Мале новине

ТЕЛЕФОН ПЕРЕ ТОДОРСЗИЋА .13© БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 25. НОВЕМБРА 1902. ГОД.

Т '1ЛЕФ0И УРЕДНИШТВА 220

ДЕНА ДИСТУ За Србвуу: §»Дина 8 мес 3 мес. 18 дин. 9 дин. 4-50 д. За стр. зшље: Гадина 6 мес. 3 мес. 40 дин. 20 дин. 10 дин. у злату. 4» Боену и Херцеговику: Година 6 мес. 3 мес. 30 вруна 15 кр. 7-50 ПОЈЕД. БР.5Д. Д.

* ОГЛАС №А; ПРЗД ОТРДЕА Петит ред . . . 20 п. Д. ЧЕТ8РТД СТРДЕД Петит ред . . . 10 п. л. ИЕЋМ ОГДА си по погодби Припосдано од ргда I д Рукописи се ие враћају Стари број 10 п. див.

8РОЈ 324

Директор и вдасник ПЕРА ТОДОР0ВИЂ

|? рг] - ја«* I љј л

гиц

ГОД, XVII

Продавцша у унутрашњооти Молимо све наше продавде

из унутрашњости, да до 8. де-

цембра закључно пошљу новац,

обрачун и непродате бројеве

за месец новембар. Јер ко то

не учини, лист ће му се одмах

обуставити а дуг судским путем тражити. Админ. „РИ, Н." ДА ИХ ОПЕТ УПИТАМО „С. Петербургскија Вједомосги" често говоре о нашим српским ствнрима и нашим приликама. Али за чудо, како тај угледни руски лист увек има две мере за оцену једних истих ствари и појава, гледајући према томе, да ли се оне дешавају у Србији или у Русији. РадеКи тако, овај лист често долази у врло смешан положај. Јер, допустићете, да човек збиља изгледа не само врло смешан, него чак и сумљив, кад неку ствар непрестано хвали и препоручује и непрестано је другима натура и.у недра ћушка, а сам бежи од ње што даље и не да никоме своме и рођеном прићи до ње. Чак смо и ми одовуд имали прилике, да у два-три маха указујемо прстом на овако чудно држање поменутога листа, и тражили смо да нам протумачи, што он не задржи за се те лепе ствари, кад је уверен да су тако добре и ваљане. И овај лист који се иначе на сва запиткивања радо одзива и чешће нам одговара, овде је увек остајао дужан одговора и увек се градио невешт, као да није ни прочитао наша питања. Видећи, дакле, да „С. Петербургскија Вједомости" просто не умеју да одговоре на слична питања, ми их не бисмо више ни питали, да нам оне саме поново не дају повод за то. На име, у 318 броју тога листа изашао је уводви чланак: ШмеЈју две столице, у коме се говори о нашим данашњим приликама, па се узгред помиње и ближа и даља

прошлост наша. Тим поводом ми ћемо „С. Петербургским Вједомостима" опет ставити неколика питања, па ћемо видети хоће ли сад бар бити кадре, да на њих одговоре. Наравно, о поменутом члан> ку имало би се говорити дуго и много. Али ми ћемо се ограничити само на две-три ствари, које највише штрче и боду. Тако. говорећи о владавини пок. Краља Милана (Чудо што неки руски листови воле много да говоре о тој владавини; изгледа. у колико су је пре више мрзели, у толико сад ра днје о њој говоре), овај руски лист разлаже нам на дуго и на широко, како је то врло незгодна и за Србију чак и опасна политика, што се Србија „непресгано колеба између Руеије и Аустријс ваг&к њући час једној, час другој страни". Истина, ми не бисмо рекли да се пок. Крал> Милан баш тако много колебао. На против, чини нам се, да је он и до смрти задржао оно исто уверење, које је стекао жалосним искуством после последњих великих источеих ратова. Али, рецимо да је и онако како руски колега вели. да се Краљ Миланова Србија непрестано колебала између Аусгрије и Русије, ми питамо рускога сабрата: Ко је крив за ово колебање српске политике? Кад је то колебање почело и ко је први директно упутио Србију на то, да се окрене Аусгрији и да од ње тражи помоћ у најкритичнијим и иај• тежим тренуцима ? Није ли Србија све до последњих ратова чврсто и непоколебљиво стајала уз Русију све док кобни Сан-СтеФански мир нијепреломио Србији, обадве руке, којима је била загрлила Русију? И ако је, тако тешко рањена, Србија после тога и лутала, зар је то њена кривица, и зар имате срца, да, јој

