пророчанство (ИОТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ОРПСКЕ ПРОШ/10СТИ) — |150) (наставлк) — Јесу ли ти људи у Скупштини полудели?!... Знаду ли ©ни шта раде ?!... Та дворови не дају то ни поменути и ово је «амо лудо и беспослено кр» пање народа. Вто, вајближи аустријски двор, па неће дати ни да се помене о повратку Милошевом!,.. А тако исто мисли и тако ће се исто држати и покровитељски двор руски. Да има 50.000 војјске са собом, па Милош не би могао сада ући у Србију!... Само узалуд дангубе и пред светом брукају и себе

тако она имала право помиловати и г. Стокића, тим пре што г. Стокић, ако би у истини и био право оеуђен, не улази ни у какве политичке комбивације нити он једини може реметити успешан рад читаве једне велике политичке групе и читавог једног политичког сиетема. Дакле је и ова замерка апсурдна. 5. Најзад остаје најглавнија замерка: што је у своразумни кабинет као министар војни ушао човек, који „једе уставе". Та је замерка јасно и одре ђено исказана и у опозициоиој штампи н у радикалном клубу скупштинске већиее. Може се министар војаи ђенерал г. Милован Павловић коме допадати или ие допадати. То је с.твао укуса. Али је неоспорно да је Крунино право избора владе, а п о с е 6 и ц е министра војног, као што је неовпорно и то, да војници, на положају министра војног, нису политичке личноети. Они се баве само војничким пословима, и ак® ее г. Павловић нашао у кабинету који је „јео" на и „појео један Устав", то је свакојако било за, то што он као војник није имао о томе шта ни мислити ни пресуђивати. Нећемо да говоримо о томе, како су баш у чисто радикллним •кабинетима н министри епољеих послова и министри војни бивали људи, која су се у истини истакли као радикални политички противница. Али свакојако не можемо а да не напоменемо, да су г. радикални Фузиоваши имали и пута и начина да у Скупштини претрес.у и реше и то питање. Све ово јасно показује да го спода, која су довела до оставке и други споразумни кабинет, иаи не знају шта раде или и себе и сав свет обмањују како су они за споразумну политику. Свакојако ова господа нису паи Србију. Неће Милош, ако Бог да, ни нагвирити у Србију. Баталака био је такође срдит, као и остали. Ов је предлагао да се они у Совету чине невешти што је Скупштина прогласила повратак Обреновића, па да советници и попечитељи чине своју дужност — т. ј. да изберу заступнике књажеве, који би заузели књажевску власт и одржавали ред и спокојство у земљи, док се не види шта ће даље бити, да ли ће покровитељски дворови истакнути за Србију новога књаза, или ће учинити какав друкчији распорвд. Други советници говорили су да би на тај начин у Србији биле истакнуте две вла*

мегно поступила и јамачно ће доћи дан када ће и самн увидети своју данашњу погрешку и кајати се за њу. Али позна кајања слабо што вреде.

допис из ЛОНДОНА (од нашега редовног дописника) Лондон, 29 Октобра (наставак) Та се церемонија на такав начин обавља у очи §-ог Номбр .ч већ од скоро пет стотина годива; она се тако и сада извршила. Њоме је извршена „Фикција" да је слободно грађанство на слободан начин ееби изабрало кмета. Требало је сад само још да се добије потврда краљева. Ераљ је тако узвишен да он неће сам да пошље ту потврду кмету, него кмет мора да дође сам лнчно по њу ономе јавном Фуакционару, коме је крал> пре много стотина година новерио д| га при томе акту заступа. За потврду ту кмет не одлази министру унутрашњих дела, него врховном судији ( Гјог .1 СМеГ Јав^ее), без сумње зато што Лорд Мер врши у извесном обиму и судску власт. Да покаже своје поштовање према краљевском аукторитету, а уједао и да докуаентира својфдостојанство као дмета главног града Лоадона, Лорд Мер иде по своју потврду врховноме судији окружен највећом помпом и парадом. Отуда, је за лондонско грађанство, и особито за масу сиромашнијег народа која нема новаца да иде у позоришта, девети Новембар п. н. велики дан! ! Ф илософски расположене публицисте. журеалисге и нолитшчари, промукоше проповедајући како је таква парада могла некада, пре нвколико векова, одговарати ондашњим сувременим приликама и укусима „али данас у де — влада, коју је изабрала Скушшшна и влада коју би створво Совет Државни. Тако би се- земља могла поцепати на два заваћена табора, а отуда могли би се изродити сукобм и опасна трвења. Стога треба окретати другим путем и изабратм други начин, како да се пресече започети рад скупштински, којим се опет повраћа и учвршћује дивастија Обреноваћа? V овој препирц-и падали су разни предлози и чула су се сваковрсна мишљења. Сваки се мешао у говор и често се у советској дворани дизала ?о» лика галама, да се тешко мо гло чути шта ко говори. Највише их је бвло за то, да се

пресвећеноме демократском двбу она нема смиела, и унраво ]е само једна кокедија, која је у толико жалоснија у колико је у њој главни глумац „слободно шабрани сгарешина слободног грађанства" ! Али нико досада није имао куражи, нити ће је још задуго ко имати, да ирекине с традицијама које су се кроз толике векове одржавале и поштовале. Управо она влада, која би дрзнула да спречи „иараду Лорда Мера ", сматрала би се да укида грађанству неку традиционалну његову слободу, и ■ ие би добро прошла. Могло и .т се чак аргументовати да је та парада сасвим демократска. установа, јер њоме се даје прилика стотинама хиљада лондонских становника да покажу да ли „санкционишу" избор кмета, јер ако „народ лондонски" налази да је нови кмет човек на евоме мес/гу, онда га он бурним акламацијама поздравља, а нко-он то није онда га маса света дочекује звиждањем или „јечањем" (дгоапв). Ако је судити 1 по маси света која се стекла но улицама да гледа параду Лорда Мера, овда» се мора мислити да је она данас поауларнија но икада, јер је и по уверавању саме долиције света било више а® икада досада. (Н&сташАе ее)

ТЕЛЕГРА« (®д: 8. новембра) Атмна; Како јављају лиетови из Трикале (Твсалија), неколики буг&рски устаницвг, које су Турцк гонили, побеми су на грчко земљитте, гда гу се. преставили грчжим властима. Једноме је име Јанкав. Сви ; се држе у затшру. 1„ар!1град. €вима војним и грађанским властима на бугарској граници саопштена Је ииостуии по дредлогу Баталакино« и да се изберу људи, који ће прмвремено узети на ее књажевеку власт, па о томе Скупштину еамо да известе. У том смислу јохп је равије био спремљен чак и сам акт, који овај избор књажевских намесника објављује и утврђује. Тако би Државни совет и учинио да га народна Скуигатина није овако претекла. Сада нак тешко је било ударати на Скупштину и њен рад огласити као неупутан и незаконит. Највиђенији советница и попечитељи били су ту у двоумици и пометњи, шта управо да се чини, и то је ометало целу ствар. (насгавике ае)