Мале новине

десетпетогодишњицу евога ослобођења. Припреме за ову свечаност у велико се чине.

ИЗ СРИСКОГ СВЕТА Престолоиаслеђе у Цркој Гори. Како с Цетиња телеграФишу бечкоме „Цајту", престолонаслеђе у Црног Гори сад је уређено новим законом. Заквном се прворођени син одређује за престолонаследника. Југословенска академија. У претпрошлу суботу у вече одржана је годишња скупштина Југословенеке Академије знаности. Скупштину је отворио председеик академије Т. Смичиклас свечаном беседом, у кејој је протумачио, зашто су јој оенивачи дали име „југославенска". Њих је — по изводима Т. Смичикласа — руководило при том јединство јужних Словена: Хрвата, Срба, Словенаца и Бугара, који су по традицији и по старим саисима један народ. То схватање о јединству прешло је иза Гаја у илирско доба, па се хтело, да оно нађе свој континуитет у имену академије „југословенска". За доказ томе служи, што је први тајник академије био покојни Ђура ДаничиК, и што акздемија броји међу Србима готово исто толико својих чланова, колико и међу Хрватима, а више него међу свима осталим Словенима. Зато академија, вели председник, којој би се имао ставити натпис: „Љубави и слози" дубоко жали, што јој је бивши њезин члан г. Стојан Новаковић, српски посланик на петроградском двору, учинио неправду (Ене, де. Ур.) захваливши се, поводом последњих септембарских изгреда у Загребу на њезину чланству. Пошто је председник завршио своју беседу, прочитао је први тајник др. Фран Врбанић извештај о економЈ е д ц о ЈТророчаретво ШСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ) (176) (НДСТАВА.К) — Па кога мислите да би требало узети у привремену владу? — питао је Гарашаеин даље. — Па за вас је сигурно! Ви сте један већ ту — рече Грујић. — А други? Како би -било да за другога члана привремене владе узмемо г. Стевчу? Ето, њега је и Скупштиеа изабрала. Грујић једва дочека ове речи Гарашанинове и рече да би

ским приликама академије, из кога вадимо ове податке: Редовни годишњи приходи академије 37—38.000 К. Ове године заштедила је академија 18.000 К. и одатле је преко прорачуна определила за сабирање и уређивање Фолклорске грађе своту од 4.000 К. а за уређивање и штампање „Зборника" своту од 6.000 К. Год 1901. износила је академијска заклада 566.438 К. а 1900. год. 559.820 К. те се према томе новисила за 6617 К. Од прихода те главнице дозначено је за ову годину 10.000 К. а остатак од 10.000 К. придржан је највише у сврху, да се према правилима једна петина прибије )лавници. Академијина резерва књига износи 89.974 комада, којима је укупна књижарска цена 422.156 К. Пошто је свима чаеницима осим председнику истекао трогодишњи рок, то је скупштина обавила избор часника и то: за првог тајника изабран је Фран Врбанић, за архивара Т. Смичиклас, а за књижничара др. А Мусић. У истој скупштини изабраа је за почасног члана академије хрв. песник Мартић а за члана дописника у филолошко-историјском разр. проФ. задарске богословије др. Лука Јелић. Затим је II. тајник ,ар. Ф. Марковић известио о књижевно-научном раду академиј?? у 1902. г. Најпосле је члан академије проФ. С. Врусин! прочитао своју расправу „0 зоолошкимвртовима" и седница је закључена.

ИЗ БАЛКАНШЕ Одложио путовање. ГроФ 0'Конор, енглески посланик у Цариграду, требало је 4. о. м. да оде у Енглеску на осуство. Али је по молби султановој у последњем тренутку веома потребно да ее он нађе у Ца— — Ш да1аИ1«1!!» врло добро било, да се г. Стевча узме као други члан цривремене владе. Али бојећи се да Гарашанин као трећег члана не истакне Вучића, Грујић похита, те одмах примети: — За трећега члана видели би; само ту не би могао доћи Вучић. На њега, никако не би могло присгати ово наше друштво. Гарашанин саслушаове примедбе Грујићеве, али је после позадуго ћутао. Затим додаде: — Ви нећете Вучића, а међутим без њега би било врло тешко саставити привремену владу. Он је још моћан и има доста људи, који га слушају и који за њим иду. Стога не би ли боље било узети га у вла-

