Мале новине

ТЕЛЕФОН ПЕРЕ Г0ДОР8ВММ 13в &ЕОГРАД, ЧЕТВРТАН 28. НОВЕМБРА 1902. ГОД

•дад листу Србнју: Улдвиа <ј км 8 мвс. >8 »ва. # диа. 4*60 д. >» е«-в. земљв: Г -1ана 6 кес. 3 мес•У) *№. 20 дин. 10 днв.

у мату.

Еоену а Херцегоамну; Гздина 6 мес. о иеи, 30 жруна 15 кр. 7*50 ШЕД. ВР, 5 П, Д.

ВРОЈ 327

ћкЛ*Ш;

1 Ј ?д

Г I

5%!'

Двректор « вдасник II В Р 4 Т О 1 О Р » « И К

РЕТ1Т Ј01ЈННА1

ЦИГЈ1АРСК0-КЕРА1ИЧК01 АКЦ. ДРШТВУ

потребпе су машине зи израду пресованих цигаља. Повивају се Фабрнканти да иоднесу друштву пон?де за двФеровање. и монтирање встих, & по условима, који се могу добити сваког радног дана код г. Милана 1. ТаниЂа, «Д»оката, „КодарчРва" ул. 13., (горњи сират), где је а другатвева кчнделарија. 1172 1 — 3

Нвшем ммлом и добром Сшахислабу ^кшонијебићу иааевњсреком поручвику —ађутанту 1 инжињер. батаљоиа двваћемо четрдееетодневнк парастое 4. децембра ове « године у 10 час. пре подне у цркви Св. Николе на ■ нсвоме гробљу. Ш Мојшмо његове друго-е и познанике и наше при- 8 Ц јатеље и п зн&нике да изволе овоме тужноме спомену Ш присубтвсвати. ОЖАЛОШЋЕНИ: Тетка: Марија; теча : Стојан БошковиЂ н осгала родбииа.

Продавцима у унутрашњости Молимо све ваше продавде аз унутрашњооти, да до 8. де = цембра закључно ношљу мовац. обрачун и ненродате бројеве ча месец понембар. Јер ко то не учини, лист ће му ое одмах с&буставити а дуг оудским нутом тражити. Адиин. „Ш. Н."

„ИДЈПРЕЧИ ЗАДАТАК" или (»Најшира устг-вност" и „шмобабођење браЂе*) Још пре повише дана узели смо да претресемо неке важвије тачке из „Одјековог" програма. То смо донекле и учинили, али нисмо могли довршити. Вило је пречих и важнијих ствари, које су нас задржале. Међу тим „Одјек" је аисао све даље и даље, И што је више писао, све је јасније показивао своју шупљину, своју празнину, своје незнање, своју пометеност и потпуну политичку незрелоот. Данас је већ дотле дотерао, да сви озбиљнији људи у Србији виде, како

се око „Одјска" искупила једна шачица пусте и разуздане оолитичке дечурлије, која само дрече и грде и коју нико паметан више ее узима ни у какав озбиљвији обрачун. Према таком стању ствари, ми управо не бисмо више ни имали потребе да се враћамо на њиа програм и да о њему још трошимо речи. Али једно с тога, што нећемо да еам у листу оставе један крњ и недовршен претрес, а поглавито с тога, што је ово згодан повод. да расоравимо и проверимо неке начелне погледе у опште, који код нас постоје о нашим нацијоналним задатцима и нашој спреми за остварење тих зздатака — ми се ево лаћамо да довршимо овај започети разговор. Дакле, ми ово пишемо не толико ради „Одјека", који сам себе најбоље туче, колико ради самих питања, која претресамо. а која су од општег интереоа. С том оградом дакле, ми ево приступамо да продужимо и довршимо претрес „Одјекова" програма. * * * Видели смо каква је „Одје-

