Мале новине

ГУШФОН ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА ХЗе БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 9. ДЕЦЕМБРА 1902. ГОД.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА

РМА ДИСТУ 8а Србију: Гадш« § мес. 3 мес. 18 дан. 9 дин. 4*50 д. За етр. земље: Годвна 6 мес. 3 мес. 10 дш. 20 дин. 10 дии. у злату. I« Восну и Херцеговину: Гсдша 6 мес. 3 мес. 80 жруна 15 кр. 7*50 ШШД.ВР.5П.Д.

ЦЕНА 0ГЛАСИМА: ПРЕЈ СТРДНХ Петит ред . . . 20 п. д, чвтвт сташ. Петит ред . . . 10 п. д. ВЕЋИ ОГ.1АСИ по погодби Припоодано од рвда I д. Рукописи се не враћај« Стари број 10 п. дте.

број 339 к1е1ме 2ептш6

Директор и вдасних И Ш "Р А Т 0 Д о РОЕМ 'И

| 1Е РЕТГГ ЈООШШј

гол.хта.

Г0СТШ1РИМСТВ0 -И ПОЛИТИКА Јучерашњи, 69. бр. „Одјека", донео је на уводеом месту један бдесаст и издајнички чланак, који заслужује да се нарочшто истакне и прстом покаже. Истина „Одјек" је до сада доносио многе написе своје, у којима се блистало његово букварско незнање и његово згрануто клеветање своје рођене отаџбине. Али јучерашњи чланак његов одвојио је од свега досадашњег; он је нешто јединствено; то је управо узор неваљалства и диничког издајства, које се врши јавно и отворено пред делом Србијом, пред целим Српством. (Јтога сви писмени родољуби српски треба с пажњом да прочитају и добро да упамте тај бестидни чланчић, јер народ сриски треба једног дана примерно да казни ово ниско издајство свога образа и својих животних интереса. * У том пашквиланском напису своме „Одјек" кидише на уображене „ закуице Петра Тодорови&а " и напада наш ономадашњи чланак „Долазак грофа Ламсдорфа" (337 бр. „Малих Новина" од 7. Децембра.) Већ ради образа српског, као и због дужна поштовања према одличном страном госту, ми нећемо пред њим разголићавати одвратну издајничку наготу „Одјекову", поглавито с тога, што је „Одјек" у своје нападаје уплео и узвишена имена многих русвих царева, а ми налазимо да није пристојно, да се та велика имена баш сад потржу по новинарској полемици нашој. Стога све спремљене „Фиргазе" за сада остављамо на страну, да их „Одјеку" обијемо о уши онда, кад поштовани гроФ оде из Србије. За сада пак рећи ћемо само ово: Што се дочека и гостопримства тиче, ту Србији никад није образ потамнео, па, Богу

хвала, неће ни сада. Чувено српско гостољубље умело је с чашћу и достојанством раширених руку дочекати чак и саме јавне душмане српске, када су као мирни гости ступали ногом на земљиште српско, и они су после одлазили одушевљени и очарани топлином и искреношћу дочека сриског. А та гостопримна Србија, која има искрена гостољубља чак и за саме душмане своје. Јмеће јамачно достојно да дочека и једнога великог државника једне велике пријатељске силе; једнога канцелара руског; једнога одличног преставниха моћне и толико вољене Русије; једнога првог саветника узвишенога цара и самодршца свију Руса, чије драго име с толиком љубављу и поштовањем изговарају сва уста српска; једнога милог, важног и ретког госта, каквога Србија одавно није имала. Дакле, као и увек до сада, Србија ће и сада и хтети и умети да осветла себи образ својим истинским, широким, топлим и потпуно искреннм гостопримсгвом, и ту се подвалаџије „Одјекове" сад узалуд труде, да дочек великога госта словенског некако истакну као своје дело, као заслугу једне политичке котерије, као бајаги неко је у Србији хтео и желео да омета тај дочек, па му то „Одјек" није дао! И тако, што се гостопримства тиче, у томе је Србија вазда била једнака и себи доследна, па и у овој прилици племенити гро® ДамсдорФ може рачунати на једнодушан, искрен и срдачан пријем целога српског народа, без разлике наших унутрашњих политичких убеђења и праваца. То је што се тиче дочека и гостоиргшства. Што се пак тиче аолитике и иолиуичког задатка, ради кога племенити гроФ у Србију долази, ту смо ономад већ исказали наше мишљење, па га и сада дословце понављамо и потпуно при њему остајемо. Ономад смо рекли овако:

