Мале новине

руским университетима!.... Лепо је то што г. др. Белић верује, да се п радикална начела и у Русији стално шире". Тако дубока и бевгранична вера, ако већ није празна сујеверица, може бити чак и лепа код једнога младог човека Оамо је питање, да ли је „Словенски клуб" баш тако погодно место за изјављивање таквих уверења и да ли то абиља служи учвршкивању словенвке узајамности, кад се баш ( р пред представником „моћне словенскеРусије" говоре такве ствари о његовој влади ц држави, вбог којих се он мора мрштити и вајкати се што није осгао код куће. У осталом, г. др. Белић још је млад човек, и ако озбиљно хтедне, он јога може поправити све ово, па да му се бар у будуће сличне неприлике више не дешавају. Бар ми верујемо у могућиост такве поправке иједино тога ради напиеали смо ове редове. 4. Банкет После концерта приређена је у „ Хотел Имиеријалу " пријатељска вечера, или како сз то техничким ивразом вели — банквт, на коме је узело удела око стотину учесника. Сем бугарских уметница и две београдске даме, остало су све била госиода махом чланови , Олоиенско! а Клуба". Као што смо већ раније напоменули, ова пријатељска и братска заједничка вечера Срба иБугара одликовала се својом срдачношћу. Сви су се учесници осећали као чланови једне велике задруге. Хотелијер ,Империјала" г. Ђока БогдановиК употребио је сву своју бригу и старање, да гости буду што боље и тачније аослужени и у свему задовољни. Јела и пића и по каквоћи и по обиљу заслужују хвалу, а г. Богдановић, за све време сам се лично налазио у з госте, мотрећи бодро, да послуга свуда на време стигне и да гости буду у свему како треба послужени. 8а време вечере сгигли су телеграфски поздрави ив Петрограда и СоФије које смо изнели у јучерашњем броју. Тако исто телеграФски је поздравио сакупљеие госте и г. Сава Грујић, који жали што због слабости не може лично учествовати у овом красном акту братимљења Срба и Бугара, које је он вазда свеердно помагао. 5. Здразице. 8а време вечере нало је више лепих и значајних вдравица, од којих ћемо само неке поменути. Прву је здравицу подигао предЈа п и л /сУ&к-лЦ, V • Ч С5ЧЗ^- -5Г Пророчанство (ИСТОРИЈОКИ РОМАН ИЗ СРПОКЕ ПРОШЛОСТИ) (165) (нАСТАВА .к) Видећи ову узрујароот света и слушајући ова запиткивања гомиле, Стевча иознаде да се код народа појавила сумња и неповерење и да се људи још боје и зазиру од Вучвћа и не смеју окако да га испусте из евоје средине. С тога Стевча навали да свет умири. Ои довикну најближим гомилама, које су га могле чути: —• Браћо! Пустите слободно ове људе нека иду својим куКама. Они ће код евојих

