Мале новине

Овакојако се не ради о подели Турске, еити као 1877 о томе, да руска војска поплави ©бласт отоманске даревине. Али од тог доба су ствари толико постале друкчије, да се Немачка сад осећа снажаија но тада и у балканском питању не заузима више неутрално глсдиште, бо гледиште једне заинтересоване силе. Али то мпак нити ће нити може спречити да се Голуховски и Ламс,аорф споразуму у питању, докле ће при одбрани маћедонских реФорама ићи у пригиску на султана. Најзад је немачки посланик у Цариграду, барон Маршал, био принуђен придружити се поеледњим корацима Зиновјева и Калича код Порте, а та ће потреба за Немачку и даље бити нужна, чим се Ауетро-Угарска и Русија сложе. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Ретка старост. Из Оарајева јављају „Освиту", да је тамо мрошлог месеца у Роковој нози код Оарајева умро од водене болести сељак Салих Пустахија у 111 години живота. Још пролетос био је сасвим здрав и све је пољске послове радио сам. Беле да је живео врло уредно, никад није нио алкохолних пића, нити је пушио. ИЗ БАЖАНИЈЕ Маћедонско питање. Гово рећи о познатом већ саопштењу руске владе, бечка »ИнФормација" вели како Русија хоће мирољибивом политиком да реши маћедонско питање. „ИвФормација" се слаже с том намером али додаје: „Друго је питање да ли добра воља гроФа ЛамздорФа може да буде довољно јака. Проповедати балканским народима мир може да буде му-

дро и свакојако и ниЈе тешко. Но да ли ће ти народи послушати те проповеди? Војимо се да неће. Прилике, нарочито у Маћедонији, тако су заплетеие да Гордијев чвор треба расећи, јер се не може одрешити. У таким приликама не помажу никаква владина саопштења, иа ма колико да су лепа." Говор д-ра Данева. Саопштили смо у кратко говор бугарског минастра председника д-ра Данева, кад је собрању поднео предлог д а одобри 55.000 дин. за маћедонске бегунце. Сад да саопштимо тај говор опширније. Д-р Данев је рекао: Ако и хоће да одржи најиритаљскије односе с Турском, Бугарска не може остати равнодушна према немирним догађајима, који експлодују пред самим зидовима нашим и који чак прете да баце у ваздух јевропски мир. Бугарска је далеко од тога, да иотпомаже данашње размирице у Маћедонија. Али не зависи само од ње да их угуши. Ако Бугарска данас потпомаже маћедонске бегунце, она то чини зато гато не може друкчије да иоступа према својој једнородној браћи, која у њеној бризи налази наслон и заштиту против терора, ко.ји Данас влада у Маћедонкји. Од Бугарске би било нечовечно, да још сада врати те јадне бегунце у земљу, која данас чини ужасан утисак једне касапнице. Бугарска. ће влада сама тражити да се сви ти злосретни бегунци врате у своју отаџбину, али ће то учинити тек тада, кад Турска и Јевропа зајемче живот и имовину тих јадника. Саопштавајући овај говор, софиски Дневник вели: Овај говор минастра предоедника, изговорен уочи доласка ЛамсдорФОва, добија ванредно велики значај. То

показује да Бугарска није остављена на вољу догађаја. Тај говор показује да службена Бугарска не може да одвоји од народне струје, која је данас високо дигла глас у корист угњетене браће наше у Маћедонији. Вугарски народ с нестрпљењем очекује ди види, да се службена Бугарска најзад енергично заузима за поправку очајног положаја у Маћедонији. ТЕЛЕГРА« (од 7- децембра) Беч. Из Петрограда јављају: ГроФ ЛамздорФ намерава поћи из Ливадије данае, 7. децембра, аа да иде за Београд и СоФију. Пз ОоФије ће министар отићи у Беч, где ће 15. или 16. о. м. отићи и пробавити неколико дана. Петроград. Говорећи о предстојећој посети миеистра спољних послова гроФа ЛамвдорФа у Вечу, „Виржевија Вједомости" веле: Посета има међународни значај, који потискује остале политичке догађаје. Већ сад се виде благотворне последице саопштења „Правитељсгвеног Вјестника", које се састоји у слози двеју великих сила, које се од 1897 заузимају за одржање мира и реда на Валкаеском полуострву. Турски пројекат реФорама, који никога не задовољава, изазвао је само озбиљне нреставке посланика у Цариграду. Јавност је оценила пројекат као мртво рођено дете и означила га као производ вештине Турске, којој је само циљ да добије времена. Још мање је пројекат задовољио хришћанско становништво Маћедоније, где још еасвим неугушени устаеак прети да букне на пролеће. Дипломатско заступништво у О офнји није у стању задржати бугарски народ и нема сумње да ће

