Мале новине

сту дате места овим мојим редовима. Право је наш народ рекао: „Сачувај ме Боже луда пријатеља". Умесност ове народне изреке потврдио је пре неки дан и сам „Одјек". Узео да похвали Касациони суд, па му у ствари нанео најтежу увреду. Тако обично увек бива, кад људима лети језик пре памети и кад у заносу страсти забораве значај и замашај својих речи, Хвалећи преседника Касације поштованога г. Радовића као човека, „ чију судиску са вест пије могао иотчинити никакав утицај, који не&е да чује ни за какве и ни за чије наредбе, ни иоруке, који не зна ни за чије воље и обзире, који не води рачуна као судија, о тежњама и једне владе, који суди једном речју, неумитно, ио закону ," — „Одјек" даље преставља како је влада решила да уништи ову самоеталност суђења код највишега суда земаљског и да је у тој намери смаслила да г. Радорића уклони с преседништва а да на његово место доведе другога човека. Према таком престављању излази, да оне горње особине непристраснога судије има само г. Радовић, и чим он буде уклоњен, одмах и Касација престаје више бити праведан и неподжитљив суд у земљи. Па добро шта је онда с дру ■ гим судијама? Зар њих, њзно мишљење и њин судиски карактер „Одјек" ни у шта не верма? Како то да влада мо•"е мислити, да ће уклањањем ~та г. Радовића постићи Касација дручкије сукад и влада и сви угни људи, осим нају да у суђењу л г. Радовића вре 'ОЛИКО исго колико кога ма и најмла*г О Л Д V I Цророча}!ст80! ^ИСТОРИЈСКИ РОЛЛАН ИЗ СРПСКЕ ПРОШ/10СТИ) (177) (нАСТАВА .к) — Ти најбоље знаш, Грујићу, да се ове ствари ве врше овим путем. Ви сте далеко забасали. Стога бв најбоље било, кад би настали да се ствари врате своме правилном току. Гарашанин хтеде рећи и нешто даље, али га Грујић пресече: — Што би, би! Више аовраћања нема! — Онда ваља радити да се бар даље не тера и да се на овоме застане — примети Гарашанин. ђег судије. Међу тим, у Касацији има судија, који већ преко двадесет и пет па и преко тридесет година часно и поштено врше своју судиску дужноот, и увек су били једнаки и себи доследни, увек су судили по правди и савести својој, не обзирући се ни на могуће награде, ни на могуће казне и гоњења. И ето, те и такве судије „Одјек" данас преставља као неке мамелуке или КабулиеФендије, који данас аминају за. г.Радовићем; и за то што је он независан и слободоуман, и они су независн^ и слободоумни. Асутра нека дође друкчији преседник, они ће аминати и њему, и ако он буде реакционар, таква ће бити и цела Касација. Таквим престављањем ствари „Одјек" је нанео тешку и незаслужену увреду нашим Касационим судијама. У намери да ошиее владу, он је у ствари ошинуо ни криве ни дужне Касационе судије, а направио је велику непријатност и са, моме г. Радовићу, јер ни њему не може бити ни право ни мило, кад се његови другови овако престављају. Вајаги је хтео да уздигне цену независном судству, а овамо у истини ударио му је шамар. Ето то је истинско дело „Одјеково". Али, опрости му Воже, јер не зна шта твори! У страсном заносу да чим било дохака српској влади, он у истини вади очи самој судској независности. Стога се овде потпуно може применити она народнаизрека: „Кусалом га за* кусује а дршком му очи вади". Један грађанин 0 Ламздорфовом путовању Говорећи о путовању рускога министра саољних послова гроФа ЛамздорФа, „ВерлинерТагс— Ни застајати се не мо| же! Пошло се наиред и сад I се мора напред гурати. — Само што такво гурање може отићи куд не треба. Можете тако догурати до какве провалије, па куда ћемо онда? — Провалије нећебити, ако је ви нарочито не стварате и не тражите. Оварећ билаје крупнаи Гарашанин је чисго прими као увреду. Он прекорно рече Грујићу: — Зар можете мени рећи, да намерно стварам нровадије Скупштини Народној ?! Па ко је други њу и сазвао него ја? Ја сам највише радио на томе и сад ме корете да ја спремам провалије!....