то преоацујете оага ви, који сте јој обе руке и пребили, којима се за вас држала и онако је немилосрдно од себе одринули? Кад одговорите на ова питања, онда ћемо се разговарати даље. А сад још једно. Дижете дрвље и камење на Србију, што су забрањени поједини бројеви неких страних листова, па међу њима и један број вашега листа, и истичете то као грдан грех и бесмислицу српске данашње владе ! Што ? Зар код вас у Русији нема таквих забрана? Зар код вас слободно пуштају баш све, што год се са стране у Руспошље? Та читави вагони 1 повукли ону масу лис'' гпто их вата цензура ;{;днога дана забрани. Сам ч. Ј мали и невини листић т(. а гИко је пута био забрањиван, па ми никад нисмо за то оптуживали руску владу као вар варску ! С подсмехом говорите како те забране немају никаквога смисла, „јер ту на сто корака налази се Земун, где се сви ти листови могу наћи и прочитати и тако се тајно уносе у Србију! А како кф1, вас? Код вас се ништа тајно не уноси? И како би било да се ми вама подсмехнемо? Та код вас је још много лепше ! Ви, истина, номате на сто корака Земун, али ви за то имате у сред Москве и Петрограда читаве тајне штампарије, које штампају милијунима примерака тајних списа и растурају их по свој Русији! Па шта? Зар за то да вам се подсмевамо? Ех, господо, господо руски новинари! Како имате велику, светлу и лепу улогу, као прваци у словенекој гатампи, а како сте мали, тесногруди и недорасли за племениту улогу, коју вам је сама иовесница наменила !

БУГАРСКИ ГОСТИ У СРПОКОМ БЕОГРДДУ 1. ,,СЛ038НСНИ клуб ! '. Као што је нашим шт. читаоцима веК поанато. код нас је ире више месеци основан „ Оловенеки Клуб ". То је друштво, које је ставило себи као нарочнту аадаћу, да између нас Срба и осталих словенских народа негује словенску узајамност. Така друштва постоје и код дгугих словенских народа, на је основано и код нас. Словенски Клуб већ је раније приредио једну свсју забаву, а ономад је ириредио друго своје забавно вече, на коме су учествовали к гости ив Бугареке. 2. Концврат. У суботу, у 5 часова по подне у дворнкци Коларчевој приређен је концерат, који је тра јао скоро до 8 часова, а био јеврло добро посећен — прско 400 посетилоц). На овбм концерту учествовале су и три одличне бугарвке уметнице — оне су управо и испу • ниле већи део концерта. Г'ђа Р. Поиова, чланица бугарског народног позоришта, декламовала је некодике красне бугарске песме и одиграла једну монологсцену: — ,Спрема се на бал". Г ца КаКа Стојанова певала је бугарске и српске песме, а г ца Неда Фти• чева одсвирала је на виолини неколике красне комаде И песг.гу и свирку пратила је : одлично на глаеовиру наша беогр;>дека уметница г ђа Ми рсслава Винички. Концерат је отпочело каше Вео градско Певачко Друштво песмом „ О ј Словени ,* а завршило цесмом из г. Мокрањчевих руковета. Иввођење бугарских уметница било је изврсно и свака у својој стру ци показала је лепу вештину и велики узпех. Присутна београдска публика понела је с овога концерта најлепше утиске. Сећање на одличне уметнице остаће јој живо у памети и Београђани ће се само ра довати новој прилици, да опет чују младе уметнице блискога братстсог бугарског народа! Повната лепота и прециознозт пе . вања нашега Београдеког певачког друштва поаведочила се и овде ове вечери. 3. Јавно предавања. Г. др. А. В;лић држао је предавање „Поглед на данашње културно -иолитичке ирилики у Словена где је хтео да иетакне суштину, јачину и управо несавл.ад ■ љивост словенске мисли, а то као да му нијенајбоље пошло за руком. Бар толико је ван свакога спога, да се као доказ за културне тежње Словена и за јачину и несавладљивост словенскога духа и идеје могло наћи много бољих и подеснијих примера, но што су ђачки нереди на