Мале новине

пломатеког тела и највиших власти. Поводом имеа дана руекога дара била је одушевљева маниФестација пред руским поеланетвом. У вече је у кнежеву двору био свечан ручак. Ц,арнград. Румунеки пославмк Лаховари вратио се с осу@тва и поводом ту скоро захљученог трговинског уговора иредао министру спољних послова портре краља Карова. Беч. Једиом изасланетву поеланика из виноградарских округа, које је питало миниетра трговине о супротноети шмеђу изјава маџарског миниетра, иреседвика Села и италијанског миеистра сиољних послова Принетија отказу тргевинског уговора с Италијом. нарочито о царини на вино, рекао је мивистар трговине да као што се зна, њему у овој ствари не припада самс.м право располагања, јер питање о отказу трговинског уговора управо спада у надлежноет министарсгва спољних поелова. „Маџареки министар прееедеик", рекао је даље барон Еал, „има у маџарском државном сабору далеко већа врава и може много слободније говорити о овој ствари, но што је мени могуКе". Министар је умолио изасланство да причека још који дан па ке тада видети какву је одлуку влада донела. Из ових наговештаја иосланици црпе поуздану наду, да ће се између Вожића и нове године у ©тказу италијанског трговинеког уговора радити споразумно е маџарском владом. (од 8. децембри) Веч. Цар је поелао Кригхамеру евојеручно писмо којим му с обзиром на стање његова вдравља, уважава оставку на положај војног министра; истаче његове многобројне и одличне заслуге у миру и рату. Другим писмом имееује заступника шеФа ђенералштаба Фелдмаршаллајтнавта Питрајха за министра војног. Шадрид. Новинари еу интервјуисали Рамена Дорињака. Он је између осталог, изјавио да се нада. да ће на суду доказати невиност и своју и целе Хумберове породице. Каракас. Данас је отпочела бдокаде обале. Ц,ариград. Министарски савет је решио да најенергичније ради на остварењу реФорама у Маћедонији. Порта је предала амбасадорима препис телеграма које је послала генералноме инспектору, валијама и војним командантима европ-

еких провинција да употребе све мере да се становништво заштити од сваког насиља, и за сваки такав акт њих чини одговорним. Лоидон. Внглеска преетоло наследниковица родила је сина.

СПНРИТИОТИЧКЕ ПОЈАВЕ (ИАСТАВАК) Сократ је попио сок кукуте, да 6и св осдободио предрвсуда свога времена. Анаксагора је погубљеи што се усудио тврдити да је Сунце веће од Пелеаонева Две хвљаде година после тога и Гллилеј је по гинуо ивнооећи величииу светског еистема и нвштавност наше плане те. Истраживање мстине креће се лаганим ходом, а човечје стравти и претежни интереси, који ослепљују свет, остају исти. И та сумка нн данас није разагната п ред тодико нагомиланих докава модерне астро номије. Чак је 1806. г. Мероије, члан института, човек иначе духо вит, тврдчо у једној св< јој кљижи ци да се Вемља не креће Фламар^он је присуствовао једној седнвци Академије Наука. када је Фивичар Димонсел показивао Еди сонов ФОнограФ ученом скупу. Пошто је покаван фоаограФ, пустили су да понови ивреку, која је била обе лежена иа његовоке ваљку, Тада се један академик, човек зрела до6а. духовит, са традицијама своје класичне културе, увбуни нротив смелости представљачеве, скочи на њега и дохвати га 8» гушу, вичући: „Бедниче ми нисмо какви глупари да не повнамо човек * који ив трбуха говори!" Тај члан Института вове св Господин Бујо. То је било 11. марта 1878 Што је још занимљивије, у сличној седници, тај је ака демик тврдио да је, после 8релога испитивања, дошао до закључка да ту мора бити умешан когод ко говори И8 трбуха и да се не може претпоставити да би један гадан метал могао ваменити племенити орган човековог гласа. Фоногра® је еа њега био само обмвна слуха. Кад је Лавоавије анализирао ваз ДУ Х и нашао да се саетоји у главном и» два гаса, нротив њега је свом жестином устао Боме, члан Академије наука, хемичар и проналазач еерометра, бранећи вековно мишљење да је и вавдух један од повнатих четири елемееата. Чав и Лавоавије, трј велигеи хемичар, није чист од оваквах осуда; јер ои писаше научарсаи рапорт Академији Наука, тврдећи да камење не може падати с неба, а камење пада већ хиљадама година и пред стотиеама сведока. Чувеви Фивичар иа Болоње, про налазач галванске струје, бешеисме јаван са свога проналаска, који је доцније у науци учинио читаву ре волуцију „Напздају ме, писаше он 1792, две врсте противника, научари и невшлице. И једни и други ми се смеју и нааивају ме учитељем жабљег играња. Па, ипак ја знам да сам пронашао једну од сила природних*. К*ад се Жуфрој. проналавач парних лађа, који је иагубио цело своје имање радећи на свом проналаеку, обраћа влади ва повластицу, ова упути његовумолбу Академији Нау-

