Мале новине

рада. којом ее наређује, да се при оелобеђењу земље од чета према хришћануком стаиовништву шступа човечво а правично а они органи, који ие по«лушају ове прописе, биће строго кажњени. По подацима с турске стране, чланови бугареког комитета побили су једну грчку породицу у Ђевђелији (солунски вилајет). (од 9. пшмбра) 14армград. Са надлежне руске стране одеудно ее демантује веет из Копенхагена, да цар намерава с пролећа посетати Цетиње, Атину, Дараград. 0 овоме патању никад се нису бавили ни на Двору нити компетентни политнчки кругеви. Софија. Данев је изјавао у Собрању да се положај у Маћедонији може побољшата једино реФормама: да Бугарека не тежи за територијалним проширењем, што доказује и посета румунског краља. Салцбург. Саски ирестол# наследник, ловећи близу Го линга, као гост надвојвиде Фердинанда од Тоскане, еломио је леву ногу. Опште стање је повољно. Нема грознице нити ама каквих болова.

ГОСТ „ОБИЛИЋЕВАЦА" У вези са еашом прекјучерањом белешком о позиву г-на Вивијана на артфлску славу наших „Обилићеваца". мило нам је што можемо данас, ио белешкама стенографсш извештача „ Веоџадских Новина и — донети у изводу његову синотњу рел за свечарским столом. Та реч у краткам потезима гласи: Г. Вивијан рече: да се есећа веома обвезан на великој пажњи, коју му српско омладинско друштво, обасјано великим именом косовског јувака српског, чини, и биће тако слободан да се овом приликом кориети његовим топлим гоетопримством. Он је на своме путу по Србијк, и Старој и Новој, наишао на толико лепа и срдачна пријема, да не може да утече од тражења узрока овоме племенитоме чину. И он масли да је тај кључ нашао у многоетрукеј сличности, еродству чак, српског и енглееког народног карактера. Тако, о Енглезима обично се мисли, да су само један ирактичан народ, и да за њих вреди само она поеловица „време је новац"; али то је прилична заблуда. И код Енглеза, као год и код љихових иеточних нријатеља, жма доста јавашлука. Сведок

томе: спорост и дуготрајност рата у Јужпој А#рици. Друга је додирна тачка Срба и Енглеза: њихова елична, у злу, среКа. Да исти пример наведе, Енглези су прилично новукли у носледњем рату, али су ипак ерећно изашли на селамет. Колико је могао да оцени, и код Срба иде од прилике тако. И они упадну и заирдну, али мало овамо, мало онамо, па тек изи!)у срећно на селамет. (Смех и одобравање). За тим је г. Вивијан изнео слику школовања кембрашке и окСФореке унимрситетске омладине, ее кријући ни мало њене мане, и молећи евоје младе пријатеље српске, да те мане њене не копирају; па је, најзад, пришао закључку свога интереснога говора са једним питањем, које, вели, да је сам ееби врло често стављао. Он, за дуго, није могао да објасни себи, откуда оволика инсгинктивна симпатија између Срба и Ееглеза, па је дошао до закључка: да су некада, — Бог те аита када — али пекада — Срби и Енглези морали бити род! „Не зеам баш какав род, али свакако једно од 01;о троје: браћа од стричева (кузени) кумови, или побратими! (Громко одобравањеи поздрављање говорника). г Ја с тога мислим, да, ако је записано у књизи судбиее да Србија и Енглеска буду једнога дана везане тесном везом међународне алијанције, да ће онда та алијанцкја бити, као што ја и желим да буде, верна слжа узорптог иобратнмстм сриског. И ја везујем ову чашу српскога вина за будућу и оваку дружбу Срба и Енглеза, и испијам је до дна у јуначко здравље Српскога Народа !" Сви пргсутни листом усгају и г. Вивијана најбурније поздрављају). ____ БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Честитао славу. Њ. В. Краљ благоволео је јуче писмом че ститати крсно име министру Финансија г. Миловану Р. Маринковићу. Аудијенцмја. Г. Риста Поповић, ореседник Народне Скупштине, имаће част бити примљен у аудијенцију од Њ. В. Краља вечерас у 6 часова. Краљев адвокат. Г. Живојин Величковић, овд. правозаступник, изабран је за адвоката Њ. В. Краља. Радикална конференција. Синоћ је у гостионици „Касини" држана ковФеренција радикалних посланика из скупштинске већине, да се одлуче какво ће