седник Словенског Клуба г. Ћока СимиК и напио је у здравље Њег. Вел. Краља Александра I и БЕ»вг Краљевског Височанства Кнела Фердинанда. Здравица је дочекана и нро • праћена бурним усклицима ,живели!" и „Ура!" Г. г. Гвршић. Поале г. Симићеве вдравице узво је реч г, Гига Гершић. Он је наздравио племенитој мисли словенске узајамности, а на рочито великој мисди Српско-бугарског братства. Г. Гершић говорио је убедљиво и речито, доказујући велики аначај српско бугарске слоге и поздрављајући драге бугарске госте као нијонере њене. Г. Бапчез. На ово је одговорио г. Бопчвв, уреднак ,Бугарске Сбирке", изврсни познавалац неших прилика и наш српски стари пријатељ. Г. Боачев истакао је у својој здравица неколико врло значајних идеја и чањеница. Он је пре свега скромно одбио од себе и својих другова велику почасг, да су они пијонери сриско-бугар*!ке слог« и братимљења. У главноме г. Бопчев лвразио се овако : „Не, нисмо ми пијонери овога великога историјског дела. Ми смо само мали и скромви последеици других великих и знаменитих бораца и трудбеника, који су били пијонери ерпско-бугарскога братства и својим моћним духом обележили и уравнавали пут братства, којим ми сада гредимо. И што је главно, у томе великом историјеком делу почин и првенство приаада вама Србима. И ово не говорим сам 1а. ово ће вам казати и е бољи представници бугарс г друпггва, бугарске књиге и гарске науке. Ово дана св. коваће се отварање бугарско. универзитета. Ректор његов, са висине универзитетске катедре, исказаће и утврдиће ову велику исгину : да сте ви Срби у меогим великим и племенитим делима били наши учите љи наша старија браћа. Он ће са висине наше највише научне катедре објавити да су бугарској књизи, бугарској школи, бугарској уметноети, бугарском буђењу народне свесги, кућа седети мирно и никуда се отуда неће мицати. Тако је наређено и тако ће бити. ПГго велите да их питамо, јесу ли они с народом — то овде, браћо, нема никаква разлога. Они не емеју предузимати нитта протнв народа и мораће да раде све онако, како је Скупштина наредила. С тога пустите ви њих слободно, нека, они иду својим кућама. И сад настаде сцена нео бична и врло карактеристична. На довикивање Стевчино, *да пропусге Вучића, Гарашанина и осгале, који су с њима дошли као советска депутација, свет се заисга размаче и направи им пролаз кроз сред гомиле. бугарској борби за ослобођење били велики учитељи и велики помагачи наша браћа Срби, без којих данас не би било много што шта, што је најлепше и најдрагоценије у нашој младој култури и чиме се ми данас највише дичимо и поносимо!" „Јес, тако стоје те ствари и та ће лепа истина. како рекох, ускоро бити обтављена са висине наше университетске катедре. Огога ја немам потребу да ту мисао овде епширније разлажем -и развијам. Али ја ћу за то учинити друго нешто. Свратићу пажњу на другу једну велику исгину, која је и за нас и за вас од животнога интереса". И оеда је г. Вопчев јасно и одређено истакао ову мисао: да заставу срнско-бугарскога братсва треба у своје руке да узму и високо да је дигну српски и бугарски владалац. Само тада и само тако велика мисао српско-бугареке слоге постаће јеног дана и живо дело. Иначе сви наши труди и надори биће узалудни. „Г. Гершић поменуо је знамениту историјску изреку: „Овим ћеш знаком победити!" — Ја понављам да ће наша дивна и заветна мисао еамо онда победити, ако заставу српско-бугарскога братства. акв ај символ с којим ћемо једино бедити, буду првенсгвено ви;око држали наша два узвишена Господара". „Стога напијам ову чашу у здравље тих узвишених и светлих пијонера, у здравље њихових светлих домова и у здравље свију оних српскобугарских родољуба, који њих буду помагали у остварењу ових узвигаених српско-бугарских братских идеала. Тако је г Бопчев завршио своју једру наздравицу а одушевљени уввици прихватили су његове мудре речи. — Хајте, пролазите! ■— чула се вика. И они нођоше Вучић з Гарашанин напред, а оста 1И њима. Међу тим из гомиле се непрестано хорило : Живео Књаз Милош. Живели Обреновићи ! Неко из гомиле добаци: — А што они не вичу? И они треба да вичу с народом. Тек што паде ова реч, а стотинама људи прихватише је и повикаше: — Вичите и ви „Живели"! Шго ви да ћутите, кад виче сав народ?! И депутација заиста, пусти глас и узвикну: „Живели!.. Живели Обреновићи!" Но у том се зачу други глас:

Послв сааке здравице „Бвоградско Певачко Друштво* отпевадо ј« сходну песму. После г. Бопчева дивали су навдравице још више њих, као г, г. Вран, НушиЛ, М. Гворгијев, ,Ј,Р- Семеноа; народни представник г. Вурмов, г-ђца КаАа Стојаиова, која се захвалила на лепом пријему, и нај зад одлична хоровођа „Београдеког Пев. Друштва" г. Стева Мокрањац, који је истакао аначај што га народна песма и свирка имају ва неговање увајамности и братства међу словенским народима, а нарочито међу Србима и Вугарима Све ове здравице заслужују да се о њима више рекне, и ми можемо само жалити што нам простор листа то не допушта. Сем здравица била је и лег.а певања, па највад и жива, весола играња, где је г-ђица Каћа Стојанова неколиЕСо иута била изврсни коло во^1 и бугарсках и српскнх игара. Изненађени смо били и врасним невањем г. Стојанова , који нам је отпевао неколико бугарскзх народних шчама, гласом тако силним и гипким. какав се није мого замишљати код једнога старца. А тако исто изненадио нас је својим леним иевањем српских песама младн г. Бурмов. У ошпте, ово братско заједаичко српско-бугарско вече оставило је најлепши утисак код свију учесника, који су се тек после 2 часа по поноћи почели полако разилазити. ТЕЛЕГРАМИ (од 24. новембра) Софија. Владини се кругови врло неповољно изражавају о реФормама за јевропске провинције у Турској. Полувлужбе,на штампа до сада ћути. Други листови означују реФорме као одлагање питања. Цариград. „Маљумат" хвали у уводном чланку султана, што је наредио мере за јевропске вилајете без разлике на веру и народност, и обезбедио им уснех. Ђенерални нспектор, који је јуче отпутовао у Солун, честим путовањем водиће надзор о свему. Цариград. Јуче службено — Капе скините!.. Кад вичете „живели", треба капе скинути. И овај узвик прихвати гомила, и опет се, из стотине грла захори: — Капе доле!... Касе скините! И сви они из депутације поскидаше капе и гласно узвикнуше: „Живео Књаз Милош!", што гомила прихвати с необичном одушевљењем. Са свих страна осуше се одобравања! — То је лепо!... Тако и треба!... Кад народ хоће књаза Милоша, треба сви да вичемо „Живео!" То је сложн© и братски. (наставиће се)