ка и Академија Наука'даде евој неповољан суд. Свет збијаше шалу са Жуфројом, који је „хтео адру жити ватру и воду". А тако пролаве готово сви ироналавачи Филиа Лебон, ксји је 17§7: г проиа шао гасно оеветљење, не 6и срзћан да му отаџбина примн проналавак аа његова живота. Највшие му се примећавало да лампа не може го рети бев Фитиља! При подивању првих жељевница инжињери ивјављиваху да се воз неће моћи крегати и да ћв се точкови локомотиве обртати на једном иатом месту! Највад, авалишући и саме сведоџбе наших чула] налавимо да нае чула обмањују. Ми видимо да се сунпе, месец, ввевде окрећу око нас: то је обмана. Осећамо да је вемља непокретна: то је обмана. Видимо да се сунце подиже ивнад хоривонга, а оно је испод њега* Додирујемо чврста тела, а њих не ма. Чујемо хармоничне глаеове, а вавдух проноси само нечујна талаеања. Дивимо се дејству светлости и боја, који у нашим очима оживљавају величанствен ивглед природе. а у с.твари нема ни светлоети ни боја већ само тамни етерични покрети, који пад»јућина наш очни нерв, стварају у нама осећај светлости Говоримо о топлоти и хлад ноћи, а у природи нема ни топлоте ни хладноће, већ само кретања, Тако нас наша чула вара!у о етварностл. Осећлј и стварноет, то су две равне ствари. (Наставиће се) ВЕОГРАДОКЕ ВЕСТИ Одликован. Њ. В. Краљ благоролео је одликонати орденом Св. Саве трећим редом Милоша Дамњановића, инспектора дирекдије срп. држав. железница. Отпутовао у Ниш. Министар спољних послва потпуковник г. Васа АнтониК отпутовао је јуче у Ниш. ^звозна такса на ноње. Министарство народне привреде службено је извештено да ће надлежне турске власти наплаћивлти 1% а <1 таЈогет (од вредности) извозне таксе за коње, к©ји се Суду продавали из Турске у иностранство. Оажња. Свраћамо пажњу наших штованих читалаца на наш еутрашњи одговор „Одјеку." Исправка. У нашем јучерашњем уводном чланку, одмах у почетку, речено је „још у суботу вече" у Београду се знало да гроФ ЛамсдорФ долази. Место „у суботу вече" треба да буде у четвртак вече, у очи Св. Николе. Шибалићев телеграм из Оетрограда. Данашње службене новине донеле су ову званичну исправку: „Уредништво „Народног Лиета" јуче 6. т. м.,публиковало је у свом ванредном

издању један телеграм, за који је тврдило, да га је добило из Петрограда. Исго уредништво је прештампало и у своме редовном издању Бр. 336. од 6. децембра. „Главна београдска телеграфска станица сматра за дужноот утврдити ову истину. Да из Петрограда телеграм онакве садржине, како је уредништво „Народног Листа" публиковало, није код београдске телеграФске станице примљен из Русије за „Народеи Лист" и да ирема овоме исги није могао ни бити уручен реченом уредништву. „7. децембра, 1902. г. „у Београду. „Управник „главне телегр. станице „Ђ. АтанацковиЛ*. Ето како гласи службена исправка управника главне београдске телеграфске етанице. Овој иеправци нису потребна никаква објашењња. Она сама најбоље казује, како је Шибалић просто слагао своје читаоце и измислио свој телеграм из Петрограда. Погврђено је, дакле, што емо још у јучерашњем броју рекли. Железничке вести. Од 19. о. м. ступа у жавот додатакбр. II. кл. тариФИ за кружни саобраЦј. У њему су спроведене и објављене скупље подвозне цене билете кружног путничког саобраћаја, које вре • де од поменутог дана за све аустро-угарске и босанске државне и приватне железнице. А од иетог дана ступају у живот и повећање возаринске цене у швајцареко-српско оријенталном путничком еаобраћају. Повећање возарине у релацији Веоград-Дирих (главна етаница) изн®си у I класи дин. 8-20 а у II. класи дин. 7-80. Забрањен. У права града Веограда забранила је синоћни број „Малог Журнала" због чланка Гроф Ламбздорф у Веограду. Народно позориште. Данас ће се у Народном позоришту приказивати као дневна преетава: „ Лудвик XI" трагедија у 5 чинова написао Казимир Делавин превео Јован Ђорђевић. Вечерња представа је "Лутка" оперета у три чина с предигром написао Морис Ордоно. Музика од Едмонда Одрана, превео Др. Брзак.

МАЛБ НОВИНЕ Примају оглаее по најумеренијој цени.