„ СачекаЛемо мирно догађаје, виде&емо и чу&емо шта нам моИна словенска царевина иружа и даје а шта омет у замену за то од нас тражи и хоЛе. И тек онда кад све то будемо иоуздано знали и кад све то мирно и хладно одмеримо и ироценимо, тек тада и моКи Кемо с разлогом и иуним сазнањем реЛи, шта нам је донело ово иутовање ирвога министра руског ". („Мале Нов." бр. 337.). То је била наша реч ономад; то је наша реч данас, и то ће остати наша реч довека, док као Срби живимо и осећамо. И тако не мислимо само ми. Тако мора мислити сваки поштен и према Русима искрен Србин, који зна да се данас у политици ништа не даје и не поклања џабе. 'Оамо притворни лицемери, који смшпљају превару, или бестидни издајници српски могу друкчије говорити. Само политички комендијаши око „Одјека" могу се јавно претварати као да верују, па чак и друге уверавати, да племенити гроФ Дамсдор® долази у Србију само за то, да нас опомене „да будемо добри Срби, да чувамо своје словенско име и језик, (дакле, не српско име и језик, већ словенско?! Ур. „М. Н".) и своју веру, да не издајемо наше националне интересе, да не идемо иод скут душманима Словенства " („Одјек" бр. 69). (Који ли су то, Боже мој „душмани Словенства" 1 Да почем то не буде ова иста Аустро-Угарска, по чијем споразуму с Русијом г. гроФ и долази у Србију?) Оволико за сада, а доцније разговорићемо се с „Одјеком" и више и боље.

0 Лзмздорфову путооању Еако из Милана јављају, „Персоверанци" која је позната због својих веза с италијанским министром спољних послова Принетијем, говорећи

о вести да ће руски министар спољних послова гроФ Ламздорф за који дан посетнти бечки двор, доноси овај значајан коментар; „Овом ће се приликом говорити не само о заплетеним приликама на Балканском полуострву, већ ће се посгићи и привредни савез између Русије и Аустро-Угарске према стању, које је створено немачком царинском тарИФОМ". * „Дајче Тагесцајтунг" доносе уводни чланак, у коме веле: „Хоће ли Русија на Балкану да се појави сад опет као ослободитељка"? И ако је тако хоће ли то исто чинити и Аустро-Угарека са задатком њене политике да се одржи вШиа ^ио? На ово се нитање не може одговорити безусловно са не. Пре кратког времена био је у Вечу, с искључењем јавности, конгрес емиграната из јевропских турских покрајина. Што је овај конгрес дозвољен, то је раскид с досадашњом ауетриском источном политичком и објашњује се само тиме, што се у Бечу боје да осгатак симпатија балканских народа изгубе у корисг Русије, а с друге стране што су решени да помажу руску политику притиска на Порту. У таким околностима после своје посете у Бечу гроФ Ламздорф може се врло задовољан вратити у Пе» троград. Римска ,/Грибуна" пише, да ће Ламздорфово путовање на Балкан несумњиво ојачати споразум од 1897., али се тиме повећава и одговорност АустроУгарске и Русије, нарочито што реФорме дате Маћедонији нису довољне. Главно је да се покушај ових реФорама изврши без икаква утицаја иносгранства. ИЗ НАРОДА Орослава. Грађани града Еуршумлије и околине прославиће ове године 13. Децембра на свечан начин два-