онда пожар прећа и на остале балканске земл,е. Споразум из<међу Аустро-Угарске и Русије, који већ пет година чува мир на Валкану и еад је о шовљеи, мора се показати у мерама које ће епречити заплете, у колико то још није доцкан. Лична измева мисли између управника руеке и аустро-угареке политике може поузданије од међуеародних конФерееција утврдити, шта је потребно за еадашњи истински критичан тренутак. Као што исги лисг нагађа, ова ће посета дати прилике и за преговоре о трговинском уговору. Још никада, завршује поменути лист, посета једнога руског миниетра у Вечу није дала толико материјала за политичке мисли, нити је икад оправдавала тако велике наДе на мир, као ова. Цетиње. Поводом свога имен дана издао је кнез Никола читав низ оеновннх закона, које је је израдио министар правде гроФ ВојиновиК. Сва министарства и државни савет постављени су на еавремену осеову. Државни основни закони тичу се судеке власти, нове еудске поделе у грађанско и кривичн© судетво, грађанског судског поступка, саетава и права владе, државног савета, делокруга министарског савета и врховног суда. Кнез је прочитао нрестону беседу у присуетву престолонаследпика Данила, кнежевића Мирка, цвлокупног министарства, највиших власти, црногорског матрополата, католичког примата, и посланика Русије, Србије и Вугарске. Говор, који објављује радикалне реФорме у најмодернијем смислу, садржи наговештај на српску мисију Црне Горе и изјаву верносги према Русији, примљен је одушевљено. За тим је било благодарење у Саборној цркви у приеуству ди-

>Ј е д н о Пророчанство (ИОТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) {17») (НАСТАВАК) Овај узвик: „Ко нам јамчи за главе?!" — плану над гомилом као просути барут, и наткрили све остале. Сви узвици, сва граја и галама ели се у овај један једини крик: „Ко нам јамчи за главе?!" Тренутак је био критичан. Но ту Гарашанин чисто као да порасте. Он се окрете гомили, куцну се прстом по грудима и узвикну јасно и гласно, да се на далеко чуло: — Ја јамчим за ваше гла-

ве! Ја! Вудите мирни и чувајте ред, па ако вам длака с главе Фали, ево мене, ево моје куће, меје жене и моје деце, ево целе меје породице!... Дођите па побијте све! Ово је била страшна заклетва. Али она је имала свога успежа. Свет, који се дотле није хтео разилазити, и ако су га на то позивали Јоца Белимарковић и Коста Магазиновић, сад поче полако да одступа и да се повлачи у друге улице. Чуо је био тешку заклетву Гарашанинову и веровао је у њу. У томе, опет се врати Стевча, и он и Грујић оду опет Гарашавину. Затекоше га где се бејаше тек вратио из града,

и још је био сав узбуђен од оне сцене, која се мало чае десила нред кућом његовом. Стевча поче опет наваљивати на Гарашанина да уклони Христића из полиције и да управу над Веоградом и над војском преда људима, које је Скупштина одредила. Гарашанин је сад био још нопустљивији но раније. Ое обећа Стевчи, да ће све учиниги, али само свака ствар има свој ред, има свој прописан пут. Стога и овде не треба наглити. Све ће доћи, само треба сачекати погодно време за то. „Треба знати да ни ја сам не могу све. Треба и мени да се разговорим с друговима. Имајте стрпљења, дакле, и дајте

ми времена за то" — говсри« је Гарашанин. И Стевча се задовољи овим обећањима и оде послом на другу страну, а Грујић оста још код Гарашанина. Тек сада Гарашанин полаке пређе на ствар, која га је поглавито интересовала. — Скупштина не може вршити књажевску влает. Узалуд јој ви товарите то право, она као целина не може га вршити! Не би ли, дакле, боље било да изберете привремену владу? Грујић признаде да Гарашанин овде има право и да Спупштина као целина, збиља не може вршити књажевску власт. (наставиће ее)