Мале новине

најшире слободе, потребан је впеок стуиањ културе, потребна је јава евест народна, која неће дати да се те слободе »лоуиотребљавају, потребно је мвого шго-шта, чега ми данас немамо и још за дуго нећемо имати. За то је тежак грех ширити заблуду и обману, да еу Србији потребне што веће унутрашње слободе, да би била што јача епоља. Та нисмо ли ми једав пут веК пробали с тим најширим твутрашњим слободама? Зар наш Устав од 1888 год. није I арантовао најширу уставност"? Па шта емо доживели под њим? Шта је тада било са свима овим лепим етварима, с истиееком уставношћу, е народном вољом, са законитошћу, са слободном штампом, еа слободом збора и удружења? Нисмо ла баш под тим најелободоумнијим уетавом дочекали чуда, ваква Србија никад пре видела није. да на сред Теразија један другог јашимо, да људе с породидама као зверове нанадамо у њиној рођеној кући, да ее у сред Београда револверима гађамо, да се на взборима плотунима оијемо, да по унутрашњоети стотинама домова буду дрним ко» цем затворени, да за људе из других -.усранака небуде више ни суда ни закона у овој земљи, док најзад ниједошлодотло, да ђе с?'м тај слободоумни устав морао наеилно удавити, да би се !рг:ф .на ове земље свасла бар најобичнија грађаиека сигурвоет Главе и имања. Ето до чега су нае довеле најшире слобод:! Требало је још мало, па да се Орбија разби је у 2—8 непршатељска табора који би међу собом Фор■ малне ратове водили. Ето, како су нас најшира" уставност и највеће слободе оспособиле за наш спољви задатак! А зашто је све то тако Ј е д џо Пророчанство (ИОТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКР. ПРОШЛОСТИ) —— {168} ( НАСТАВ А.К) Тако је Капетан-Миша потписао и скупштинско решење о ббацивању кнеза Карађорђевића, и решење о васпостављању кнеза Милоша, и прокламацију и указ, који је био написан у више примерака, да се разагаље свима властима у земљи и да им се објави ова велика нромена. Предајући еекретарима ове вотпвсане документе, КапетанМиша се вајкао и говорио је: „Потпиеао сам, кад сге већ сви навалили. Али бадава, ни-

било? Просто за то, што ми још нисмо културно сазрели за ту најширу уставност и те велике елободе. Па зар после тако горких искустава оиет. да ее враћамо на то исто? Зар опет да по нављамо старе погрешке, опет да ломимо вратове преко истих амбиса? Ето, то нам казује наша рођена, наша најближа прошлост. А загледајмо у историјудругих иарада, како су они долазила до свога народногједин ства. Но о томе ћемо се разговарати сутра.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Нова срлсна земљорадчична задруга. Основана је српска земљорадначка задруга у селу Врднику. (Удружење са неограниченом одговорношћу.) Од вароши с8ло. Читамо у вршачком „Родољубу": У поеледње време вите вароши у Угарској постадоше села. само да иабегну велике прирезе, јер је сеоска уирава много је®тинија; у последње време на расли су прирези у свима варошима и еувише јако, те варошко становнаштво размишља, како ће ее опрост^ти тог грдног терета. И у Великом Вечкереку су већ сити варошке славе пошто плаћају 83 постотка приреза, те ее све више чују гласови, да ее варОшка управа укине т. ј. да се Велики Бечкерек прогласи селом, За Великим Бечкерееом поћи ће и друге вароши, јер за љубав почасног назиза „варошани" не желе више да плаћају грдне прирезе. Неће дуго проћи, па ће ее и у Вршцу појавити покрет у овом правцу.

сте добро учинили оваким одлукама. Кад сте већ хтели да новратите 0 реноваће, онда је много боље било да сте за књаза узели Михаила, а не Милоша. Не знате ви још ко је књаз Милош. Ја га добро знам и кажем вам да сте по грешили". „Народ хоће књаза Милогпа и ту наше противљење не би м н о г о помогло — примети Грујић. На ове речи Капетан-Миша га је прво дуго гледао ћутећки, на се онда подругљиво насмеја: „Шта се смејете?" — пи тао га је Грујић. Капетан Миша прихвати жнво : „Па смејем се за то, што је збиља смешно. Мени гово-