држање заузети поеле најновије политичке промеве. На ову конФвренцију позвати су и многи угледнији радикали из Београда и посланици који су отпали од фузије. И они су сви дошли осим г. г. Пашаћа, Стојана Протића и још неких. Питање о даљем држању радикала није рејпено но је осгављено да се то реши на широј конфоренцији радакалних првака из целе Србије, када ће се решити и о програму радикалном према новим приликама и о покретању странкиног органа. КонФеренција је овлаетила г. Перу Велимировића да сазове ширу конФеренцију радикал. првака. „Дневник". Уред. „Дневника" умолило нас је да изјавимо: Да „Дневаик" није ни јуче, нати ће за два три дана излазити, из разлога које ће уреднчштво његово еаооштити читаоцима у нрвом броју који изиђе. Нандидати. Од како је улаеком г. Миловааа Р. Маринковића у кабиает г. Динцар -Марковићев оетало упражњено место преседника општине београдске, у јавности се јако води разговор о томе ко ће доћи за преседника општине београдске. Као озбиљни кандидати помињу ее проФесори Вел. Школе г. г. Милан Капетановић, Косга Главинић и Никола Стаменковић и као најозбиљнији бив. министар унутрашњих послова г. Никола СтеФановић, сенатор и државни саветаик, ако изјави свој пристанак. Лепа пажња. Тек сада сазнајемо за једно одликовање, којим је Њ. Величанство Краљ енглески, приликем свога крунисања, изволео почаствовати нашега угледног државника и одличног књижевника и публицисту, г. Чеду Мијатовића, нашега бив. многодишњег предсгавеика у Лондону, чоаека који ужива одличан глас у тамошњем вишем друштву, у службевим и књижевним круговима. Наиме, приликом свога крунисања краљ Едвард VII. оочаствовао је г. Мијатовића сребрном спомееицом иропраћеном врло ласкавим писмом краљевзкога дежурног ађутанта. Са задовољством бележимо глас о овом високом одлаковању г. Мијатовића, човека који је својим неуморним пером у многим приликама својски помагао српску журналистику, а наш лист срећан је што га г. Мијатовнћ и сада одликује евојом плодном сарадњом.

Долази. Вечерас враћа се из Париза г. Д-р Миша Вујић. Пажња. Велеучена „Срнска Заетава" баш се жестоко исиизмила на „кожу" г. Веље Тодоровића и озбиљно му поручује да је „добро чува". 0 овим либералним „кожодерима" проговорићемо сутра више. Са славе Обилићеваца. Пошто је приликом јучерањег јутрењег обреда сечења колача примало госте у сјајеој дворници Велике Школе, академско друштво ОбилиИ имало је синоћ код Коларца и своју српску свечарску вечеру. Сем енглеска нам пријатеља г. Херберта Вивијана, (о коме говоримо засебно на другоме месту) на вечери су били г. потпредеедник сената г. Тига ГершиИ, а учитељ друштвени г. Јосиф МарижовиЛ који су том приликом и веома лепе здравице држали. Обилићевци су провели цело вече у најлепшем расположењу, у песми и игри ? и у друштву својих младих гошћа, учееица Велике Школе, које су прва пут на овакој слави друштвеној учесгвовале, весело зору дочекали. Бугарски посланици у Београду. Софиски „Дневник" јавља, да еу посланици бугарског собрања из владине странке држали 5. о. м. скуп ради тога да се учини излет до Београда у госте ерпским посланацима. Још одмах асте вечери изјавало је свој пристанак на то преко 20 посланика, а министар грађевина г. Попов вољан је да им за тај циљ стави на расположење нарочити воз. Али од ове намере свакојако неће бити ништа, пошто су скупштинске седеице одложене и посланици се разишли кућама, а бугарски су посланици хтели да поеете наше посланике.

Уредништву „ВИалих Новина" Молим учтиво да имате доброту уврстити у ваш поштовани лист ову моју кратку И8јаву: Уредништву „Одјека" Еа неиравку, коју сам вам послао на оне лажи, које ете о мени донели у вашем 28 6р., одговорили сте новим лажима, и погрдама, ко> је су само вами својствене. Сматрам испод своје части да се с вама удуштам у даљи разговор, јер ја сам то вичан чинити само са хонетним људима, а то ви нисте. Просто вам дакле псље; можете о мени лично говорити и писати што хоћете, ја се на то освртати нећу. 6, новембра 1902 г, Веоград. Ствван Јовнк