кова" „ Слобода пзнутра " („М. Новине" бр. 304.), видели смо и његов „ На<лон сиоља" („М. Новине" бр. 311.) а сад ево да видимо како изгледа и ње ■ гов „Најпречи задатак". Раније смо већ видели, да у еиољној аолитици ,, Одјек" тражи васлон на „моћну Русију" и „братску Црну Гору", пошто само те две државе „могу Србији истински номоћи да оотвари срој велики националви задатак и да ослободи своју заробљену браћу"... Јамачно угледајући се на државно уређење ове две зем ље и одушевљен „правом У ставношћу" која тамо влада, „Одјек" даље узвикује овако: „ Стога Кемо тражити на ирвом месту ревпзију Устава и р.- форму закона, у смислу пра ве Уставности, у којој не мош бити угушена ни фалсификована народна воља. и у којој би биле све гарантије за законитост, слободу гитамие, зборова, удружлња и строгу одговорност владе како за своје, '-ако и за владаочеве иостуике"... Дакле, наша садашња уставност, садашња закоаитост, садашња слобода штампе, све наше данашње слободе и пра ва грађанска — све је то „Одјеку" лук и вода, све то њему ништа не вреди. Зато се он и заклиње овако јавно, да ће „на ирвом месту " тражити. да се одмах даду друге, сасвим нове, „изисгинске" и „праве слободе", у којима „не може бити угушена ни ФалсиФикована воља народна", као што то данас бива! Ето, шта „Одјек" хоће, шта он тражи и шта сматра као прву, насушну и најпречу потребу државну. Њему је дакле уско и тесно у овој нашој земљици; мало му је ово и оволико права и слобода колико их сада имамо. и зато он „на првом месту" тражи, да све ово смахнемо метлом на сметлиште, па да уводимо неке сасвим иове „истинске и праве слободе", оне и онакве, како их је „Одјек"

ТЕЈЕФОН УРЕДНИШТВА 252© ЦЕНА ОГЛАСИМА ПРВЛ СТРДВ1 Метит ред. . . 20 I. *. ЧЕтвт атгАЕд Петит ред . . . 10 н. д ВВЋИ ОГ.1А СИ пв погодби Нрипооданв од рода I & Рухсишси се ие враћају Стари <5рој 10 п. дв» I ГОЛ.ХУ1?

смућкао и скувао у својој ви» спреној глави!... И упамтите добро : све ово тражи се иоглавито за то да се Србија гито ире и што боље спреми и осиособи за ослобо1јење иодјарамљене (ра&е и за своје народно уједињење. Јер, по „Одјековом" нахођењу, док унутра не имадне еве ове и оваке слободе, какве он тражи, Србија ни споља не може бити јака и спремна да браћу ослободи и да своје народно јединство изврши. Дакле. што шира уставноот и што веће слободе унутра, то све јача и спремнија Србија опоља. Ето, то је та крива и настрана логика „Одјекова", то је та лажпа и неистинита теорија, којој противрече повеснички примери и угледи и из наше и из туђе прошлости. То је та обмана и самообмана, која ову земљу дави, омета и не да јој да се орибере и да одлучно -погјО правим путем. Слобода је лепа ствар и добро је да је што више буде, И доиста, народи који су завршили своје иационално уједињење и потпуно обезбедили свој државни опстанак, могу на свом дому удешавати што пшру уставност и што веће слободе. Могу се око тога чак и препирати, кавџити и свађати. Али то не смеју и не могу-чинити народи, који тек имају да изведу своје народно јединство и тек да створе своју нраву државу. Нарочито пак та су унутрашња трвења и те „најшире уставности и највеће слободе" опасне овако малим и раскомаданим народићима, као што је наш, и у приликама и у суседсгву, какво је наше. Грешна је заблуда и тешка самообмана, да је нагаој Србији аотребна најшира уставност и највеће унутрашње слободе, да би се оспособила за свој народни задатак споља. Понављамо опет, слобода јо лепа ствар. И ко слободу не воли?! Али да се у једној земљи могу с коришћу увестн