блат" вели у једном чланку, да се мисли проширити аустроруски споразум. Ако Порта не предузме довољне мере да у Маћедонији поврати мир, онда ће Русија и Аустро Угарска тражити јевропску контролу у Маћедонији. Осим тога оне ће предложити, да се турским валијама, и управним и пореским власгима придодаду јевропски контролни органи. Могуће је да ће се у Маћедонији организовати немухамеданска жандармерија, по примеру Крита. * Верлинска „Пошта" доноси о Ламздорфову пуговању полуслужбени чланак, у ком севели: „Познати панславистички вођа гроФ Игњатијев једном је рекао да Маћедонији највише треба не аутономија, но анатомија. Овом саркастичном препоруком хирургаке операције над отоманском царевином, Игњатијев свакојако није обележио правац службене руске политике, као што смо је поново дознали из саопштења о путовању гроФа ЛамздорФа. Али у појму аутономије, и то у смислу како ее употребљава у оним обдасгима, с гледишта реалних руских интереса има нечег кобног. А нарочито у погледу Маћедо нијепокушавано је да се мање мисли на аутономну земљу но ца аугономне народности и у исти мах да се имају на уму искуства, која је Русчја доживела при ослобођењу хришћанске и словенске браће на Валкану. С тога се може узети као сасвим поуздано да ће руска политика ири саветовању о предлозима за реФорме у Маћедоаији етати на земљиште консервативних јевропских интереса у најбољем смислу те речи. Као и овде код Русије, тако исто с погледом на доказане традиције балканске политике гроФа Грујић га пресече: — Не велим лично за вас, господине Гарашанине, већ за ваше другове и политичке пријатеље. Зашто не дају народу оно, што је он сам изгласао и решио преко своје Скупштине? Народ хоће Обреновиће. Он хоће да се књажевска власт преда Скупштини до доласка кнеза Милоша. Па што не пустите ово што народ хоће? — Воље реци Грујићу; то ја хоћу! Немој уплетати народ онде, где он нема никаква посла — добаци Гарашанин нрекорно. — Ево изађите на улицу међу народ па га питајте рече Грујић. Но* Гарашанин се бејаше

Голуховског не може се ни код Аустрије сумњати о истински државничком расправљању целе те ствари." * Цетињски дописник бечкога „Цајта" сазнаје из поузданих дипломатских извора, да цетињски дворски кругови с обзиром на држање руске владе према црногорској у последње време, с напрегнутом пажњом очекују ресултат балканског путовања гроФа ЛамздорФа, које је на Цетињу у толико више учинило изненађење, што су тамо благодарећи интимним породичним односима обично била обавештавани о току светске иолитике. На Цетињу су уверени, да ће гроФ ЛамздорФ при својим договорима у Нишу, Софији и Вечу имати на уму и интересну СФеру Црне Горе. Али као да им је у толико непријатније, што се у последње време с руске сгране према Црној Гори показује извесна охладнелост, а нарочито због непрестаног нерасположења између Цетиња и Београда, за што у Русији криве кнеза Николу.

Париз—Ниш—пдеоа Париски „Евуие <1е .ч Егапсо-Кивзеб донео ]е у својој свесци од 1 децембра п. н, чланак Ш. де Ларивијера о железничкој вези између Париза и Одесе преко Ниша. У том чланку се вели: На први поглед, једна линија не познатог саобраћаја између Француске и Балканеких држава, између Париза и Одесе, преко Фосиља, Симплона, Јадрана, Бара, Ни «а, изгледа иодуз еће смело или бар гигантско. Али )е г. Лооо, економиста шиооких и нрактичних погледа, доказао Фактима и циФрама противно. Овај пут, Паоиз—Одеса, тако јв важач ва Французку економску бу дућност, у колико се таче нашах 6удућих односа с Италијом Балканом и јужном Русијом, да заслужује проучити га. Радња на прокопавању Симплона јако намрштио. Он арво по задуго не одговори ништа а затим се окрете Грујићу и рече му одсудно: — Чујеш, Грујићу! Ти мало час рече, како не кривиш мене лично. А ја ти се ево обраћам и велим ти у очи, да ћу баш тебе лично највише кривити, ако наше државне и народне ствари окрену низбрдицом, због ових ваших испада и ногрешака. Ти си најспремнији међу твојом дружином и најбоље можеш ствари да оцениш. Стога ћеш ти и бити најкривљи. Вар ја тебе сматрам као најтежега кривца. (наставиће се)