риграду због решења извесних веома важних питања. 5. о. м. 0'Конор је био позван у двор на ручак. Решење маћедонског питања. „Берлин. Тагеблату" јавља његов дописник из Царнграда: Све више земљишта добија мишљење, да што се више одлаже све ће бити теже решење маћедонског питања и да се оно на пролеће мора решити. „РефОЈша", орган Михајловски-Цончевл>евог комитета говорећи о реФормама у јевропским покрајинама турским долазе до закључка, да би само оружана маниФестација великих сила могла нагнати султана, да уведе истинске, озбиљне реФорме у јевропској Турској. Исти лист доноси „Меморандум о реФормама које се у Маћедонији морају извести за хришћанско становништво" а израдила га је маћедонска организација. По том меморандуму, садашњи вилајети солунски, битољски и коеовски да саставе један вилајет са седигатем у Солуну. За валију овога вилајета да се посгави на пет година личност из народности која је у већини у вилајету и који даје јемства за правду и трпељивост. За решење свих пигања валији помаже скупштина, која се бира непосредно уз строго поштовање права мањине. Траже се једнака права за све грађане вилајета и слобода штампе. Вилајетски чиновници морају припадати народносној већини места у коме служе. Више чиновнике поставља султан на предлог валије, а остале сам валија. Поред турског, у свима надлештвима као службена језик важе језици главних народеости вилајетских, а надлештвима се оетавља избор права којим ће се службеним језиком служити. Просвета за

ду, па после управљати њиме, но овако оставити га на пољу, где би он онда могао чинити велике сметње? Тако је Гарашанин покушавао да увуче и Вучића у привремену владу. Али Грујић оста одлучно при својој првој речи. Он изјави одсечно, да би њини људи пре пристали да са свима воде борбу, да покваре чак и овај споразум с Гарашанином, само никако не могу примити Вучића. После ове изјаве Грујићеве, Гдрашанин је дуго ћутао и гледао у страну, као да нешто необично смишља. Затим наједаред чисто као да се трже. Он се окрете Грујићу и рече му вајкајући се :

хришћанско становништво поверава се школским организацијама. За одржање реда и и мира мора се образовати вилајетска жандармерија. Контигенат не сме бити већи од једног процента мушког становништва свих народности. Више ОФицире поставља султан а остале валија. Буџет и порезе одређује вилајетека скупштина; 25 процената вилајетских прихода морају се предати турској државној благајни, а остатак да се употреби на вилајетске потребе. Једновремено с постављањем валије поставиће се и комисија, у којој морају бити заступљене све маћедонске народности, и она има горње реФорме опширно израдити.

ТЕЛЕГРАПДМ (од 8. децембра) Софија. Маћедонци спремају ведике овације руском минисгру спољних послова грефу Ламздорфу. Петроград. Говорећи о посети руског министра спољних послова гроФа ЛамздорФа у Бечу, „Новое Времја" вели да се у турској пресгоници увиђа да ће пријатељске преставке Русије у маћедонском питању овај пут у Турској изазвати више добре воље и да ће у словенским срцима ова посета још више учврсгити уверење, да ће се сад истинским мерама гарантовати хришћанском становништву мир и ред. Беч се спрема да дочека ЛамздорФа као поузданог савезника за посгигнуће мира на Истоку. За то овај лист мисли, да је лично уверење министрово на лицу места о стању ствари од великог значаја. Управник таке одговорне политике, као што је руска, мора на основу својих личних угисака створити себи уверење, на како се може — Кад сте већ изабрали књаза на Скупштини, онда шта вам је требао да вдмах то објављујете народу нарочитом прокламацијом? Бар да то нисте чинили! Онда, би се ствар лакше могла поправити. Грујић рече, да је тако управо морао бити, и да би то исго морало учинити и он сам, Гарашанин, да је тада у Скупштини био : — Требали сте да будете тада у Скупштини и да чујете како је народ одлучно и готово с претњом тражио, да му се објави шта је Скупштина урадила и кога је књаза изабрала. (Наставиће се)