ТЕЛЕГ РАИ1И (од 27. мвембра) Цариград. Француско посланство до сада није потаомогло кораке других сила код Порте у погледу поправке у јевронским провинцијама турским, јер о томе очекују уоу ства која до сада нису стигла. ношто Фраоцуека влада хоће о томе да се споразуме с Пе троградом. Праг. Њшршии одбор младочешке странке држао је овде орекјуче седницу. Нрееедник клуба на царевинском већу поднео је извештај о полатичким приликама и о предлозима немачких посланика из Чешке о решењу многоструких пигања чешко-немачког језичног спора. Дебата о извештају трајала је два сахата. У дебати је била потпуна једнодушност у по гледу мишљења о политичком стању, садржини елабората немачких посланика из Чешке и у погледу тактика које се имају придржавати у будуће. На за вршетку је усвојено мишљење парламентарее комисије, да се предлози елабората немачких посланика из Чешке не могу усвојити. Све су одлуке донете једногласно. Лондон. „Стандард" говори о изјави државног секретара за спољне послове у горњем дому Ландсдовна о члаеку бившег посланика Румболда па вела: Дуашоет је једнога дипломате одлучити кад хоће једну одређену етвар да преда јавности, да лв је за то ио требно одобрење. Ако не реши како треба ; доказује да му не доетају оне директиве, које еу прва погодба за испуњењо његових дужности. „Морн. Пост" вели: Министарство спољних послова добро је учинило, штр се решило да изнесе прониее за држање дипломата у оваким стварима, јер ће се тако у II ■ ■' —1 риш о народу! Прођи се богати, Грујићу! То можеш причати деци; можеш то говорити неискусним младаћима или ее љачким простацима, али немој то говорзти мени! „Народ хоће Милоша!*... Реци боље хоћемо га ми, а како рекнемо ми повладиће и нзрод за нама. Зар ја не знам како се намештају те ствари? Народ је добродушан и верује вама. Дакле не идете ви за народом, већ народ за вама. У осталом, тако и мора бити. Прос/гији свет иде за ученијим и вештијим". Ови прекори Капетан Мишини дирнуше Грујића. Он се окрете Кацетан-Миши и рече му жустро:

будућноета азбећи нехотичне ивдискрецвје, као што је оиа која је ту скоро еврггила иа себе пажњу. Лондон. На једно питање в саставу савета за одбранбевн план који влада намерава н који ће се поставити да претреса и решава о свима *ерама за народну одбрану, први министар ВалФур одговорио је У доњем дому, да је влада сад поклонила озбиљну пажњу целој ствари, и нада се да ће бити у стању да одмах у печетку идућег сазива о томе поднесе изјаву, За гим је у другом читању усвојеп предлог, којим се садашње заковске одредбе мењају, по којимн ће влада бити у стању да ■»врши план о установљењу двбре и спремее народне војске. Хелзиигфорс. Главни даректор пошта Лагаборг поднео је осгавку. Ростов ма Дону. Неколик« дана већ држани су ван вароши скупова уз многобројно учегаће жена, који ничим ниоу ремећени. Говорници су раоорављали о захтевима радника од железничке унраве, а нарочито о цовећању надница, скраћењу рддног времена и отпуштању омрзнутих мајстора. Раднички су захтеви писмен© Формулисани и предати атааану. У Ростову је објављена наредба, којом се забрањује свако прикуиљање људи по улицама. По једвој наредби министра саобраћаја, који се надази на месту радначког докрета, отпуштени су сви мајстори и уклоњени из Ростова. На молбу радника нрекјуче је била служба боа;ја у радаоницама Владикавкаске железнице. Јуче у подне приепео је овде • мааастар железница Хилков у пратњи директора влади;{.авкаске железнице и носле кратког бављења у Харкову оти„А што народ не иде за вама? И ви сте и вешти и учевни?! На ово се Капетан-Миша горко насмеја и рече тихо: „Вешти смо, али ви сте нас овде претекли. Можда ће се доцније наш углед повратити, али за сад изгледа да ваша страна претеже." Слушајући ову, препирку, Стевча се умеша и рече задовољно: „Оставите сад на страну препирке, Главно је црокламације су потписане, и народу ћемо објавити да је Карађорђевић збачен, а књаз Милош цовраћен. То је главно! А за доцније гледаћемо". (ваставиће св)